ARD podseća da to što je Milan Jovanović još živ može da zahvali svojoj ženi Jeli koja je u noći sa 12. na 13. decembar 2018. „osetila neslućenu snagu i odvukla svog muža iz plamena u sigurnost“.

Usred noći jedan čovek baca Molotovljev koktel kroz garažu, povezanu sa kućom Jovanovića. Vatra zahvata automobil, plamen se brzinom munje širi i za kratko vreme je jednospratna kuća u Vrčinu u opštini Grocka u plamenu, u nekim trenucima temperatura iznosi do 1300 stepeni, navodi ARD.

U trenutku kada je napad izvršen Milan Jovanović spava u prizemlju priključen na svoj aparat za disanje. Pod uticajem otrovnog dima gubi svest. Nakon što ga je žena spasila stiže u bolnicu, vatrogasci gase požar a policija započinje sa istragom. Jovanovići su spasili samo goli život, nakon požara nemaju više ništa. Kuhinja, kreveti, kupatilo, ćebad, odeća – sve je izgorelo, zidovi i nameštaj su crni kao noć.

„Ovo je bio treći pokušaj ubistva“, kaže Milan Jovanović. Čovek u sredini 60-tih, koji deluje smireno, piše za portal Žig Info, koji je osnovan 2015. i bavi se istraživačkim novinarstvom, ističe ARD.

Nakon požara je uhapšen Dragoljub Simonović. Do marta 2019. bio je predsednik opštine Grocka u blizini Beograda i uticajan lokalni političar. Beogradski sud ga je 23. februara 2021. osudio u prvom stepenu – presuda nije pravosnažna – zbog podsticanja na podmetanje požara na četiri godine i tri meseca zatvora. Takođe optuženi policajac je dobio četiri godine zatvora, prema sudu on je bio posrednik između navodnog podmetača požara i još jednog lica. Podmetač požara je u bekstvu i osuđen je u odsustvu na četiri godine i tri meseca.

Simonović smatra da je proces bio politički motivisan, a njegov advokat je nakon presude najavio žalbu.

„Ovde je očigledno reč o konstruisanom procesu od strane policijskih struktura i tužilaštva…“, izjavio je Simonović.

Tužilaštvo je tražilo osam godina, ono će takođe uložiti žalbu.

Nezavisni mediji u Srbiji sa pažnjom prate ovaj slučaj. Dragoljub Simonović je bio i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) srpskog predsednika Aleksandra Vučića. U međuvremenu je bivši predsednik opštine dao ostavku na svoje partijske funkcije.

Šef stranke Vučić je doduše pozdravio hapšenje lokalnog političara, međutim, i on neprikriveno i stalno vrši pritisak na nezavisne medije i novinarke i novinare. Tome treba dodati i ekonomsku zavisnost – između ostalog putem dodele državnih oglasa – i pretnje u vladi bliskim medijima, navodi ARD.

„U ime Žig Info sam sarađivao sa nekim medijima u Beogradu, dao sam im dokumentaciju mog istraživačkog rada. Neki od njih su u međuvremenu kupljeni od strane vladajuće stranke, neću sada reći koji. Postali su portparoli SNS“, kaže Jovanović.

Milan Jovanović se od podmetanja požara nalazi pod 24-časovnom zaštitom policije. U gradovima kao što su Beograd i Novi Sad nezavisno novinarstvo je riskantan posao, istraživački posao je, međutim, u malim opštinama kao što je Grocka neuporedivo teži. Za vreme istraživanja u vezi sa Dragoljubom Simonovićem isti je lično ugrožavao Milana Jovanovića i ometao ga u istraživačkom radu, direktno i indirektno, navodi ARD.

Glavni urednik Žig Info Željko Matorčević takođe je nekih dva meseca pre paljenja kuće Jovanovića prebijen. U njegovom slučaju je istraga propala u živom pesku. Jovanović je ranije bio policajac u Beogradu, 2000. godine je otišao u penziju. Nakon toga se okrenuo istraživačkom radu.

„Dok sam kao policajac istraživao krivična dela bilo mi je mnogo lakše. Istraživačko novinarstvo je mnogo teže. Niko ne čuva leđa istraživačkim novinarima“, ocenjuje Milan Jovanović.

