U predlogu budžeta za 2021. godinu nije predviđeno dalje finansiranje RTS-a, dok će RTV moći da računa na standardnu državnu pomoć. Da li će, međutim, RTS zaista biti finansiran samo iz pretplate nije do kraja jasno posle predloga izmene zakona o taksi za javni servis, koji je takođe ušao u skupštinsku proceduru

Država u narednoj godini, kako stoji u predlogu državne kase za 2021, ne planira da finansira rad Radio-televizije Srbije i to će biti prvi put od 2015. godine da RTS u svom funkcionisanju neće moći da računa na budžetsku dotaciju koja je u poslednjih pet godina bila od 1,7 do 6,7 milijardi dinara godišnje.

I dok u predlogu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu nije predviđeno dalje finansiranje RTS-a, na već standardnih 900 miliona dinara državne pomoći u narednoj godini moći će zato da računa drugi javni servis – Radio-televizija Vojvodine.

Dosadašnji osnov za budžetsko finansiranje rada javnih servisa jeste Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kao leks specijalis u odnosu na Zakon o javnim medijskim servisima.

U članu 2 tog i dalje važećeg zakona stoji da se „od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2020. godine javni medijski servisi (…) delimično finansiraju iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta Republike Srbije“.

Istovremeno, u predlogu izmene tog zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru 27. novembra, i RTS-u i RTV-u dato je još godinu dana fore (do 31. decembra 2021) da koriste mogućnost mešovitog (budžet plus taksa) finansiranja svog rada.

Ta se mogućnost, bar kada je RTS u pitanju, ne vidi u predlogu aktuelnog budžeta. Ostaje mogućnost da se odnosi samo na RTV, ali Cenzolovka nije dobila takvu potvrdu.

Druga izmena koju predviđa taj zakonski predlog tiče se povećanja iznosa takse za javne servise – sa 255 dinara poskupljuje na 299 dinara, što bi valjda trebalo da pomogne još-malo-pa-osamostaljenom RTS-u, ali i RTV-u da se koliko-toliko izvuče iz finansijske bule.

Zakon (ne) vredi za sve?

U trenutku kada je 20. novembra u skupštinsku proceduru ušao predlog budžeta za 2021, činilo se da je Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis jedini pravni osnov za skidanje RTS-a s „budžetske sise“ pošto je u i dalje važećem zakonu „malo iz budžeta, malo iz pretplate“ finansiranje javnih medijskih servisa bilo oročeno do 31. decembra 2020.

Cenzolovka bukvalno od prošlog ponedeljka pokušava da dobije odgovor na pitanje zašto bi se, ako je to uopšte slučaj, taj zakon primenjivao na RTS, ali ne i na RTV.

Ministarstvu kulture i informisanja tokom prošle nedelje dva puta smo slali pitanja s molbom da nam zvanično razreše nedoumicu, ali su ona, kao i pitanja upućena direktoru RTV-a Miodragu Кoprivici, ostala bez odgovora.

Novi momenat u priči – izmene zakona o taksi na javne servise koje su od petka u skupštinskoj proceduri – dodatno unosi konfuziju: po tekstu tog zakonskog predloga, ispada da će se do 31. decembra 2021. i dalje mešovito finansirati OBA javna medijska servisa – dakle, i RTS i RTV.

„Stvarno ne znam ništa o tome“

U odsustvu zvaničnog objašnjenja pravnog osnova za različiti položaj javnih servisa, otvoreno je i pitanje da li izmene zakona o taksi na javne servise nagoveštavaju da će se vlast do usvajanja budžeta ipak predomisliti i naknadno uvrstiti RTS na staru budžetsku liniju.

Za one koji u ime RTS-a zvanično komuniciraju s javnošću, za takva nagađanja nema mesta; stvar je takorekuć gotova.

Umesto odgovora na pitanja koja smo uputili mejlom, od PR RTS-a Duške Vučinić Lučić stigao nam je kratak SMS: „RTS u 2021. ne dobija sredstva iz budžeta.“

Otkud RTV u budžetu, a RTS-a nema, i kako će se RTS dalje finansirati, pitali smo članove Upravnog odbora RTS-a, koje kao da su iznenadila pitanja.

