Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Evropska komisija dala prve preporuke za bolju zaštitu novinara

20.09.2021.
Zakoni

Evropska komisija predstavila je prve preporuke za poboljšanje bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika, uključujući bolju zaštitu novinara tokom demonstracija, veću bezbednost na internetu i posebnu podršku novinarkama

"Novinari su se proteklih godina suočavali sa sve većim brojem napada, uključujući ubistva u najtragičnijim slučajevima", saopštila je EK i navela da je kriza zbog kovida-19 dodatno otežala njihov rad, jer su im smanjena primanja i ograničeno kretanje.

Komisija je zbog toga članicama EU preporučila mere za poboljšanje bezbednosti novinara, onlajn i oflajn.

Između ostalog se poziva na kreiranje nezavinsnih nacionalnih službi za podršku, uključujući telefonske linije za pomoć, pravne savete, psihološku podršku i skloništa za novinare i medijske profesionalce koji su izloženi pretnjama.

Potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova izjavla je da je pandemija istakla ključnu ulogu novinara u informisanju građana i hitnu potrebu da vlasti urade više da ih zaštite, navodi se u saopštenju EK.

"Nijedan novinar ne bi trebalo da umre ili da bude povređen zbog svog posla. Moramo da podržimo i zaštitimo novinare: oni su od suštinske važnosti za demokratiju. Danas pozivamo članice da preduzmu odlučne akcije da EU učine sigurnijim mestom za novinare", rekla je Jurova.

Komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton rekao je da se sa razvojem i prilagođavanjem medijske industrije menjaju i pretnje sa kojima se novinari suočavaju u obavljanju svog posla i da su onlajn pretnje nova realnost.

"Medijske slobode i pluralizam su u srži vrednosti EU i moramo ih aktivno braniti", kazao je Breton.

Napominjući da je 2020. godine u EU bilo više od 900 napada na novinare, Komisija je pozvala članice da istraže i procesuiraju sve slučajeve, a po potrebi da uključe i evropske službe, kao što su Europol ili Eurodžast.

Članice se pozivaju i da pruže ličnu zaštitu novinarima kojima je ugorožena bezbednost i da se novinarima bez diskriminacije obezbedi pristup informacijama, uključujući konferencije i dokumenta kojima raspolažu državni organi.

Napadi na novinare su se 2020. najčešće dešavali na demonstracijama, navodi se u saopštenju EK, te se preporučuje redovna obuka organa za sprovođenje zakona da bi se novinarima omogućilo da rade bezbedno i bez ograničenja tokom takvih događaja.

"Saradnja sa predstavnicima novinara je ključna za odlučivanje o najprikladnijim merama, na primer kada je u pitanju vizuelna identifikacija medijskih radnika", saopštila je EK, a jedna od preporuka je i određivanje oficira za vezu koji bi pre planiranih protesta obaveštavao novinare o mogućim rizicima.

Kada je u pitanju onlajn bezbednost, Komisija zbog podsticanja na mržnju, pretnji fizičkim nasiljem, rizika sajberbezbednosti i nezakonitog nadzora preporučuje bolju saradnju između onlajn platformi i organizacija sa stručnim znanjem u rešavanju pretnji novinarima.

"Relevantna nacionalna tela za sajber bezbednost bi trebalo, na zahtev, da pomognu novinarima koji traže da se utvrdi da li su njihovi uređaji ili onlajn nalozi kompromitovani", dodaje se.

U saopštenju Komisije se ističe da su novinarke i novinari koji pripadaju manjinskim zajednicama, kao i novinari koji izveštavaju o pitanjima jednakosti, posebno izloženi pretnjama i napadima.

"Žene novinarke se više suočavaju s pretnjama nego njihove muške kolege, a 73 odsto njih je reklo da je doživelo onlajn nasilje tokom svog rada", saopštila je EK, pozivajući članice da podrže inicijative čiji je cilj osnaživanje novinarki, profesionalaca iz manjinskih zajednica i novinara koji izveštavaju o pitanjima ravnopravnosti.

Članice takođe treba da povećaju transparentnost i efikasno izveštavanje o napadima i diskriminaciji tih novinara, kao i da im pruži informacije kako da traže pomoć i podršku.

Komisija će procenjivati postignuti napredak u primeni preporuka i nastaviće da analizira bezbednost novinara u svim članicama u okviru godišnjeg izveštaja o vladavini prava.

Članice će o merama za sprovodjenje preporuka izvestiti Komisiju 18 meseci nakon njihovog usvajanja.

Komisija je takođe objavila novi poziv za podnošenje predloga u oblasti slobode medija i istraživačkog novinarstva, u okviru kojeg je dostupno 3,75 miliona evra.

IZVOR: BETA