Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha
UMMR uoči državne rasprave: nova Strategija uništiće medijsko srce Srbije, hiljadu novinara bez posla, zajedno zaustaviti sunovrat
13.02.2019.
Udruženje medija i medijskih radnika smatra da ponuđeni dokument Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji jeste ispod očekivane visine po svim važnim merilima kakva zaslužuje javnost ove države. Ona bi, po
našoj oceni, bila samo preskok iz jednog eksperimenta u drugi, veoma sličan, a mislimo da je očigledno šta je cilj takvog postupka: želja da se neko na brzinu dokopa mukom sticanog narodnog imetka.
Dakle, ova Strategija ne ispunjava osnovno merilo: da zbilja bude
strategija. Ovo je samo zbirka raznih manevara da se narodno bogatstvo,
kao i prethodnom strategijom, utrpa u nezaslužene šake, i opet bi mnogi
novinari, snimatelji, urednici, kao i prošlog puta, ostali bez hleba.
Jer, ako je reč o strategiji, ona se piše jezgrovito i, što bi narod
rekao, kratko, jasno i na mnogaja ljeta. Ovde ništa ne možete da uhvatite
ni za rog ni za rep, osim beskrajnog niza raznoraznih tuđica koje narod
ove naše postojbine nikad nije koristio, a ako bude sreće i neće
upotrabljavati kojekakve implementacije, evaluacije i slične gluposti.
Drugo neispunjeno merilo jeste, dakle, jezik kojim je dokument pisan a
trebalo bi da bude nešto najčistije i najjasnije što se iznosi pred
javnost Srbije, od strane ljudi koji se bave javnom rečju i od nje žive.
Ovde ne postoji, zatim, ni zrno od onoga što se u našem pojmovniku naziva
strategijom. A to bi trebalo da bude, ukratko, zamišljena tačka do koje
društvo želi stići, uz naznake puta kojim se do nje ide.
Čitav tekst, naime, vrvi od zaklinjanja u evropske vrednosti i zakone
tražišta, ali se na strani 14 navodi:
?Tržište oglašavanja karakteriše to da najveći deo novca odlazi na
televizije, i to one sa nacionalnom frekvencijom. Ovo tržište karakteriše
i velika koncentracija preferencija medijske publike (slušanost,
gledanost, čitanost) kod četiri najveća izdavača u svakoj kategoriji, pa
tako četiri najveća emitera imaju zajedno udeo od 62% u ukupnoj
gledanosti, četiri najveća radio emitera imaju udeo u slušanosti preko
51%, a četiri najveća izdavača štampanih medija imaju udeo u čitanosti
preko 63%. Iako tržište digitalnih medija beleži konstantan i stabilan
rast, novac oglašivača završava tamo gde je izmereno da je najveća
publika. Tako se za određivanje medijskog potencijala medija koriste
komercijalna merenja u kojima ne učestvuju svi mediji. U takvom ambijentu
lokalni i regionalni mediji gube trku sa onima koji imaju nacionalno
pokrivanje i koji su uvek obuhvaćeni merenjima. Tačnije čak 89% udela u
oglašavanju na televiziji pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom
pokrivenošću. Ostatak sredstava od oglašavanja su između sebe podelili
strani programi koji se distribuiraju putem kablovskog sistema. Podaci
pokazuju da se od 15 najvećih komercijalnih oglašivača u Srbiji nijedan ne
oglašava na lokalnim, pa čak ni na regionalnim stanicama.?
Ovde dolazi sasvim obično pitanje: kako tvorci strategije zamišljaju da
oglase, dakle i prihode, prebace sa najjačih na najslabije medije?
Zakonima tržišta? Teško, nikako. Jedino nekom uredbom ukoliko se nekog
dana domognu državne vlasti.
Red po red i stigosmo do glavnog dela cele mutljavine. Najpre glave pet:
MERE ZA POSTIZANJE OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA I KLJUČNI POKAZATELJI UČINKA
NA NIVOU OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA I MERA str 44.
Pa dalje, do odeljka:
Mera 2.3 Smanjen i učinjen transparentnim uticaj države na medijskom
tržištu kako bi postojali jednaki tržišni uslovi za sve medije. Str 50.
?Okončati proces privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju
uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog
uticaja na uređivačku politiku, a naročito:
- sačiniti i sprovesti plan potpunog izlaska države iz vlasništva u
privrednim društvima Politika AD (izdavač dnevnog lista ?Politika?) i
privrednog društva Novinsko-izdavačko društvo Kompanija Novosti AD
(izdavača dnevnog lista Večernje novosti),
- bez odlaganja podneti registracionu prijavu za brisanje JP Novinska
agencija Tanjug iz registra privrednih društava, odnosno registracionu
prijavu za brisanje medija koji posluju pod tim javnim preduzećem iz
Registra medija..? str 51.
Čije uši vire iza ove priče?
Pa, uši onih koji bi omaste brke u pravitizaciji jedne ?Politike? koja
izlazi 115 godina, dakle, dve decenije pre nego što se u našoj Srbiji
oglasio prvi radio i pola veka uoči pojave prvog televizijskog signala.
