Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

REM krije audio-zapis sa sednice na kojoj su u Upravni odbor RTS-a izabrani Krstić i Panović

11.10.2017.
REM

Regulatorno telo za elektronske medije odbilo je da dostavi Cenzolovci audio-snimak sa sednice Saveta na kojoj su za članove Upravnog odbora RTS-a izabrani Nebojša Krstić i Zoran Panović, uz obrazloženje da će se o zahtevu novinara odlučivati „na narednoj redovnoj sednici“.

Nisu naveli kada će se ona održati.
Zbog kontroverzi koje naročito prate izbor Nebojše Krstića, Cenzolovka je od REM-a zatražili audio-zapis i stenogram sa te sednice, ali je REM zahtev odbio, uz obrazloženje da, prema Zakonu o elektronskim medijima, sve odluke u REM-u donosi Savet, pa će se i o ovom zahtevu odlučivati na nekoj od narednih sednica.
„Imajući u vidu da Savet Regulatora o zahtevima stranaka odlučuje na sednicama Saveta većanjem i glasanjem… obaveštavamo Vas da će Vaš zahtev za pristup informacijama od javnog značaja biti uvršten na dnevni red na narednoj redovnoj sednici Saveta“, navodi se u odgovoru REM-a.
Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, međutim, propisuje da institucije imaju rok od 15 dana da dostave informacije ili, ukoliko iz opravdanih razloga to ne mogu da učine u datom periodu, mogu zatražiti dodatni rok do 40 dana, što REM nije učinio.
Zbog izbegavanja REM-a da javnosti u zakonskom roku dostavi snimak, novinari su uputili žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.
Tajne aktivnosti javnih institucija
Novinar nedeljnika Vreme Radmilo Marković, koji je pre nekoliko meseci takođe tražio audio-zapis sa sednice Saveta REM-a, kaže da je REM i njegov zahtev odbio sa sličnim obrazloženjem, što implicira da je takva praksa zapravo „izbegavanje da se javnosti da na uvid ono što ova institucija radi“.
„Kako su sednice javne i obavezno se snimaju, tražio sam im audio-zapis sa jedne od njih. Međutim, umesto da mi pošalju snimak u roku od 15 dana, rekli su da će moj zahtev razmotriti na nekoj od narednih sednica, što apsolutno ništa ne znači“, navodi Marković i dodaje da je postupak po njegovoj žalbi i dalje u toku.
Sam poverenik Rodoljub Šabić za Cenzolovku navodi da ne može da se izjašnjava o konkretnom slučaju, ali je, kaže, njegov načelni stav o ovakvim stvarima odavno poznat.
„Ja ne mogu da zamislim ni jedan jedini opravdan razlog zbog koga bi se od očiju javnosti sklanjali procedura, kriterijumi i načini izbora bilo kog nosioca bilo koje javne funkcije. Naprotiv, oni su više nego legitiman predmet interesovanja javnosti. Naglašavam – bilo koje javne funkcije, a utoliko pre što je to javna funkcija u Upravnom odboru nečega što nosi naziv Javni servis“, navodi Šabić.
Nepoznati kriterijumi REM-a
Izbor Panovića i Krstića je u delu medijske javnosti naišao na osporavanja. UNS je podsetio da je Krstić bio medijski savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića kada su „usvojene drakonske izmene Zakona o javnom informisanju, kada su novinari koji su kritički pisali o vlasti otpuštani bez mogućnosti da posao pronađu u bilo kom javnom glasilu, a mediji bili izloženi drastičnoj cenzuri“, i pozvao ovo regulatorno telo da obrazloži svoju odluku.
REM, međutim, to nije učinio, pa osim šturog saopštenja da su Krstić i Panović izabrani u Upravni odbor, javnost i dalje ne zna kojim se kriterijumima u ovom slučaju vodio REM.
IZVOR: Cenzolovka