Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Predstavnici SINOS razgovarali sa studentima Fakulteta za medije i komunikacije Univrziteta Sindgidunum u Beogradu

12.05.2022.
sš

- Kako Sindikat novinara može nam pomogne u prvim koracima profesionalnog rada u medijima - pitali su  akademci zvršne godine Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu na on - line sastanku sa predstavnicima Sindikata novinara Srbije. Sastanku je prisustvovalo više od 30 studenta.

Buduće kolege zanimalo je i na koji način bi trebalo da  počnu saradnju sa medijima, koji model je najbolji (honorarac, volonter, probni rad....), da li je rad u medijima preko studentskih zadruga – dobro rešenje za studente?

 

Pitali su kada postaje nepristojno dugo biti honorarac (koji rok se smatra podnošljivim – 2, 3, 5 godina) i kako se evropski medijski sindikati odnose prema studentima novinarstva, medija i komunikacija?

 

Dragana Čabarkapa predsednica SINOS kazala je da je za one koji se opredeljuju za ovu lepu ali nezvesnu profesiju novinarstvo poziv, a ne posao:

 

- Realnost je malo drugačija. Pronalazak stalne adrese i stabilno plaćenog zaposlenja u novinarstvu verovatno je prvi veliki stepenik. Studenti su prinuđeni predugo da volontiraju, ponekad bez ikakvog honorara ili honorara koji mesecima kasni. Kada i potpišu ugovor on je često lako raskidiv. Ugovori u medijskim kućama su kratkoročni, zarade male, često su pronudjeni da rade i dva posla.

 

Čabarkapa je ukazala i da novinarstvo podrazumeva i permanentu borbu sa pritiscima -političara, vlasnika, njima lojalnih urednika:

 

- Sa sličnim problemima suočene su kolege svuda u svetu. U većini evropskih zemalja postoje jaki sindikati koji se bore za prava novinara.

Kod nas  sindikati nisu uvek složni i nisu dovoljnio snažni. Poslodavci to vešto koriste i pod pretnjom otkaza zabranjuju sindikalno organizovanje ili pokušavaju da ga na svaki način obesmisle.

 

Važno je, naglasila je Čabarkapa, da razumete koliko je potrebno sindikalno udruživanje, da sami nećete moći da se izborite sa pritiscima koji su često nevidljivi, ali da će te udruženi moći mnogo da postignete.

 

Dejan Gligorijević, član Izvršnog odbora SINOS i predstavnik ovog sindikata u Evropskoj federaciji novinara govorio je o iskustvu britanskog novinarskog sindikata (NUJ), nemačkog sindikata novinara (DJV) i drugih evropskih medijskih sindikata u radu sa studentima.

 

Studentima je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Finskoj  posvećena posebna pažnja kroz informisanje o uslovima rada u medijima, fer platama i ugovorima, specifičnostima koje ima status frilensera u odnosu na stalno zaposlene. Mogućnost prekvalifikacije novinara i medijskih radnika koji su postali višak radne snage usled digitalizacije medija predočen je mladim kolegama kao oblik sindikalne pomoći koja postoji u EU. Nažalost, sindikati u Srbiji u ovom trenutku nemaju kapacitete za tu ulogu.

 

Bilo je reči i o finskom modelu angažovanja studenata Mediakunta – kojim se novinarima obezbedjuje sigurniji radni status (čvršći radni ugovori) .

 

Studente je zanimalo – kako sindikati mogu da pomognu honorarnim saradnicima u Srbiji koji taj status imaju desetak godina a ne mogu da steknu stalni radni odnos.

 

Predstavnici SINOS su pozvali studente da im se pridruže  i najavili osnivanje  pridružene studentske podružnice čiji će predstavnik učestvovati u radu  Izvršnog odbora SINOS.

 

Sastanku je prisustvovao i profesor ovog Fakulteta dr Stanko Crnobrnja kome su se predstavnci SINOS zahvalili na dugogodišnjoj saradnjiji i doprinosu za jačanje novinarskog sindikalizma u Srbiji.

 

Sastanak je održan u okviru projekta UTU koji je podržala Međunarodna federacija novinra (IFJ) čiji je SINOS član.

 

IZVOR: SINOS