Pojedina medijska udruženja  su, uz osporavanje, u javnost plasirala netačne informacije. Nije istina da je novo rukovodstvo  otpustilo novinare. Činjenica je da su pojedine medijske “zvezde” u RTV i spoljni saradnici imali enormno visoke zarade i honorare za autorske emisije i to, svakako, treba preispitati. Niko, uostalom, ne može da  ospori  novoj glavnoj urednici pravo da bira svoj tim…..Prvi krug privatizacije medija, sproveden u periodu od 2003. do 2007. godine bio je poguban po novinarstvo u Srbiji. Od  56 privatizovanih medija dve trećine je ugašeno. U medijima koji su  “preživeli”  plate su minimalne (manje od 200 evra), neredovne, sindikalno organizovanje je zabranjeno. Umesto javnom, ti mediji služe interesima vlasnika…..Novi Zakon o javnom informisanju je dozvolio kompanijama iz of-šor zone da postanu vlasnici medija. Ono što je kritikovala Verica Barać i protiv čega se borila, sada je legalizovano…..Naš stav je jasan: Niko nema pravo da se meša u novinarski posao. Ako su podaci koje KRIK objavljuje  netačni,  oni koji ih osporavaju mogu da  demantuju i podnesu tužbe…..Tačno je da Srbija tone u medijski mrak i to svi vide. Ali, ogromna odgovornost za to je na medijskoj koaliciji…..Nedavno istraživanje Centra za sindikalizam bacilo je drugo svetlo na našu profesiju:”Novinarstvo je danas profesija za neuspešne i nesposobne poslušnike, od kojih se očekuje da u svakom trenutku budu srećni što uopšte imaju priliku da rade, kad tamo napolju ima na hiljade sličnih, još siromašnijih i poslušnijih, spremnih da rade za čak i manje honorare od onih  koji se trenutno isplaćuju, ako se isplaćuju” – jedan je od odgovora anketiranih….. Privatizovane medije kupilo je nekoliko ljudi bliskih vlastima i pretvorilo ih u pi-ar servise najveće partije i podstanice premijerovih omiljenih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ugašen je Međunarodni radio Srbija koji je emitovao  vesti na 12 jezika. Zakon je zvanično “ugasio” nacionalnu državnu agenciju mada ona i dalje postoji…..SINOS i PROUNS pripremaju predlog izmene medijskih zakona kojim će tražiti osnivanje regionalnih javnih servisa i zakonsko “oživljavanje” Tanjuga…..

Kako komentirate posljednje smjene na RTV i da li je i kako vaš sindikat reagirao na te smjene? Radi li se o smjenama sa političkom pozadinom i ciljevima?

 ČABARKAPA: Promene na čelu Radio televizije Vojvodine u startu su politizovane. Pojedina medijska udruženja  su, uz osporavanje, u javnost plasirala netačne informacije. Nije istina da je novo rukovodstvo  otpustilo novinare. Činjenica je da su pojedine medijske “zvezde” u RTV i spoljni saradnici imali enormno visoke zarade i honorare za autorske emisije i to, svakako, treba preispitati. Niko, uostalom, ne može da  ospori  novoj glavnoj urednici pravo da bira svoj tim.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) javno su odmah ukazali na ove činjenice i pozvali medijska udruženja  da zaustave hajku na kolege u Novom Sadu. Pitali smo ih zašto nisu reagovali kada je prethodno rukovodstvo RTV 2009. godine bez objašnjenja smenjeno i zašto su ćutali kada je više od hiljadu novinara i medijskih radnika u Srbiji ostalo bez posla po zakonima koje su oni pisali, za interes političko-finansijskog lobija. Zašto, pitali smo ih, ne pomognu da se u Srbiji uspostavi socijalni dijalog, potpiše granski kolektivni ugovor i zaštite svi zaposleni u medijima, a ne samo njima bliski novinari.

Zalagali ste se i zalažete protiv privatizacije medija u Srbiji. Zašto?

ČABARKAPA: Prvi krug privatizacije medija, sproveden u periodu od 2003. do 2007. godine bio je poguban po novinarstvo u Srbiji. Od  56 privatizovanih medija dve trećine je ugašeno. U medijima koji su  “preživeli”  plate su minimalne (manje od 200 evra), neredovne, sindikalno organizovanje je zabranjeno. Umesto javnom, ti mediji služe interesima vlasnika.

Očekivalli smo da će nova vlast, uspostavljena 2012. godine, u skladu sa izbornim obećanjima prispitati sve privatizacije. Oni su, međutim, dovršili posao.

Koji su bitni događaji, zapravo, utjecali na urušavanje medija i statusa novinara u vašoj zemlji?