„Još nisam video predlog budžeta za narednu godinu, ne bih mogao o tome govoriti“, rekao nam je Zoran Panović, član UO RTS-a.

Na pitanje da li postoji drugi način na koji se planira izdvajanje sredstava za RTS, Panović je odgovorio da je to pitanje za menadžment RTS-a.

„Ja, zasad, stvarno ne znam ništa o tome.“

Predsednik UO RTS-a Vladimir Vuletić naveo je pak da „nikakav dokument o finansiranju RTS-a nije stigao pred Upravni odbor“.

„Procedura je takva da generalni direktor, u saradnji s finansijskim službama, predlaže budžet RTS-a. Tu, zapravo, imamo tri vezana dokumenta: programsku koncepciju, plan rada i, na kraju, predlog budžeta. Tek kada generalni direktor obrazloži predlog, Upravni odbor daje svoje sugestije i primedbe. To se najčešće događa na decembarskoj sednici UO, a ponekad to pređe i u januar, ako ima određenih primedaba i izmena“, kazao je Vuletić za Cenzolovku.

Jedan u plusu, drugi u minusu

Nakon što je od budžeta za 2016. svake godine dobijao po 3,1 milijardu dinara za finansiranje svog rada, RTS-u je ta tranša prvi put smanjena izvornim budžetom za 2020, kada je nacionalnom javnom servisu bila namenjena suma od 2,1 milijarde (pa je i to rebalansom umanjeno na 1,6 milijardi).

Za smanjenje tranše u ovoj godini Vlada Srbije je uporište očito našla u dobrom poslovanju RTS-a. Prema finansijskom izveštaju za 2019. godinu, RTS je u toj godini imao prihod od 13,6 milijardi dinara i rashode od 9,9 milijardi dinara. Ostvareni neto dobitak u 2019. iznosio je tri milijarde dinara.

U prošloj godini RTS je od takse prihodovao 7,4 milijarde, od marketinga 2,9, a iz budžeta, rekosmo, stigla je 3,1 milijarda.

Nacionalni javni servis je, izgleda, i u ovakvoj korona-godini zabeležio dobre rezultate, čim se niko iz te kuće, do sada, nije pobunio zbog izostanka s ugodne budžetske pozicije u narednoj godini.

Sa drugim javnim servisom pak finansije ni izbliza nisu za hvalu, te ne čudi što se u pokrajinskom javnom servisu ni u ludilu ne odriču budžetske dotacije.

Za prvih šest meseci ove godine poslovni prihodi RTV-a iznosili su 1.444.541.000 dinara (od čega su 964 miliona stigla od takse, a 421 milion iz budžeta), dok su rashodi bili 1.476.342.000 dinara (55 odsto otpada na troškove zarada, naknade zarada i ostalih ličnih rashoda). Gubitak RTV-a u prvoj polovini ove godine bio je 31,8 miliona dinara.

U prošloj godini poslovni prihodi RTV-a bili su 2.655.978.000 dinara (900 miliona iz budžeta i 1,66 milijardi od takse; od marketinga skromnih 78 miliona), dok su poslovni rashodi bili 2.709.267.000. RTV je prošlu godinu završio s gubitkom od 88,5 miliona dinara, čime je ukupni gubitak te medijske kuće narastao na – 1.612.252.000 dinara!

Ali ništa toliko ne ilustruje nezavidnu finansijsku situaciju RTV-a koliko događaj iz ove godine – zbog umanjenja budžetske tranše od 201 milion dinara prolećnim rebalansom budžeta (sa 900 miliona budžetsko davanje smanjeno na 699 miliona dinara) pokrajinski javni servis morao je da raskine saradnju sa agencijom za zapošljavanje, preko koje je u RTV-u bilo angažovano 257 radnika. Naposletku, 88 njih ostalo je bez posla, dok su ostali dobili ili ugovor o privremeno-povremenim poslovima ili stalni angažman u toj kući.