Иако припада групи неразвијених општина у Србији, и најмања је од свих шест општина Поморавског округа, рековачка општина готово највише пажње посвећује неговању и очувању културно-уметничког стваралаштва, а посебно традиције. Кроз пројекат „Левач-колевка српске традиције“ желимо да истакнемо манифестације, установе и појединце, који су најзаслужнији за очување идентитета Левчана кроз неговање народних обичаја и културно-историјског наслеђа.

Овај крај деценијама је препознатљив по традиционалном Сабору народног стваралаштва „Прођох Левач, прођох Шумадију“, чији су покровитељи Министарство културе и информисања и Општина Рековац, а који је ове године одржан по 52. пут. Сабор је један од начина на који се Левчани боре за очување аутентичности обичаја, културног наслеђа, традиције и историје, а на тај начин чувају и сећање на своје претке. Оно што траје више од пола века значи да вреди. Свих ових година кроз ову традицоналну манифестацију Левчани раде на томе да да од заборава отргну све што је српско, а нарочито обичаје и културу, али и да младе генерације науче да су дужне да наставе не само са организовањем Сабора „Прођох Левач, прођох Шумадију“, већ и очувањем српске културе и традиције.

БИСЕР ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

Каленићки Прњавор, у коме се налази и манастир Каленић, бисер Шумадијске епархије, место је у коме се четири дана вијоре народне ношње, поје духовна и изворна музика, спремају старински гастрономски специјалитети, одмеравају најдуже плетенице и најдужи брци...  

- Оно чиме се ми поносимо јесте манастир Каленић, који датира из 15. века, чији је оснивач био Богдан, велможа деспота Стефана Лазаревића. Дуга традиција, дужа од шест векова, обавезује нас да очувамо ову лепоту. Сабор траје више од пола века. Зато је на нама, људима кои воде ову општину, огроман задатак да наставимо тамо где су стали наши стари и да негујемо ову смотру народног стваралаштва. Постоје људи који општину Рековац препознају управо захваљујући манастиру Каленић и нашем сабору – оцењује Александар Ђорђевић, председник општине Рековац.

У Туристичкој организацији општине Рековац за СИНОС кажу да сабор промовише културно и природно благо Левча, обичаје, изворно певање, старе занате, традиционалне специјалитете и друге културне, туристичке и привредне вредности овог дела Србије.

- Осим такмичења за најлепшу женску и мушку народну ношњу, за најдужу плетеницу, најлепшу саборицу и најбрк, организује се и низ пратећих  манифестација. Једна од њих је „Златне руке Левча“, манифестација која на свој начин доприноси очувању традиционалних вредности. У оквиру ње организује се изложба домаће радиности и јела која се на овим просторима могу видети на трпезама левачких домаћина. Погаче, пите и јела спремљена по рецептима наших бака овде су добиле своје место - наводе у ТО Рековац.

Додају да је „Улица старих заната“ традиционална манифестација изложбено-продајног карактера на којој се промовишу рукотворине занатлија. Улица је пуна производа корпара, грнчара и осталих занатлија, чланова бројних удружења. Такмичење здравичара организује се са циљем да чува, негује и подстиче усмено народно беседништво и обогаћује културни програм током Сабора. Kроз здравицу се преносе традиција и непролазност.

„Златни глас Сабора“ има за циљ неговање старих, традиционалних изворних песама и очување националнох, духовног и културног идентитета српског народа. Ликовна колонија „Kаленић“ део је историјског и духовног мозаика Левча. Основно полазиште ове духовно благородне колоније је неистражен простор Левча, који својом питомином мирисних ливада и пропланака, родних поља, воћњака и винограда, а посебно старом архитектуром, пружа велику инспирацију сликарима да стварају на овом простору.

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Општина Рековац се налази у Поморавском округу. Са  леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне део Јухора. Највиши врх Гледићких планина, Самар, који се налази на надморској висини од 922 метра, идеалан је за развој туризма.