Pisci strategije bi da to pretvore u plen, razume se pod maskom tržišta,
iako je više nego jasno da je reč o kulturno ? istorijskom dobru Srbije.
Tako bi novi vlasnik, koji je recimo trgovao kamionima ili se obogatio
nekim drugim poslom, dobiti na raspolaganje, uz pravo da naplaćuje usluge,
vekovni trud novinara ove kuće koja je iz dana u dan pratila nacionalna
zbivanja i povest. Hoćete li da vam se stavi na uvid šta je ?Politika?
izveštavala iz Balkanskih ratova? Može, ali najpre uplatite toliko i
toliko na račun novog gazde. Slična je stvar sa Telegrafskom agencijom
Nove Jugoslavije, dragocenim materijalom od državnog značaja, u slovu,
zvuku i slici, i sa Večernjim novostima koje su u rukama čitalaca širom
Balkana duže od šest decenija.
Kojim bi se to merilima uredilo korišćenje arhiva ovih kuća? Pa, po zakonu
tržišta, predlažu tvorci nove Strategije. A gde to ima? Pa nigde.
Nigde, takođe, oni koji su se potpisali ispod ovog nacrta ne predlažu,
pošto je reč o Strategiji, šta bi se moglo dogoditi jednog dana kad neki
bogataš, recimo sa Kajmanskih ostrva, kupi većinski paket ?Politike? ili
?Tanjuga?, te počne da štampa i emituje šta mu je volja: kakva Srbija,
kakvi bakrači?
U završnom osvrtu na ovaj Nacrt, Udruženje medija i medijskih radnika
koristi dva stava istaknuti ljudi koji se razumeju u ovu oblast:
?Nijedna država se ne izvlači iz medija, ona samo ostaje u medijima onako
kako misli da je strateški važno da ostane. Ni Amerika se nije izvukla iz
medija. To je pogrešna tema. Ja sam pokušao sa kolegama da istaknem novu
temu koja je aktuelna u Evropi, a to je javno privatno partnerstvo?
(Stanko Crnobrnja).
Ili:
?Ta vrsta brige koju pokazuje po pitanju brisanja Tanjuga iz Registra APR
- a ne čudi kada dolazi iz medija, pre svega konkurentskih, odnosno
zainteresovanih za nestanak Tanjuga, ali bi udruženje novinara po prirodi
stvari trebalo, valjda, da se interesuje i zalaže za opstanak i trajanje
medija, a ne za njihovo brisanje?. (Branka Đukić).
Odsudna bitka za budćnost medija i medijske scene
Nema sumnje: predstoje teški dani u kojima moramo pružiti otpor piscima
strategije jer bi ona konačno salomila kičmu preživelima i iščupala
medijsko srce nacije. Zašto? To znaju samo oni koji su je pisali, i prvog
puta i sada. Oni, koji su već napravili prvi korak 2014. kad je više od
1.000 medijskih poslenika osvanulo na ulicama pa se i danas potucaju po
trafikama i malinjacima. Sa ovakvom strategijom očekuje nas još jedan
sunovrat i talas medisjkih radnika u beznađu. Zbog toga moramo biti mudri
i uporni. Ne možemo prihvatiti kolektivno samoubistvo, ma ko ga nametao.
Jednom su nas zaskočili, i svi dobro pamtimo tu 2008. kada su preko noći
pod okriljem istih mediskih dušebrižnika i pisaca nestajale
televizije,novine,radio stanice i njihova imovina u đepovima tapkaroša,
švercera, pekara ...Mnogi još uvek pamte sat na sajtu NUNSa koji je
odbrojavao poslednje mesece dane sate i minute do takve privatizacije. Na
svi sreću ima preživelih, ali na nesreću klatno tog sata ponovo su isti
pokrenuli..
Isti ljudi kroje sudbinu peti put, do kada više? Zašto ih Vlada podržava?
Koga predstavljaju?
U ovoj borbi očekujemo podršku još najmanje 3 velika udruženja (PROUNS,
DNV,KOM-NET) okupljena u Medijskom savezu Srbije kao i Sindikat novinara
Srbije (SINOS) sa kojima nas spaja briga za normalnu medijsku scenu i
položaj poslenika javne reči.
Preko puta sebe imaćete iste ljude koji su donosili katastrofalne medijske
strategije(2011,2014) isti ti su učestvovali u pisanju medijskih zakona na
koje su kasnije najviše kukali, i isti ti Obradovići,Gruhonjići,Gaši,
Dalile,Markovići sada bi da nam zabrave tri najveće medijske kuće i
predaju ih lakerima. Očekujemo od Vlade Srbije da prestane da ih
favorizuje i da proveri koga oni predstavljaju!
Rasprava o nacrtu nove Strategije održaće se u Nišu, Novom Sadu, Čačku
(25. februara u 12 sati) i završna u Beogradu.
UMMR
Predsednik
Gvozden Nikolić
IZVOR: SINOS