Sindikat novinara Srbije

Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.

    Istraživanje o sIstraživanje o slobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, a trećina se suočavala sa pretnjamalobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, a trećina se suočavala sa pretnjama Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.   Istraživanje o bezbednosti novinara u 2023. godini zasnovano je na anketi u kojoj je učestvovalo 130 novinara i medijskih radnika. Autor izveštaja je Ivo Čolović. Najčešći vid represije koji su novinari navodili su institucionalni pritisci (46,2 odsto) u koje se ubrajaju onemogućavanje pristupa medijskim događajima i zloupotreba položaja nadležnih organa. Drugi najčešći vid ugrožavanja slobode medija su ekonomski pritisci ili nesigurnost posla (40,2 odsto), a prate ih verbalne pretnje (30,5 odsto). Novinari koji izveštavaju o nezakonitim radnjama i korupciji uglavnom su navodili da su pretnje prijavljivali policiji i tužilaštvu, dok su novinari koji izveštavaju o dnevnim aktuelnostima u najvećoj meri navodili da nisu prijavili pretnje. Reagovanje nadležnih organa u slučajevima prijavljenih pretnji gotovi svi novinari ocenili su kao neadekvatno (90 odsto). Najveći broj pretnji, kako su naveli ispitanici, dolazio je od anonimnih pošiljalaca (14,1 odsto), građana koji se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1 odsto) i javnih funkcionera (13,1 odsto). Svaki četvrti novinar koji je bio izloženi pretnjama, napadima i pritiscima, naveo je da su ove situacije uticale na njegovo fizičko zdravlje, dok je 40 odsto ispitanika primetilo anksioznost, osećaj nelagodnosti i strepnju. Od boljeg pravnog statusa novinara do ređe samocenzure Novinari u Srbiji se, kako je anketa pokazala, u velikoj meri suočavaju sa digitalnim nasiljem i rastućom autocenzurom. O tome govori i podatak da je više od polovine anketiranih novinara priznalo je da su odustali od objavljivanja nekog medijskog sadržaja koji su proizveli. Kao najčešće razloge za ovakvu odluku novinari su navodili strah za bezbednost, pritisak od poslodavca i etičke dileme. Do samocenzure u najvećoj meri dovode politički i ekonomski pritisci. Ipak, kada su direktno upitani da li vlasnici utiču na samocenzuru svojim neprikladnim postupcima, ispitanici su bili podeljenih mišljenja. Polovina je tako smatrala da vlasnici nemaju uticaj na odluku novinara da nešto ne objavi, dok je polovina smatrala da ovaj uticaj ipak postoji. U istraživanju su na osnovu odgovora ispitanika izdvojena tri elementa koja bi mogla dovesti do smanjenja autocenzure. U pitanju su veći uticaj javnosti i zalaganje za slobodu medija, regulisan pravni status novinara i poboljšana pravna zaštita novinara. Iako nedostatak pravne zaštite nije prepoznat kao jedan od glavnih faktora koji dovode do autocenzure, novinari smatraju da bi poboljšanje pravnog okvira i zaštita novinara ipak doprineli smanjenju samocenzure među novinarima. Osim porasta samocenzure, kako se navodi u istraživanju, zabrinjavajući podatak je i da je 40 odsto novinara navelo da se suočava sa digitalnim uznemiravanjem. Kao najčešće oblike digitalnog uznemiravanja novinari su naveli sajber nasilje, uznemiravanje putem objava i komentara i lažno predstavljanje. Autor: A.N. Izvor: UNS

U sveprisutnom narativu uticaja veštačke inteligencije (VI) na različitim poljima brojne su nepoznanice i dileme u oblasti medija i kulture. Šta znamo o veštačkoj inteligenciji, koliko i kako je koristimo u svom radu, kakva nas budućnost čeka u suživotu sa njom? Na ova pitanja odgovaramo kroz istraživanja na temu Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije (VI) u kulturi i medijima, kroz medijski projekat Possibilities and Challenges of Artificial Intelligenc

Kao jedno od važnih UNS-ovih istraživanja izdvojio je i Istraživanje o ubijenim i nestalim novinarima na KiM, istakavši da se time niko pre UNS-a nije bavio. Dodao je i da u dva do tri slučaja postoje elementi koji bi bili značajni za pravljenje pomaka u istrazi.

Bela podeblja koverta stigla je u porodično poštansko sanduče Amidžića u Šapcu. Ubijeni Zoran Amidžić već je bio sahranjen. Suprugu Snežanu policija je već upozorila da bi moglo biti provokacija, poziva, čudne pošte. Trebalo bi da ih obavesti ako se tako nešto desi. To je i uradila

U regionu Zapadnog Balkana, ispred Srbije po prosečnoj oceni sada su Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok su iza nje Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Udruženje novinara Srbije (UNS) je u prva tri meseca 2024. godine zabeležilo 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija, dok je u istom periodu prošle godine evidentiralo 34 ovakva slučaja. Ako se uzme u obzir da je prošle i pretprošle godine evidentirano gotovo dvostruko više pretnji, pritisaka, ometanja rada i napada nego 2021. godine, jasno je da se ovaj negativan trend nastavlja.

UNS-ovo istraživanje ubistva šabačke ekipe RTS-a: Zorana Amidžića, Bore Petrovića, Dejana Milićevića i mobilisanog Sretana Ilića na Baniji 1991. godine (1. deo)

Studija „Otkrivanje novinskih pustinja u Evropi. Rizici i mogućnosti za lokalne i društvene medije u EU” Centra za medijski pluralizam i slobodu medija (CMPF) objavljen je danas. Ovo istraživanje otkriva izazove i mogućnosti za lokalne medije i medije u zajednici u 27 država članica EU, analizirajući fenomen informativnih pustinja iz holističke perspektive.

Prema poslednjem Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama koji je prošle godine objavio Savet za štampu ovi mediji su prekršili Kodeks ukupno 2 579 puta. Komisija za žalbe Saveta za štampu je tokom prošle godine 22 puta odlučivala da li su ovi mediji prekršili Kodeks.