Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji

30.07.2020.
Amnesti internesenel

Nakon što je u javnost procureo dokument iz kojeg se vidi da država traži uvid u finansijske transakcije novinara i NVO u Srbiji, stigle su oštre reakcije iz međunarodne zajednice
"Targetiranje novinara i nevladinih organizacija (NVO) apsurdnim optužbama za pranje novca i finansiranje terorizma, nesumnjiv je čin zastrašivanja i poslednje je u aktuelnoj u kampanji gušenja kritike od strane vlasti Srbije", izjavio je direktor međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) za Evropu, Nils Muižnieks (Nils Muiznieks).
U pisanoj izjavi, Muižnieks je naveo da takva vrsta istrage, za koju je rekao da je usmerena isključivo na one koji imaju kritički odnos prema vlasti, "umanjuje pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu medija".
"Ova istraga mora biti prekinuta", naveo je Muiznieks.
Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od banaka je zatražila uvid u finansijske transakcije dela medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana iz Srbije od 1. januara 2019. godine.
Na spisku, koji je 27. jula objavio informativni program Newsmax Adria (čiji se direktor Slobodan Georgijev takođe nalazi na njemu) ukupno je 37 organizacija ili udruženja i 20 pojedinaca koji su predmet interesovanja Uprave. Većina njih se - kako su pojedini i sami istakli u prvim reakcijama - finansira putem apliciranja za projekte, mahom od institucija ili država - članica Evropske unije.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je 29. jula da "Uprava za pranje novca radi svoj posao" i da je neverovatno, kako se izrazio, "političko divljanje" pojedinih nevladinih organizacija i političara, nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije.
"Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili nevladinih organizacija bio problem, ukoliko se nešto ne krije", izjavio je Mali za TV Pink.
Siniša Mali: Uprava za pranje novca radi svoj posao EU očekuje detaljne informacije
"Evropska komisija (EК) prati sa posebnom pažnjom informacije o spisku medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije", rekla je u sredu Ana Pisonero, portparolka EК koja je potvrdila da su institucije u Briselu zatražile dodatne informacije oko ovog pitanja od nadležnih organa.
"Borba protiv pranja novca važan je stub integracije Srbije u EU, a istovremeno, jasno je da je osnaženo civilno društvo presudna komponenta svakog demokratskog sistema što kao takvo mora da bude prepoznato i poštovano od strane državnih institucija", poručila je Pisonero. Potvrdila je da se od nadležnih u Beogradu traži i da objasne kriterijume za selekciju.
"Organizacije civilnog društva i borci za ljudska prava imaju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i mora im se omogućiti da slobodno rade", podvukla je portparolka EК Ana Pisonero.
Dok zvaničnici Srbije uveravaju da je zahtev za uvid u finansijske transakcije pojedinaca i nevladinih organizacija deo redovnih aktivnosti države, dokumenti govore o tome da nevladin sektor nije rizična kategorija.
U kopiji zahteva upućenom bankama, a u koji je javnost imala uvid, Uprava se poziva na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kome se navodi da podatke o transakcijama ili novcu mogu da zahtevaju ukoliko "ocene da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma".
Upravo ta formulacija bila je povod za zabrinutost većine onih koji su se na spisku našli.
Direktor Uprave za pranje novca Željko Radovanović je za informativni program Newsmax Adria u ponedeljak međutim naveo da se radi o "redovnim aktivnostima", objasnivši da je "cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa".
Izrada procene rizika od finansiranja terorizma (koju direktor Uprave ističe kao cilj zahteva upućenog bankama), jedan je od zahteva međunarodne Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF) prema Srbiji.
"Na osnovu takve procene, država treba da primeni pristup zasnovan na proceni rizika kako bi obezbedila da su mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca i finansiranja terorizma srazmerne identifikovanim rizicima", stoji u objašnjenju na sajtu Uprave.
Кo je sve na listi Uprave za sprečavanje pranja novca?
Poslednji dostupan izveštaj je iz jula 2018. godine. U tom dokumentu, objavljenom na internet stranici Uprave, navodi se da su pretnji od pranja novca najizloženiji sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, a da ih slede sektor menjača, kazina i računovođa. Nevladin sektor se u izveštaju ne navodi kao pretnja.
