Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Izradu nove medijske strategije Srbije prate brojne kontroverze

11.10.2017.
Lekić

Već na početku procesa izradu strategije prate brojne kontroverze: od nepoštovanja roka izrade do višemesečnog ćutanja vlasti o tome ko će biti članovi radne grupe i kada će ona početi sa radom.

Krajem 2016. godine Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, poznatija kao Medijska strategija, prestala je da važi, a Srbija i dalje čeka na izradu i donošenje nove, koja će usmeravati medijsku scenu u toj zemlji sve do 2023. godine.
Sudeći po izjavi ministra za kulturu i informisanje Vladana Vukosavljevića, nova strategija bi trebalo da bude gotova do kraja 2017. godine, iako stručna javnost smatra da to nije realno ako se zaista želi dobiti valjan dokument. Strategija bi trebalo da bude osnov za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i drugih medijskih zakona, eventualno i legislative iz drugih oblasti koja se na neki način odnosi na medijsku sferu. No već na početku procesa izradu strategije prate brojne kontroverze: od nepoštovanja roka izrade do višemesečnog ćutanja vlasti o tome ko će biti članovi radne grupe i kada će ona početi sa radom. Velika je nedoumica bila i kakva će biti metodologija njene izrade s obzirom na veliki broj članova i kratke rokove.
Ipak, najvažnije pitanje je da li će ovim dokumentom vlast pod pritiskom međunarodne zajednice početi da ispravlja brojne, čak dramatične anomalije na medijskoj sceni ili će želeti dodatno da pojača kontrolu nad medijskom sferom.
Nakon više od šest meseci čekanja, Ministarstvo za kulturu i informisanje oformilo je tim stručnjaka koji će učestvovati u pravljenju nove medijske strategije koja bi trebalo da bude osnov za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i drugih zakona koji će direktno uticati na medijsko stanje u narednih šest godina. Radna grupa ima 15 članova, predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i nezavisnih eksperata. Među njima su filmski i televizijski reditelj Stanko Crnobrnja, stručnjakinja za marketing štampanih medija i print produkciju Dalila LJubičić, predstavnica RAB Srbija Maja Raković, advokatica Tamara Momirov, advokat Nenad Krajnović, medijski preduzetnik Dejan Nikolić, novinarka LJiljana Smajlović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja Dejan Masliković, v.d. pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija prof. dr Irini Reljin, stručnjak za medijsko pravo Milan Petković, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Čedomir Radojčić, predstavnik javnih servisa Milivoje Mihajlović, predstavnik Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Ištvan Bodžoni, v. d. pomoćnika ministra kulture i informisanja zadužen za javno informisanje i medije Miloš Janković.
Polemika oko odabira članova radnog tela, nastala je kada je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture Nino Brajović saopštio da će u tom telu medijska udruženja predstavljati nekadašnja predsednica UNS-a, a sada novinarka LJiljana Smajlović. Četiri od ukupno pet članica Medijske koalicije predložilo je Tamaru Skrozu kao članicu radne grupe Ministarstva, a u toj koaliciji zajedno rade Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), LocalPress i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija(ANEM), uz podršku Asocijacije online medija (AOM).  Međutim, Udruženje novinara Srbije (UNS) se sa tim nije složio, pa je njihova kandidatkinja ostala LJiljana Smajlović. Napravljen je svojevrsni kompromis, pa su u radnu grupu ušle i Skroza i Smajlović.
Samo mesec dana nakon toga, Tamara Skroza se zbog zdravstvenih razloga povukla iz radne grupe, a umesto nje u izradi Medijske strategije učestvovaće predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.
„Kao što to nije učinila ni moja prethodnica Tamara Skroza, ni ja ne želim da potpišem bilo kakav ugovor sa Ministarstvom, koji bi mene odnosno nas na bilo koji način obavezao da damo legitimitet lošim rešenjima. Naše je pravo da u bilo kom trenutku napustimo rad u radnoj grupi ako procenimo da je to neophodno, i da o razlozima obavestimo javnost, tim pre što je naša procena da ogromna većina članova radne grupe štiti inetrese vlasti, a ne profesije i građana“, izjavio je Sejdinović i dodao da odbija da od države za rad u radnoj grupi uzima bilo kakav honorar.
Prema njegovim rečima, već u početnoj fazi postoje ozbiljni problemi u izradi dokumenta, koji se pre svega ogledaju u predloženoj strukturi i metodologiji rada, ali i zabrinjavajućim prilozima nekih od članova komisije.
„Za mene lično, kao i koaliciju organizacija koje predstavljam potpuno je neprihvatljivo da se strategija ne bavi celokupnim državnim finansiranjem medija, pošto razna istraživanja pokazuju da se novac građana na najrazličitije načine, od javnih nabavki do raznih plaćanja javnih preduzeća, u velikim količinama odliva u režimske medije, čime se dramatično utiče na ukupnu medijsku scenu i prave ozbiljni disbalansi“, objašnjava Sejdinović i dodaje da niti njemu, niti novinarskim i medijskim udruženjima “ne pada na pamet da daju legitimitet vlastima“, ali da ne žele da im dopuste da u “potpunom mraku donose ovaj važan dokument“.
