Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Od početka godine evidentirana 52 predmeta ugrožavanja bezbednosti novinara

30.08.2021.
Zakoni

Od početka godine evidentirana su 52 predmeta koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti novinara, a prema oceni Republičkog javnog tužilaštva pozitivno je što su u svim predmetima preduzete hitne radnje i što je u 48 predmeta izvršilac identifikovan, saopšteno je.

U saopštenju nakon sastanka premijerke Ane Brnabić i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, navodi se da je od početka 2016. godine, od kada se vode posebne evidencije u toj oblasti, nešto više od 60 odsto slučajeva napada na novinare „konačno“ rešeno.

 

„Predsednica Vlade predložila je da se organizuje zajednički sastanak sa svim medijskim i novinarskim udruženjima, kako bi se još jednom razmotrili predlozi za izmenu Krivičnog zakonika koji se odnose na novinare i istakla da je jako važno da se ove parcijalne izmene i dopune usaglase i usvoje u što kraćem roku“, navodi se.

 

Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković obavestio je o aktivnostima tužilaštva u predmetima napada na novinare u proteklom mesecu i od početka ove godine. Stamenković se naročito osvrnuo na slučajeve novinara Milana Jovanovića, Jelene Zorić, Daška Milinovića i Marka Vidojkovića.

 

Zaštitnik građana Zoran Pašalić predstavio je na današnjem sastanku Platformu za evidenciju napada i pritisaka na novinare, koja je izrađena u saradnji sa 10 medijskih i novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata koji su se usaglasili o kategorijama i podkategorijama napada i pritisaka na novinare.

 

Planirano je da se Platforma popuni sa podacima o napadima i pritiscima na predstavnike medija koje imaju različita medijska i novinarska udruženja, kao i da se poveže sa SOS telefonom za prijave napada na novinare.

 

U saopštenju se kaže da je na sastanku bilo reči i o dešavanjima nakon odluke društvene mreže Tviter da pojedine medije označi kao „medije koji sarađuju sa Vladom“ i podsetili su da je Međunarodna federacija novinara još ranije osudila „takvo postupanje Tvitera“.

 

Oni su razgovarali i o posledicama koje je ta odluka izazvala u medijima, ocenjujući da veliku štetu nanosi targetiranje i kvalifikacija medija – i od strane medija i od strane političara, jer se time produbljuje verbalno nasilje.

 

Dogovoreno je da se sledeći zajednički sastanak održi 30. septembra.

IZVOR: BETA