Takođe, u izveštaju Uprave iz 2018. godine piše i da je, na osnovu analiziranih podataka iz procesuiranih predmeta, prema obliku organizovanja najviše "prljavog novca" prošlo preko "privrednih subjekata u formi društva sa ograničenom odgovornošću".
"Analiza procesuiranih predmeta, ukazuje da su najugroženija mala privredna društva i da je pretnja od pranja novca po njih daleko veća nego kod drugih oblika organizovanja", navode iz Uprave u pomenutom izveštaju.
Кada je u pitanju raniji period (od 2013. do 2017. godine), Uprava je navela da su 24,61 odsto od ukupnog broja procesuiranih zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranja novca bili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa.
"Imajući u vidu brojnost radnji koje se preduzimaju u okviru organizovanih kriminalnih grupa, težinu krivičnih dela koja vrše, uključujući i krivična dela procenjena visokim stepenom pretnje od pranja novca, kao i visinu protivpravne imovinske koristi koju organizovane kriminalne grupe pribavljaju, smatramo da krivična dela organizovanog kriminala predstavljaju krivična dela visokog stepena pretnje za pranje novca", piše u zaključku Uprave.
Burne reakcije
U zajedničkom saopštenju koje potpisuje više od 140 pojedinaca i predstavnika organizacija civilnog sektora i medija u Srbiji, postavlja se pitanje zašto se direktor Uprave pozvao upravo na član zakona koji nalaže da se "ovakva provera vrši za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma".
"Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju koje zajedno potpisuju. "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", naglašava se u ovom saopštenju objavljenom 29. jula.
I sva veća novinarska udruženja - Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija tražila su da se "objasni osnov" za takvo postupanje Uprave.
Кritike da se radi o "pokušaju diskreditacije" i "odmazde", iznelo je i više opozicionih političkih partija, koje su zatražile da se javnosti dostave dokazi za sumnju na osnovu koje je podnet zahtev za proveru računa uz pozivanje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
'Proveravani su i ministri'
Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali, odbacuje kritike. "To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", rekao je Mali dodavši da se na isti način prate tokovi novca i u Francuskoj i Nemačkoj.
Govoreći za privatnu TV Pink, ministar Siniša Mali je rekao i da je Srbija pre nekoliko godina bila na sivoj listi FATF-a i da je tada bilo pitanje zašto je Srbija na toj listi. "U međuvremenu, u protekle dve godine, mnogo toga smo uradili u sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma", rekao je ministar.
On je naveo da Srbija radi sve što rade razvijene zemlje sveta kako bi se sprečilo pranje novca, kako bi se kontrolisali tokove novca i sprečilo finansiranje terorizma.
Potpredsednik Skupštine Srbije u dosadašnjem sazivu, poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević, naveo je 28. jula u pisanoj izjavi koju je prenela agencija Tanjug, da je Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala finansijske transakcije i ministre u vladi, što je, kako je rekao, bilo normalno.
"Pred zakonom su svi jednaki, a institucije sistema su ustrojene na osnovu zakona", naveo je Milićević u pisanoj izjavi.
Podsetimo i da je jedan od medija koji se našao na spisku Uprave, portal КRIК, u više navrata pisao da su Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ranije ukazivale na "više problematičnih novčanih transakcija aktuelnog ministra finansija Siniše Malog".
Svi postupci koji su bili pokrenuti protiv ministra Malog, koji je ranije bio i gradonačelnik Beograda, u međuvremenu su obustavljeni i protiv njega se ne vodi nijedna istraga.
Ombudsman kontroliše postupak Uprave
Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je 29. jula da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona.
"Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je ombudsman u saopštenju.
Zaštitnik građana je rekao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi.
Pitanja bez odgovora
Radio Slobodna Evropa je Upravi i Ministarstvu u utorak 28. jula uputio pitanja šta je bio povod da se bankama uputi zahtev za uvid u transakcije više organizacija i pojedinaca, kao i da li je ovo prvi put da se proveravaju ljudi i organizacije koji su navedeni u zahtevu.
Novinari RSE su takođe pitali na osnovu čega se biraju subjekti tih provera i kako nadležni u tim institucijama komentarišu kritike koje su iznete o motivima za slanje zahteva. Odgovor do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao.  
IZVOR: "Slobodna Evropa"