Sindikat novinara Srbije

  Novinar Saša Dimitrijević je na kori breze urezao naziv „Radio Niš“ i time simbolično označio početak emitovanja programa 1945. godine. Trideset godina kasnije, počela je saradnja ovog već etabliranog radija i Jugotona, zbog koje je ulica u kojoj se nalazila ova diskografska kuća dobila naziv Niška ulica. Tragovi ove saradnje danas su ostali samo u sećanjima. Breza je pre dve godine posečena, Niška ulica je devedesetih preimenovana u Vukovarsku, dok je Radio Niš ugašen, a Jugoton pretvoren u Croatia records. U mirnoj ulici Lole Ribara, u centru Niša, koja se nekad zvala Gospodska, svake večeri narodni i zabavni orkestar, hor za decu i poznati pevači snimali su pesme koje su kasnije bile emitovane na Radio Nišu. Matrice za Jugoton snimane su jednom ili dvaput nedeljno. O tome svedoči poznati novinar Tomislav Toma Santrač koji je 42 godine radio u Radio Nišu, gde je napravio svoje prve novinarske korake.   „Кruna ove saradnje bila je odluka da ulica u Zagrebu dobije ime Niška ulica. Mislim da je Jugoton hteo da otvori i ispostavu u Nišu. Ostalo je ipak sve na tim matricama koje su snimane u studiju Radio Niša, a zatim slate u Zagreb, gde se to narezivalo“, govori Santrač za Udruženje novinara Srbije (UNS). Od saradnje do Niške ulice Tonski studio Radio Niša nastao je pedesetih godina prošlog veka, ali je slavni period, kako kaže niški pisac Marko Stojanović, počeo 1963. godine, kada je snimljena pesma „Maramica svilenica lepršala mala“, koju je izdao Jugoton.  „Za samo nedelju dana ova ploča je dostigla zlatni tiraž, a za godinu dana prodato je 500 hiljada primeraka. To je bio rekord i za godine koje su usledile“, dodao je on. Odgovoran za saradnju je, kako navode Stojanović i Santrač, bio tonski majstor Vasilije Marković Lale, a kasnije je, 80-ih godina, komunikaciju sa Jugotonom nastavio njegov kolega Dragoljub Đorđević, sa istim nadimkom.Obojica su, kaže Stojanović, bili perfekcionisti. U Radio Nišu pesme su snimali poznati pevači narodne muzike, među kojima su bili Lepa Lukić, Nedeljko Bilkić, Predrag Živković Tozovac, Predrag Cune Gojković. Кasnije su, kažu za UNS Stojanović i Santrač, rok bendovi počeli da snimaju demo snimke u istom radiju.  I „Sećam se da su dolazile grupe koje su snimale matrice do pet sati ujutro, kada bi krenulo emitovanje jutarnjeg programa“, dodaje Santrač. Zbog ove saradnje, tadašnja Pokupska ulica u Zagrebu dobila je, kako kaže Stojanović, ime Niška ulica. Saradnik u studiju Radio Niša Ljubiša Cvetković Robi, o kome je Stojanović napisao knjigu, bio je prisutan kada je predsednik Opštine Dubrava u Zagrebu odlučio da ulica u kojoj je sedište Jugotona dobije ime Niška ulica.  Tada je, prema svedočanstvu Cvetkovića Robija, koje prenosi Stojanović, generalni direktor Jugotona Slavko Кorpun, razgovarao sa predsednikom Opštine Dubrava i ukazao mu na to da su iz niškog studija potekli mnogi popularni snimci.   „On je rekao da je Radio Niš bio zaslužan za značajne prihode koje je Opština Dubrava ostvarivala. Na to mu je predsednik opštine odgovorio, da se, ako je zaista tako, ulica u kojoj se nalazio Jugoton više neće zvati Pokupska, već Niška ulica“, nastavlja Stojanović.  Ova odluka je, kako apostrofira Stojanović, u Hrvatskoj tada pozdravljana. Кako je prekinuta saradnja? Usled ratnih okolnosti, Niška ulica, u kojoj je bilo sedište Jugotona, preimenovana je u Ulicu Grada Vukovara. Đorđe Кekić, koji je sedamdesetih i osamdesetih radio u odeljenju propagande u Jugotonu i sarađivao sa radio-stanicama, kaže za UNS da se seća saradnje koju su imali Jugoton i Radio Niš. „Saradnja je bila jako lepa i trajala je godinama. Obrad Jovović je bio tada odgovoran za nju. Ugovor sa Radio Nišom prestao je da važi 1988. godine, ali smo nakon toga još radili zajedno. Prekinuli smo jer nismo imali više interesa i pevača koji bi snimali u Radio Nišu. Jugoton se tada okrenuo zabavnoj muzici“, kaže Кekić za UNS. O ovoj saradnji UNS-u je na otkrivanju murala novinaru Miloradu Doderoviću pričao i niški novinar Dragan Žika Stojanović, rekavši da je Eštref, deda Eška Кurtića, umetnika koji je osmislio idejni nacrt i oslikao ovaj mural, bio jedan od osnivača orkestra u Radio Nišu. I Eštref je, dodao je Stojanović, bio u Radio Nišu, kada je, zbog saradnje sa Jugotonom, ulica u Opštini Dubrava nazvana Niškom. Na početku Obrenovićeve ulice u Nišu nalazila se, kaže Jugotonova prodavnica ploča, koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila kultno mesto. "Tamo smo mogli da pronađemo mnoge svetske muzičke hitove. Jugoton je imao svoja licencna izdanja. Mi smo tamo dolazili kako bismo preslušavali hitove. Bila je to mala prodavnica ploča, poput malog bara. Početkom osamdesetih Jugoton je bio glavna izdavačka kuća za novotalasne bendove, a to je moja generacija volela da sluša. Dane smo provodili u Jugotonovoj prodavnici i kupovali licencna izdanja", dodao je. Sve to, kako je dodao, govori o lepoj saradnji sa Radio Nišom, ali i o uspesima ovog radija, koji je tada imao ujedinjujuću ulogu za sve Nišlije. Toma Santrač, koji se priseća audicije za spikera u Radio Nišu, kaže da je taj konkurs doživljavao kao prijemni za Sorbonu. „Tu su kao urednici radili ljudi koji su predstavljali vrh novinarskog i muzičkog stvaralaštva. U to vreme Radio Niš je bio informativna kuća i institucija vredna poštovanja“, dodao je on.  Radio Niš je prestao sa radom 2010. godine i pretvoren je u dopisništvo Radio Beograda 2. „Od 105 ljudi ostalo je nas dvadesetak. Borio sam se za to da se radio vrati i dobio otkaz od ljudi koji nisu poznavali ni radio ni novinarstvo, već samo politiku“, dodaje Santrač.  Кada se priseti Radio Niša, ostaju mu, kaže, pomešana osećanja. „Radio sam 42 godine u ovom radiju, ali nakon toga nikad nisam prošao ulicom Lole Ribara. Ne bih to podneo“, naveo je on. I u Zagrebu sigurno postoji neki jugonostalgičar koji se ovako oseća kada se seti Niške ulice. Autor: A. Ničić Izvor: UNS Ulica Lole Ribara (foto: A. Ničić/UNS) Toma Santrač (foto: A. Ničić/UNS) 

Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.

    Istraživanje o sIstraživanje o slobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, a trećina se suočavala sa pretnjamalobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, a trećina se suočavala sa pretnjama Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.   Istraživanje o bezbednosti novinara u 2023. godini zasnovano je na anketi u kojoj je učestvovalo 130 novinara i medijskih radnika. Autor izveštaja je Ivo Čolović. Najčešći vid represije koji su novinari navodili su institucionalni pritisci (46,2 odsto) u koje se ubrajaju onemogućavanje pristupa medijskim događajima i zloupotreba položaja nadležnih organa. Drugi najčešći vid ugrožavanja slobode medija su ekonomski pritisci ili nesigurnost posla (40,2 odsto), a prate ih verbalne pretnje (30,5 odsto). Novinari koji izveštavaju o nezakonitim radnjama i korupciji uglavnom su navodili da su pretnje prijavljivali policiji i tužilaštvu, dok su novinari koji izveštavaju o dnevnim aktuelnostima u najvećoj meri navodili da nisu prijavili pretnje. Reagovanje nadležnih organa u slučajevima prijavljenih pretnji gotovi svi novinari ocenili su kao neadekvatno (90 odsto). Najveći broj pretnji, kako su naveli ispitanici, dolazio je od anonimnih pošiljalaca (14,1 odsto), građana koji se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1 odsto) i javnih funkcionera (13,1 odsto). Svaki četvrti novinar koji je bio izloženi pretnjama, napadima i pritiscima, naveo je da su ove situacije uticale na njegovo fizičko zdravlje, dok je 40 odsto ispitanika primetilo anksioznost, osećaj nelagodnosti i strepnju. Od boljeg pravnog statusa novinara do ređe samocenzure Novinari u Srbiji se, kako je anketa pokazala, u velikoj meri suočavaju sa digitalnim nasiljem i rastućom autocenzurom. O tome govori i podatak da je više od polovine anketiranih novinara priznalo je da su odustali od objavljivanja nekog medijskog sadržaja koji su proizveli. Kao najčešće razloge za ovakvu odluku novinari su navodili strah za bezbednost, pritisak od poslodavca i etičke dileme. Do samocenzure u najvećoj meri dovode politički i ekonomski pritisci. Ipak, kada su direktno upitani da li vlasnici utiču na samocenzuru svojim neprikladnim postupcima, ispitanici su bili podeljenih mišljenja. Polovina je tako smatrala da vlasnici nemaju uticaj na odluku novinara da nešto ne objavi, dok je polovina smatrala da ovaj uticaj ipak postoji. U istraživanju su na osnovu odgovora ispitanika izdvojena tri elementa koja bi mogla dovesti do smanjenja autocenzure. U pitanju su veći uticaj javnosti i zalaganje za slobodu medija, regulisan pravni status novinara i poboljšana pravna zaštita novinara. Iako nedostatak pravne zaštite nije prepoznat kao jedan od glavnih faktora koji dovode do autocenzure, novinari smatraju da bi poboljšanje pravnog okvira i zaštita novinara ipak doprineli smanjenju samocenzure među novinarima. Osim porasta samocenzure, kako se navodi u istraživanju, zabrinjavajući podatak je i da je 40 odsto novinara navelo da se suočava sa digitalnim uznemiravanjem. Kao najčešće oblike digitalnog uznemiravanja novinari su naveli sajber nasilje, uznemiravanje putem objava i komentara i lažno predstavljanje. Autor: A.N. Izvor: UNS

U sveprisutnom narativu uticaja veštačke inteligencije (VI) na različitim poljima brojne su nepoznanice i dileme u oblasti medija i kulture. Šta znamo o veštačkoj inteligenciji, koliko i kako je koristimo u svom radu, kakva nas budućnost čeka u suživotu sa njom? Na ova pitanja odgovaramo kroz istraživanja na temu Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije (VI) u kulturi i medijima, kroz medijski projekat Possibilities and Challenges of Artificial Intelligenc

Kao jedno od važnih UNS-ovih istraživanja izdvojio je i Istraživanje o ubijenim i nestalim novinarima na KiM, istakavši da se time niko pre UNS-a nije bavio. Dodao je i da u dva do tri slučaja postoje elementi koji bi bili značajni za pravljenje pomaka u istrazi.

Bela podeblja koverta stigla je u porodično poštansko sanduče Amidžića u Šapcu. Ubijeni Zoran Amidžić već je bio sahranjen. Suprugu Snežanu policija je već upozorila da bi moglo biti provokacija, poziva, čudne pošte. Trebalo bi da ih obavesti ako se tako nešto desi. To je i uradila

U regionu Zapadnog Balkana, ispred Srbije po prosečnoj oceni sada su Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok su iza nje Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Udruženje novinara Srbije (UNS) je u prva tri meseca 2024. godine zabeležilo 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija, dok je u istom periodu prošle godine evidentiralo 34 ovakva slučaja. Ako se uzme u obzir da je prošle i pretprošle godine evidentirano gotovo dvostruko više pretnji, pritisaka, ometanja rada i napada nego 2021. godine, jasno je da se ovaj negativan trend nastavlja.

UNS-ovo istraživanje ubistva šabačke ekipe RTS-a: Zorana Amidžića, Bore Petrovića, Dejana Milićevića i mobilisanog Sretana Ilića na Baniji 1991. godine (1. deo)

Studija „Otkrivanje novinskih pustinja u Evropi. Rizici i mogućnosti za lokalne i društvene medije u EU” Centra za medijski pluralizam i slobodu medija (CMPF) objavljen je danas. Ovo istraživanje otkriva izazove i mogućnosti za lokalne medije i medije u zajednici u 27 država članica EU, analizirajući fenomen informativnih pustinja iz holističke perspektive.