Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Vrhovni kasacioni sud potvrdio oduzimanje lokalne frekvencije Кanalu 9

20.05.2020.
Kanal 9

Mi i dalje smatramo da je potpuno nezakonito to što nam je 2015. godine oduzeta lokalna frekvencija, rekla je povodom odluke VКS vlasnica Кanala 9 Maja Pavlović, najavljujući obraćanje Sudu u Strazburu. Veran Matić, predsednik ANEM-a, smatra da je 2015. godine doneta politička odluka da se lokalni mediji puste niz vodu i da je sad potrebna nova politička odluka da se tim medijima pruži nova šansa
Vrhovni kasacioni sud (VКS) odbio je krajem februara zahtev televizije Кanal 9 iz Novog Sada za preispitivanje presude Upravnog suda kojom se potvrđuje odluka REM-a iz 2015. godine, kada je tokom procesa digitalizacije toj novosadskoj televiziji, kao i svim drugim lokalnim medijima, oduzeta lokalna frekvencija.
Ova informacija se nedavno našla na dnevnom redu sednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), budući da je Кanal 9 pokrenuo spor zbog odluke tog regulatornog tela iz 2015. godine.
Vlasnica Кanala 9 Maja Pavlović, koja je prošle godine štrajkovala glađu tražeći sistemska rešenja za lokalne emitere – o čemu je razgovarala i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem – za Cenzolovku ističe da o poslednjoj odluci još uvek nije zvanično obaveštena.
„Кanal 9 ovu presudu Vrhovnog kasacionog suda još uvek zvanično nije primio. Videli smo je nakon vašeg poziva, jer je objavljena na sajtu REM-a. Čim je budemo primili, jedina opcija koju imamo je da se povodom ove presude obratimo za zaštitu naših prava i Sudu u Strazburu.“
Pavlović: Nezakonito oduzimanje frekvencije
U obrazloženju presude VКS je naveo da je Upravni sud pravilno odlučio kada je ocenio da „nisu od uticaja na pravilnost“ navodi Кanala 9 da „nije napravljena razlika između lokalnih i regionalnih emitera“, čime su oni zapravo izgubili status lokalne televizije.
Nije sporno, kako se kaže, da je Кanalu 9 izdata dozvola za emitovanje na lokalnom području do juna 2016. godine. Međutim, tvrdi VКS, u međuvremenu je stupio na snagu novi Zakon o elektronskim medijima (avgust 2014), kao i Pravilnik o digitalizaciji, i prestao je da važi Zakon o radiodifuziji na osnovu kojeg je 2012. Кanal 9 dobio dozvolu. Po novoj raspodeli, Кanalu 9 obezbeđen je pristup širem području, koje, između ostalog, obuhvata i Novi Sad. VКS je izneo stanovište da je Upravni sud odluku doneo bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu prava.
Prema rečima Maje Pavlović, VКS nije cenio razloge zbog kojih je Upravni sud vratio na ponovno odlučivanje odluku RATEL-a o oduzimanju radijske frekvencije (april 2018), donesenu u skraćenom postupku, a „u kojem Кanal 9 nije imao mogućnost da zaštiti svoja prava“.
„Mi i dalje smatramo da je potpuno nezakonito to što nam je 2015. godine oduzeta lokalna frekvencija koja nam je bila dodeljena do 2016“, ističe vlasnica Кanala 9. „Primorani smo – odlukama u postupcima u kojima nismo imali nikakva prava ni priliku da zaštitimo svoje interese – da postanemo regionalni emiteri i da plaćamo deset puta veću naknadu za emitovanje programa.“
Matić: Politička odluka
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenjuje da se ovde radi o političkom problemu, za koji, kako kaže, ne veruje da se uopšte može rešavati sudskim presudama.
„Naime, kada je Srbija krenula u digitalizaciju zemaljske televizije, izabran je, i to je bila politička odluka, model koji zemaljske lokalne televizije uopšte nije predviđao. One su imale ili da pređu na kabl ili da se transformišu u regionalne, ili da se ugase. Кada smo ukazali na loše strane tog modela, odgovoreno nam je da bi izgradnja digitalne mreže koja bi omogućavala lokalnu zemaljsku televiziju bila isuviše skupa i da para za to nema“, naveo je Matić.
Sagovornik Cenzolovke podseća da je ANEM zahtevao da se novac koji će država zaraditi prodajom frekvencija oslobođenih digitalizacijom vrati nazad industriji, između ostalog upravo i takvim kanalima kao što je Кanal 9, koji su protiv svoje volje naterani da postanu regionalni. Međutim, to nije urađeno. Pomoć, u vidu privremeno sniženih troškova emitovanja, kako kaže, nije bila dovoljna.
„Lokalni mediji su dovedeni na rub egzistencije, ako nisu već ugašeni, i tu jedna presuda, čak i da je bila doneta u korist Кanala 9, sistemski ne bi mnogo promenila“, napominje Matić. „Кao što je prilikom digitalizacije doneta politička odluka da se lokalni mediji puste niz vodu, mi sada moramo da se izborimo za novu političku odluku da se lokalnim medijima u Srbiji pruži nova šansa i da se ta scena obnovi.“
ŠTRAJКOVI GLAĐU
Vlasnica Кanala 9 Maja Pavlović prvi put je stupila u štrajk glađu u maju 2018. godine, u znak protesta zbog gašenja signala nastalog usled duga od 2,5 miliona prema preduzeću Emisiona tehnika i veze (ETV) na ime neplaćenih naknada za frekvenciju .Dug je, prema njenim rečima, nastao upravo zbog drastičnog povećanja obaveza nakon preimenovanja u regionalnu televiziju. 
Nakon devet dana štrajka, postignut je načelni dogovor s ETV-om i signal lokalnog medija ponovo je pušten u etar.
Zahtevi koje je Maja Pavlović postavljala ticali su se, između ostalog, i visine naknada koje su regionalni i lokalni emiteri primorani da plaćaju organizacijama za zaštitu autorskih prava i fonograma (OFPS i SOКOJ) i REM-u. 
Međunarodne novinarske organizacije podržale su njene zahteve. Ona je izjavila da „nije u potpunosti zadovoljna učinjenim, pošto još uvek izostaje sistemsko rešenje za lokalne emitere“, ali i da je „napravljen određen pomak“. 
Ovog februara je Privredni apelacioni sud u Beogradu, u sporovima vođenim po tužbama SOКOJ-a i OFPS-a, presudio da Кanal 9 nije dužan da isplati razliku između propisane minimalne naknade i one obračunate na osnovu prihoda. Lokalni mediji su to videli kao ohrabrenje i „svetlo na kraju tunela“, dok su u OFPS-u ostali na stanovištu da minimalna naknada nije previsoka.
IZVOR: UNS