Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Godišnji izveštaj ombudsmana: Sve brutalniji napadi na novinare

30.03.2020.
Pašalić

 

Položaj i status novinara i medijskih radnika ugroženi su „uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim pritiscima od strane učesnika javnog prostora“, ali i lošim finansijskim položajem, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana za 2019. godinu.
„Prethodne godine zaštitnik građana je više puta upozoravao na sve učestalije i brutalnije napade na medije, počev od napada i pretnji na društvenim mrežama, preko sprečavanja novinarskih ekipa da prisustvuju događajima i direktnih napada na novinare i redakcije, pa do jednodnevne fizičke blokade televizije“, navodi se u izveštaju koji potpisuje zaštitnik građana Zoran Pašalić.
U oblasti slobode govora i izražavanja, posebno u oblasti slobode medija, nije zabeležen napredak, što je potvrđeno i šestomesečnim izveštajem Evropske komisije iz prošle godine u kojem se navodi da Srbija „mora da unapredi slobodu izražavanja“, jer „zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije“, stoji u izveštaju.
Pašalić navodi i da su novinarska udruženja 2019. godine imala različite podatke o broju napada na novinare.
„Nezavisno udruženje novinara Srbije je u svojoj bazi evidentiralo 119 napada na novinare među kojima najviše pritisaka, čak 80. Udruženje novinara Srbije je u bazi za 2019. godinu zabeležilo 90 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili udruženju na napade, pritiske i pretnje, ili su ti incidenti objavljeni u medijima“, piše u izveštaju.
On ističe da je istovremeno i Savet za štampu saopštio da je u drugoj polovini prošle godine osam štampanih dnevnih medija prekršilo novinarski kodeks u 5.057 slučajeva, čime je trend povećanja broja kršenja kodeksa nastavljen i u 2019. godini.
„Savet navodi da se najčešće povrede kodeksa odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtava i objavljivanje pretpostavki nepotkrepljenih dokazima“, ističe Pašalić.
Sankcije za kršenje prava dece
U izveštaju piše i da je Zaštitnik građana Ministarstvu kulture i informisanja uputio mišljenje o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pašalić smatra da bi „propisivanjem odgovarajućih sankcija za kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima i doslednim sprovođenjem zakonske obaveze i zabrane u praksi Republika Srbija doprinelo unapređenju zaštite i poštovanja ljudskih prava i prava deteta u javnom medijskom prostoru.“
„Mediji često objavljuju medijski sadržaj kojim se vređa čast, ugled ili privatnost, kao i sadržaj koji vređa dostojanstvo žrtve, te da izostaje adekvatna zaštita ljudskih prava i prava deteta u tim slučajevima“, stoji u izveštaju.
Dodaje se da je zaštitnik građana mišljenja da „propisivanje zakonske obaveze ili zabrane nije dovoljno ako obavezu ili zabranu ne prate odgovarajuće sankcije i ovlašćenja nadležnih organa“.
Medijska strategija
Zaštitnik građana ocenjuje da Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine (Medijska strategija) i izmene zakonskih rešenja u oblasti medija „nisu opravdali očekivanja“, zato što i dalje postoji „niz dugogodišnjih nerešenih problema i nedostaci u propisima koji regulišu oblast javnog informisanja“.
Navodi se da je Ministarstvu kulture i informisanja upućeno mišljenje na predlog Medijske strategije u periodu od 2020. do 2025. godine u kojem se, između ostalog, ističe značaj što je prilikom njene izrade „prepoznato pitanje unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina i drugih osetljivih grupa“.
Govor mržnje u medijima
Pašalić u izveštaju navodi da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji „karakteriše govor mržnje“.
„Senzacionalizam, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama, posebno onima koje obavljaju javne funkcije, i pripadnicima LGBT populacije. Potrebno je posebnu pažnju posvetiti odgovornom izveštavanju, naročito o nasilju u porodici i partnerskim odnosima“, stoji u izveštaju.

IZVOR: UNS