Sejdinović svoju ulogu u ovom procesu vidi kao kontrolnu koja će podići nivo transparentnosti celog procesa. Koalicija koju predstavlja već je dostavila rešenja za probleme medijske scene, koja su usaglašena sa visokim međunarodnim standardima i brojnim medijskim ekspertima.
Probleme oko netransparentnog formiranja radne grupe za Medijsku strategiju konstatovala je i organizacija Biro za društvena pitanja (BIRODI). BIRODI je više puta u javnosti isticao da Ministarstvo kulture i informisanja nije uvažilo Vladin dokument iz 2014. godine koji se tiče uključivanja organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, pa je tako i uključivanje građana u ovaj proces pod znakom pitanja.
Ipak iz Ministarstva kulture poručuju da će javnih rasprava o novoj Medijskoj strategiji biti i da će tek nakon toga dokument dobiti svoj konačni oblik.
„Ministarstvo kulture i informisanja ne slaže se sa navedenom konstatacijom BIRODI-ja, jer su u radnu grupu uključeni predstavnici velikog broja medijskih koalicija, kao i medijskih i novinarskih udruženja, a takođe i jedan broj nezavisnih medijskih stručnjaka, te predstavnici javnih medijskih servisa i Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina“, izjavio je pomoćnik ministra za informisanje i medije Miloš Janković.
Međutim, Sejdinović, koji je dakle i jedan od članova grupe, sumnja da će biti suštinskih i širokih javnih rasprava, s obzirom na kratak vremenski period u okviru kog medijska strategija mora biti donesena. Naglašava da je „neprihvatljivo da Strategija bude usvojena bez istinske javne rasprave„ a da u njoj treba da učestvuju novinari i mediji, medijski eksperti, ali i civilne organizacije, i to zbog činjenice da će ovaj dokument uticati na medijsku scenu sve do 2023. On dodaje da se nada da će država koja toliko kasni sa dokumentom odustati od namere da ga donese nerazumnom brzinom.Sa tim se slaže i predsednik BIRODI-ja Zoran Gavrilović koji kaže da nije samo bitno da li će javne rasprave biti održane, već koliko su one funkcionalne.
„Zadati vremenski okviri i netransparentnost procesa dovode u pitanje dobru volju da se napravi dokument koji će biti relevatan odnosno koji će mapirati ključne i stvarne prioritete i izazove, i koji će biti legitiman“, izjavio je Gavrilović za Fairpress i dodao da ako javnih rasprava bude, one će biti isključivo alibi za ono što se dogovori „unutar radne grupe“.
Gavrilović podseća da ono što se naziva „javni novac“ u medijima jeste novac građana, koji na žalost dobijaju mediji radi „propagande„, a ne mediji za informisnje.
„Kod građana postoji niska svest o tome da postoji deo novca kojim se finansiraju mediji da bi štitili njihov interes. Prema BIRODI istraživanju iz 2016. godine, tri od četiri ispitanika ne zna da postoji ovaj mehanizam, a oni koji znaju većinski ga negativno ocenjuju. S druge strane, prema istraživanju BIRODI-ja iz 2017. godine, svaki drugi građanin je podržao stav da nije pametno govoriti ono što misliš. Tako da se i kod građana javlja logika autocenzure“, kazao je Gavrilović.
NJegov stav je da je budućnost slobode medija i slobode govora usko povezana sa „obnovom veze između građana i medija„.
„Na žalost, model izrade medijske strategije ne garantuje da će se to desiti“, zaključio je Gavrilović.
Stručnjaci se slažu da ukoliko do javnih rasprava ne dođe, jedini glas naroda biće novinarska udruženja, koja su trenutno uključena u proces stvaranja medijske strategije. Od njih će se očekivati da uvaže činjenicu da su građani u ovom procesu ključni i kao konzumenti i kao korisnici. Iz Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) naglašavaju da neće davati legitimitet Medijskoj strategiji bez javne rasprave, jer žele da njihove zajedničke stavove provere sa predstavnicima civilnog društva. Kako kažu, i sami će organizovati javne rasprave da o tim stavovima diskutuju sa predstavnicima civilnih organizacija i šire javnosti.
Regulacija sloboda na internetu u Medijskoj strategiji?
Na nedavno održanoj tribini “Dozvola za mrak” u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu, čiji je direktan povod bilo gašenje Vranjskih novina i stupanja u štajk glađu njihovog vlasnika i glavnog urednika Vukašina Obradovića, novinar i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić izjavio je da se na prvim sastancima radne grupe govorilo o potencijalnoj regulaciji interneta.
„Nošenje printanih tvitova, pokazivanje, čitanje i svađa sa tviterašima je samo uvod u ono što nas možda čeka. Nije isključeno da medijska strategija zađe u polje da ograniči slobodu na društvenim mrežama. Već na prvim sastancima potegnto je to pitanje, zatim se novinar Politike Bojan Bilbija javno založio za neku vrstu cenzure i ograničavanja slobode na internetu“, izjavio je Lekić
i dodao da uopšte nije isključeno da se ide u smeru ograničavanja slobode na internetu. Koliko je država namerila da umeša prste u regulaciju odnosa na globalnoj mreži, građani i stručna javnost saznaće do kraja ove godine, kada bi Medijska strategija trebalo da bude gotova.
Da je o regulaciji interneta zaista bilo reči na prvim sednicama radne grupe za izradu medijake strategije, potvrdio je i Nedim Sejdinović, koji kaže da će on i Koalicija novinarskih i medijskih udruženja oštro reagovati ukoliko se zaista uoči jasna namera vlasti da reguliše internet, odnosno da se smanji nivo medijskih sloboda na globalnoj mreži.
„Za nas je to neprihvatljivo, jer nećemo da živimo u erdoganovskoj diktaturi“, rekao je Sejdinović.
IZVOR: Fairpress