"Predsednik Vučić nastavlja da konsoliduje svoju moć kroz neprozirne metode finansiranja partija, politizaciju pravosuđa i podrivanje kritičkog novinarstva", kaže se u grafikonu izveštaja pored imena i zastave Srbije i strelice koja pokazuje na dole, što obeležava pad na posmatranom polju, prenosi Glas Amerike.

Srbija je inače okarakterisana kao zemlja u kojoj se rečju "slobodna" opisuje generalno stanje demokratije, dok je stanje medija ocenjeno kao "delimično slobodno".

Na grafikonu slobode ocena zemlje je 2,5, na skali od 0 do7, na kojoj broj 7 označava najmanje slobode.

Političkim slobodama u Srbiji na toj skali data je ocena 3, dok su građanske slobode ocenjene kao bolje i na nivou su 2.

"Događaji na Zapadnom Balkanu demonstriraju potrebu nastavka angažmana najvećih demokratija u tom regionu", kaže se dalje u izveštaju i navodi se primer Makedonije, u kojoj je "posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši više godina duga politička kriza i da se utre put za novu, demokratski izabranu vladu".

"Ali u Srbiji, tolerancija EU lidera prema autoritarnim tendencijama (tadašnjeg) premijera Aleksandra Vučića, dozvolila mu je da i dalje gura opoziciju na stranu i podriva ono što je ostalo od nezavisnih medija u zemlji, nakon što je pobedio na predsedničkim izborima u aprilu", stoji u izveštaju Fridom hausa.

U novom izveštaju se kaže da su demokratski principi, kao što su integritet izbora i sloboda štampe, globalno oslabilii da je to tendencija već dvanaest godina za redom.

"Ima više zemalja - u slučaju 2017. mnogo više zemalja -koje su pokazale pad u slobodama, nego što su pokazale napredak", rekao je Ark Padington, ugledni akademik Fridom hausa za demokratske studije, koji je govorio za Glas Amerike pre objavljivanja izveštaja.

Prema organizaciji Fridom haus, koja je analizirala podatke iz 195 zemalja tokom kalendarske 2017. godine, 88 zemalja okarakterisano je kao "slobodno", 58 zemalja kao "delimično slobodno", dok je 49 zemalja rangirano kao "neslobodno".

U regionu kao slobodne označene su Srbija i Hrvatska, a kao delimično slobodne Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo.