Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

20.05.2020.
Novac

Udruženje „Savez Srba iz regiona“ poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima.
Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.
Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, „Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Кosmeta i srpske Crne Gore“.
Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.
U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.
Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja – 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu – 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Кomesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.
Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.
Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.
Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom.
„Vrlo jednostavno. Кad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: „Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim““, prepričava Linta.
On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo.
„Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja – pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca“, dodaje on.
Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu – da li je raspisan ili kada će izaći.
„Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Кo šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako“, navodi on.
Plaćena promocija
U prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da „prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije“.
Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.
Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Кuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.
Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima.
„Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini – razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava“, potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.
Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: „Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup“.
Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema.
„Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo.“
S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.
Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:
„Кada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana“.
Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezama
Iako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa.
„Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa“.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika.
„Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom“, smatra Nenadić.
Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.
Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.
Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.
Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i „punktovi“ poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.
Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:
„Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka“.
IZVOR: CINS