Bavimo se političarima kojima su građani na izborima dali poverenje, dodaje Jovanović. Poverenje koje se gazi nogama nakon što političari javne pare trpaju u svoje džepove, piše ARD. Prema Žig Info, i Dragoljub Simonović se za nekoliko godina strašno obogatio pomoću netransparentne mreže firmi i firmi koje su dobijale sve poslove od opštine Grocka.

Između ostalog i lukrativnu izgradnju gasovoda u opštini, ističe ARD i dodaje da su Jovanović i njegove kolege tu proneveru u iznosu od nekoliko miliona evra iznele na videlo dana.

„Podneli smo između ostalog i prijavu za proneveru u visini od 24 miliona evra, kao i za proneveru 29.360.000 evra. Uz prijave smo priložili i dokaze. Očekivali smo sudski postupak, do dana današnjeg se, međutim, ništa se nije dogodilo“, kaže Jovanović.

U međuvremenu je i opština Grocka proverila i potvrdila istragu Žig Info. Umesto toga su se istražioci suočili sa poteškoćama. Milanu Jovanoviću je priključak za vodu i kanalizaciju isključen, 37 puta je dolazila građevinska inspekcija sa namerom da mu sruši kuću.

Dragoljub Simonović je direktno ometao Milana Jovanovića u istraživačkom radu koji je bio povezan sa njim, ističe ARD.

„Kada me je video (napomena Simonovića) uzeo je veliku drvenu motku i hteo iz zaleta da me udari u glavu. Srećom se njegova žena isprečila i sprečila ga svojom rukom. Rekao je da će mi razbiti glavu da vidi da li imam mozak i onde me pitao ko mi je dao pravo da pišem o njemu“, priča Jovanović o događaju iz 2015.

Svojevremeno je Jovanović sedeo na svojoj terasi kada mu je prišao neki mladić. Rekao mu je da je predsednik opštine naručio njegovo ubistvo. Nakon njega je Matorčević na redu.

“Odmah smo otišli u policiju i sve prijavili. Do dana današnjeg nas niko nije obavestio šta je bilo sa tom prijavom. Šef policije u Grockoj je lični prijatelj Dragoljuba Simonovića“, ispričao je Jovanović za ARD povodom tog slučaja i procenjuje ga kao pokušaj ubistva.

Jovanović je siguran da je tim požarom trebala da bude uništena dokumentacija. Kaže „nije im pošlo za rukom, skoro 90 odsto je još tu“. Sedi za stolom u dnevnom boravku i lista gomilu akata svog istraživanja. Delimično ih je plamen ugljenisao, ipak su igrom slučaja preživela požar. Dokazi – dokazi, piše na plavoj fascikli, koju Jovanović vadi iz malog ormana.

Reč je o papirima koji imaju šta da kažu, navodi ARD. Na primer spisak imena koja su davala donacije vladajućoj naprednoj stranci SNS. Iza svakog imena stoji isti iznos, 40.000 srpskih dinara (preračunato oko 340 evra). To budi sumnju da li su te donacije bile dobrovoljne.

Žig Info je, dodaje ARD, iscrpno istraživao i falsifikovane diplome. Rezultat: u Srbiji postoji navodno bar 26.000 neispravnih diploma. Jedan fakultet se navodno čak formalno nalazio u opštini Grocka. Mnoge od diploma su izdate na memorandumu Univerziteta iz Prištine (sa sedištem u severnoj Mitrovici). Pozadinu falsifikovanih diploma nisu dalje istraživali.

N1 poznata po nezavisnom izveštavanju, brige za budućnost zbog posla Telekoma i Telenora

Na novinare kao Milana Jovanovića se vrši direktan pritisak i preti im se smrću. Nezavisnost medija se, međutim, može narušavati i preko struktura. U ovom trenutku se televizijska kuća N1 brine za svoju budućnost. N1 je poznata po svom politički nezavisnom izveštavanju, naglašava ARD.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za ARD da je to u Srbiji redak slučaj.

„Već godinama vidimo da se većina medija bavi najgorom propagandom u korist Aleksandra Vučića i režima. N1 i u najnovije vreme i Nova se trude da građanima prikažu ono što se u realnosti događa u meri u kojoj su u stanju na kvalitetan i profesionalan način“, ističe Bodrožić.