-Туристичка организација општине Рековац се као јавна установа бави свим активностима везаним за унапређење и развој туризма локалне заједнице. Захваљујући свом географском положају, природним вредностима и историјским споменицима, очуваном традицијом и надалеко чувеним винима, као и богатим ловиштима, општина Рековац има све потенцијале да буде једна од препознатљивијих дестинација у Србији. Улога Туристичке организације Рековац током целе године била је свеобухватна промоција у сврху стварања амбијента за реализацију имиџа општине Рековац као туристичке дестинације. Једна од њених основних делатности је промоција, развој, уређење и унапређење постојећих туристичких потенцијала, унапређење развоја винског, сеоског, ловног туризма - објашњавају у Туристичком савезу ове општине.

Овај прелепи крај карактеришу чисти извори, реке, живописан рељеф и благотворна жупска клима. Такви потенцијали пружају прилику да Левач прерасте у врло интересантну туристичку дестинацију. Познат по манастирима и винаријама, уз идиличну и нетакнуту природу, идеална је „позивница“ за туристе који желе да проведу незабораван дан. Како представља малу оазу готово ненарушене природе и претежно очуваним старинама, народним обичајима и традиционалним гостопримством, овај крај, пре свега, посећују љубитељи природе, старина, фолклора и других знаменитости.

- Иако је утисак да би скоро свако сеоско домаћинство на овом терену могло да исприча посебну туристичку причу, реалност је другачија. Још немамо категорисана сеоска домаћинства. Међутим, многи су силом прилика морали да се врате на сопствена огњишта и изразили жељу за бављење овим послом. Један пример добре праксе у сеоском туризму била би иницијална каписла и за друге домаћине да почну да се баве овим послом - кажу у ТО Рековац.

Туристичка организација општине Рековац разним активностима допринела је развоју руралног подручја. Акција „Отворена дворишта“ резултирала је све већим бројем уређених дворишта. Такмичарски карактер манифестације, доприноси уређењу читавих села, уклањању дивљих депонија и развоју сеоског туризма.

- У плану је отварање и сувенирнице, чиме би Рековац у свом центу нанизао још један детаљ у својој лепоти. То ће бити место на коме ће гости Левча моћи да открију културу и упознају душу нашег краја. Новитет, кад је реч о сеоском туризму, је изградња етно села “Оби” у селу Велика Kрушевица, на само три километра од Рековца. Смештено на изузетно лепом месту окружено је и лепим мирисним ливадама и  шумама. Етно село, чије је отварање планирано до краја године, идеално је место за све који желе да бораве у тишини природе, да их изјутра буде цвркут птица и жубор потока, али и који воле активан одмор на чистом планинском ваздуху и у живописном окружењу -  препоручују у ТО Рековац.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Од бројних манифестација које организује ТО Рековац, а чији је циљ да се од заборава отргне нешто аутентично, свакако треба поменути „Левачки вино фест“, манифестацију насталу као плод експанзије винског туризма у последњих десетак година. Општина Рековац постала је позната по производњи високо квалитетних сорти грожђа од којих настају и квалитетна вина. Манифестација је посвећена вину и ТО Рековац је организује у сарадњи са левачким винарима.

Занимљиво је да се у близини винарија налазе бројни културно–историјски споменици: манастири Kаленић и Прерадовац, кућа Јанка Брашића, родоначелника српског наивног сликарства и археолошко налазиште Жупањевац град. Туристи могу обићи „говор воду“, „гумено дрво“, а на располагању су им и бројне пешачке и бициклистичке стазе на обронцима Гледићких планина. У плану је израда видиковца на брду Самар са кога ће се пружати предиван поглед на левачко виногорје.

„Левачка пасуљијада“, гастрономска је манифестација која је заживела 2014. године и која се одржава у порти  цркве Светог архангела Гаврила у Секуричу. Организатори манифестације су мештани села Секурич који волонтерски раде на промовисању свог села и манифестације кроз удружење „Левачка пасуљијада“. Манифестација је такмичарског карактера и окупља љубитеље  пасуља и доброг провода из целог региона.

Жири Туристичке организације општине Рековац, која расписује конкурс за најлепше двориште Левча, сваке године има тежак задатак, јер је конкуренција јака, а домаћини се труде да своја дворишта украсе бројним детаљима. Циљ ове акције ТО Рековац је подстицање грађана на очување животне средине и креативније уређење приватних екстеријера, који доприносе лепшем изгледу општине.

