Sindikat novinara Srbije

Da televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji smatra 58 odsto građana, a gotovo isti procenat ispitanih ne smatra opravdanim brutalne napade na novinare, pretnje i atake na slobodu medija, pokazuju rezultati novog Demostatovog istraživanja javnog mnjenja. Demostat je Istraživanje obavio u poslednjim danima aprila i prvim danim maja – od 24. aprila zaljučno sa 4. majem 2023, na reprezentativnom uzorku od 1.600 ispitanika. Sa ispitanicima je obavljen neposredni lični intervju “licem u lice“. Otvorenost medija prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji. Prema nalazima istraživanja koje će u celosti biti objavljeno sutra, tri petine ispitanika primećuje da televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama na vlasti i onhim u opoziciji. Naime od približno šest ispitanika koji primećuju nejednak odnos pomenutih televizija, petoro ne odobrava takvo ponašanje, dok jedan ispitanik smatra da je nejednak odnos dobar za Srbiju. Njih 47 odsto smatra da televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu dovoljno otvorene za opozicione partije i to je loše, 11 smatra da je dobro što televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu dovoljno otvorene za opozicione partije, 17 smatra da su podjednako otvorene za sve partije i to je dobro. Odgovor nije dalo 25 odsto ispitanih. Značajan je nalaz po kojem četvrtina ispitanika nije bila u stanju da odgovori na pitanje o selektivnom ili ravnopravnom odnosu prema partijama vlasti i partijama opozicije. Istraživanje je ukazalo i na podatak po kojem 26 posto ispitanika koji su izjavili da su na prošlim izborima glasali za SNS, smatraju da TV sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama vlasti i partijama opozicije i da je to loše za Srbiju, dok 23 odsto isto misli o nejednakom odnosu ali dodaje da je to dobro za Srbiju. Da se televizije korektno odnose prema svima misli 37 odsto ispitanika, a 14 odsto nema odgovor. Stav prema napadima na novinare i na slobodu medija U javnom mnenju naroda dominira stav da nisu opravdani brutalni napadi na novinare, pretnje i ataci na slobodu medija, što misli tri petine ispitanika (59 odsto), a samo šest odsto ispitanika opravdava takvo ponašanje. Čak 35 odsto ispitanih je dalo odgovor da nisu obavešteni o tome. Među glasačima SNS-a na prošlim izborima nalazimo devet odsto onih koji opravdavaju napade na novinare i 55 odsto onih koji smatraju da su ti napadi neopravdani, dok 36 odsto ispitanika nema odgovor na ovo pitanje. Istraživanje je obavljeno u poslednjim danima aprila i prvim danim maja – od 24. aprila zaljučno sa 4. majem 2023, na reprezentativnom uzorku od 1600 ispitanika. Sa ispitanicima je obavljen neposredni lični intervju “licem u lice“. Autor: N1 Izvor: Cenzolovka  

Istraživanje sadržaja informativnog programa u Srbiji koje je sproveo tim Novosadske novinarske škole pokazalo je da komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Prva, Hepi, i B92, javni servisi RTS i RTV i kablovski emiteri sa razvijenim informativnim programom – N1 i Nova S, izveštavaju na tri različita načina, a svaki od njih ima nedostatke za zadovoljavanje komunikacionih potreba auditorijuma.

I pre tragedija u „Ribnikaru“ i kod Mladenovca, gde je ubijeno 17 osoba, a posebno nakon toga, stručna i šira javnost traže hitnu zabranu rijaliti programa u kojima se propagira nasilje i osuđivani kriminalci. Međutim, predstavnici vlasti zdušno brane ove programe, odnosno televizije na kojima se emituju – Pink i Hepi, dok uticaj njihovog programa, posebno na mlade, relativizuju.

Pogibija Milana Žegarca: Čiji je snajper u Vukovaru na mestu ubio novinara "Večernjih novosti"? Bio je 7. oktobar 1991. Metak, verovatno snajperski, podogio je vratnu arteriju žrtve i izašao iznad bubrega. Milan Žegarac na mestu je ostao mrtav na Trpinjskoj cesti, u predgrađu Vukovara. Na ničijoj zemlji. Tamo gde se ukršta s Hercegovačkom ulicom.

Кroz javne konkurse, država je tokom prošle godine podelila 6,8 milijardi dinara, odnosno gotovo 58 miliona evra – ovaj novac često je trošen nenamenski i redovno su finansirane Gongo organizacije i tabloidi, pokazuje novi izveštaj „Javno o javnim konkursima: Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u 2022. godini“ BIRN-a i Građanskih inicijativa.

Istraživanje UNS-a o ubijenim novinarima: Uopšte nije važno šta je pisao.

Informaciono okruženje kojim upravlja umrežena algoritamska infrastruktura, dovelo je do fundamentalnih promena u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja, zbog čega mediji moraju da tragaju za novim modelima ekonomske održivosti, dok kvalitet javnog informisanja opada

RSF poziva na trenutno i bezuvjetno oslobađanje zatvorenih novinarki.Od 550 novinara i medijskih radnika koji su trenutno zatvoreni širom svijeta 73 su žene, navode Reporteri bez granica (RSF) u saopštenju povodom Međunarodnog dana žena.

Odgovor na pitanje ko pobeđuje u ratu u Ukrajini, zavisi od onoga koga pitate. Isto je i sa pitanjem ko širi propagandu – zavisi koje medije pratite. Da li je rat u medijima nemilosrdniji od onog na frontu i jesu li medijski rovovi ruskih i zapadnih medija dublji od vojnih?

Regionalni internet portal E-Braničevo, organizovao je u Požarevcu okrugli sto - debatu sa temom „Istraživačko novinarstvo u lokalnim medijima - između hleba i istine“, a odmah potom i medijsku radionicu – obuku novinara Braničevskog i Podunavskog okruga za rad na istraživačkim pričama.