ARD ocenjuje da je nezavisno izveštavanje u Srbiji teško i dodaje da se i zaposleni na N1 žale da su od početka emitovanja diskreditovani, ometani i ugrožavani. Trenutno su zaposleni na N1 zabrinuti zbog jednog planiranog posla na srpskom tržištu kablovske mreže. Boje se da na taj način treba da budu istisnuti sa tržišta. Igor Božić, izvršni producent N1, to formuliše na sledeći način: „tržište treba da posluži kao izgovor za politiku“.

Važan učesnik u nameravanom poslu: državni Telekom je najveći ponuđač telekomunikacionih usluga u zemlji, on je vlasnik i dela kablovske mreže. Telekom sada hoće da se spoji na srpskom kablovskom tržištu sa preduzećem Telenor češkog milijardera Petra Kelnera.

Interni papir srpskog Telekoma je izašao u javnost. Tamo se između ostalog formuliše i jedan cilj planiranog posla koji nam je skrenuo pažnju: „ultimativno razaranje“ konkurenta SBB – operatera kablovske mreže preko koje se mogu gledati nezavisne stanice Nova i N1. Plan bi mogao da uspe, pribojava se Božić.

„Ako neko koristi apsolutno sva sredstva jedne države sa namerom da uništi odeređene medije mi nećemo moći da budemo normalni i ravnopravni konkurenti na tržištu“, ocenio je Božić.

Formulaciju iz internog papira državni Telekom nije demantovao. Ostaju pri tome da je planirano spajanje čisto ekonomske prirode i da čak treba da ojača konkurenciju na tržištu. Slično se izjasnilo i preduzeće Telenor.

Profesor ekonomije Petar Đukić bio je do 2010. član srpske Komisije za zaštitu konkurencije – dakle srpska služba za borbu protiv kartela. Sa njegove tačke gledišta je činjenično stanje jasno: „Tu nema šta više da se dokazuje ili analizira. Postoji dokument sa potpisom. Da li je autentičan? Da. U njemu piše da je cilj posla razaranje nekog trećeg – on treba da bude potisnut i da u Srbiji nikada više ne funkcioniše. To je sa tačke gledišta čuvara konkurencije potpuno dovoljno za jedno ‘stop’ po službenoj dužnosti“.

Da li će srpska služba za borbu protiv kartela taj posao zaustaviti otvoreno je pitanje. Željko Bodrožić žali zbog toga. Predsednik NUNS-a kaže da u Srbiji na papiru doduše postoji nešto što se zove medijska raznolikost. Međutim, u praksi su sve stanice sa velikim dometom pod direktnom ili indirektnom kontrolom vladajuće SNS predsednika Aleksandra Vučića ili poslovnih ljudi dobro povezanih sa vladom. Nezavisne stanice kao što je N1 bi tu samo smetale.

„Tendencija koju slede je potpuna vlast nad medijskim područjem. Očigledno je da je država u Telenoru pronašla partnera koji je spreman da – a to vidimo u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj – sarađuje sa moćnicima i stvori iluziju demokratije i medijskog pluralizma“, smatra Bodrožić.

Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u EU i redovno dobija iz Brisela loše ocene u vezi sa slobodom štampe i medija. Iz Komisije EU se sada čuje da se planirano spajanje državnog Telekoma i preduzeća Telenor sa tačke gledišta slobode štampe u Srbiji pažljivo posmatra.

Organizacija Reporteri bez granica je takođe zabrinuta. Međutim, opomene i upozorenja bi se mogli pokazati kao nedovoljni, toga se mnogi u Srbiji pribojavaju – to važi i za Bodrožića.

„Naša briga: Ako Orban može tako nešto da radi u EU – šta tek mi možemo da očekujemo, mi koji se nalazimo tek na pragu EU“, kaže Bodrožić.

Organizacija Reporteri bez granica stavlja Srbiju na rang listi slobode štampe na 93 mesto od ukupno 180 država (poređenja radi: Nemačka: mesto 11, Norveška: mesto 1, Bosna i Hercegovina: mesto 58, Hrvatska mesto: 59, Mađarska: mesto 89, Bugarska: mesto 111). Ono što organizacija zamera je da su novinarke i novinari u Srbiji ugroženi i da ih između ostalog predstavnici vlade kleveću, a da pri tome nisu ni bezbedni niti mogu da računaju na zaštitu od strane države. Osim toga postoji veoma snažna koncentracija na medijskom tržištu, a država vrši kao najveći finansijer i reklamna mušterija veliki uticaj na izveštavanje.