Фото-конкурс ТО Рековац, „Зимска чаролија у Левчу“, подстиче младе да фотографишу лепоте свога краја, што несумњиво доприноси развоју туризма, јер су на овај начин оне презентују читавом свету.

УДРУЖЕЊА

Својим рукотворинама и старинским јелима, удружења жена рековачку општину представљају на најбољи могући начин, а неизоставни су учесници свих манифестација које се организују у Левчу.

Удружење „Златне руке Левча“ познато је по сеоском и радничком ручку, кога чине сарма, бобове пихтије, пасуљ, разни хлебови, предјело и колачи. Удружење „Слатки залогај“ из Белушића најчешће припрема качамак, пуњене паприке с орасима, спремане на семену од дулека, а не на уљу, и бобове пихтије, а Удружење „Левчанке“ из Велике Крушевице патишпањ, уштипке, погаче са содом бикарбоном, пребранац...

Удружење жена "Лепота" из Драгова спрема традиционалну храну испод сача...

Удружење жена „Слатки залогај“ прошле године је организовало прву изложбу традиционалних српских јела, која ће несумњиво постати традиционална.

ЛЕЈКАШИ

Лејкашка група „Левач“, група музиканата у народним ношњама, који свирају у тикве, атракција су на свакој манифестацији. Добитници су Октобарске награде општине Рековац, освојили су прво место на Јаворском сабору старих инструмената Србије у Кушићима, такмиче се на Драгачевском сабору у Гучи, „Данима лудаје“ у Кикинди, гостовали су у емисији „Ипак се окреће“...

Воле, кажу, што увек изазову пажњу, јер криве и тикве неједнаке по дужини и облику, као и њихово музицирање, привлаче пажњу. Зато радо учествују на свакој манифестацији на којој на оригиналан начин представљају свој крај и инструменте које праве сами.

Орекестар лејкаша први су формирали Сибин Славковић и Јордан Томашевић из Kалкудре код Рековца седамдесетих година прошлог века. Сада га предводи Предраг Благојевић Ликер из Течића код Рековца, који је 2019. године победом у казивању традиционалне здравице на Сабору у Гучи постао рекордер на овом такмичењу, јер је победио шест пута. Написао је и 15 здравица, а најдража му је „Домаћинска здравица“.

ЈЕДИНСТВЕН МУЗЕЈ

Сања, њен супруг Момчило, његова мајка Живадинка и отац Радомир Костић у селу Надрљу направили су јединствен етно-музеј. Черге, ткани ћилими, везени прслуци, чарапе и кецеље, наћве за мешење хлеба, кревет пуњен шашом, дрвене чиније, кашике и аван само су део предмета које је породица Костић изложила у породичној кући. Занимљиво је да су све рукотвороне генерацијама стварале домаћице ове породице, а да су употребни предмети такође преношени с генерације на генерацију.

Иницијатор ове необичне изложбе рукотворина и употребних предмета из прошлог и претпрошлог века је Сања, која је желела да их сачува, јер их више нема у ближој околини. Момчило је најпоноснији на чутурицу и карабитну лампу које је његов прадеда донео из Великог рата, али и на једну од најстаријих, месинганих пегли.

Костићи сматрају да би туристима била занимљива њихова етно-кућа, погоотву што би могли да им понуде и домаћу храну, коју би припремала његова мајка, вишеструка победница манифестације „Златне руке Левча“ у припремању старих јела.

И Александар Ђорђевић, председник општине Рековац, у овом крају види шансу за развој туризма, јер су Надрље и Доброселица спојени са крагујевачким селом Дулене, па би са Крагујевцем могли да се нађу на туристичкој мапи Србије.

Левач је пун прича, легенди, обичаја, историје, традиције. Због тога туристи треба да дођу више пута, да упознају овај питоми крај из више углова и да га разумеју „пуним срцем“. Баш онако како он дочекује своје госте, питомо и са душом.

ИЗВОР: СИНОС

Пројекат је суфинансиран средсвтвима локалне самоуправе. Ставови изнети у пројекту нужно не одражавају ставове општине Рековац