Zakon o socijalnom preduzetništvu otvara radnu knjižicu

U Srbiji ima više od 700.000 invalida koji se svakodnevno suočavaju sa različitim medicinskim i psihosocijalnim problemima. Nezaposleno je oko 80 odsto osoba sa invaliditetom a osim nedovoljne kvalifikacije, uzrok tog problema leži i u društvenim predrasudama.

Radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada 2013. godine donet je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojim se uređuju: podsticaji za zapošljavanje; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom. Zakon je usklađen sa propisima Evropske unije, a u njegovom kreiranju učestvovale su i organizacije i udruženja osoba sa invaliditetom.

Donošenjem ovog Zakona stvoreni su uslovi za uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere deruštvenog života na ravnopravnoj osnovi - u skladu sa profesionalnim sposobnostima. Ovo je bar bila namera zakonodavca. Međutim, devet godina nakon usvajanja Zakona, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje kao i iskustvima nezaposlenih osoba sa invaliditetom nije ostvaren značajan pomak u smanjenju broja nezaposlenih lica iz kategorije osoba sa invaliditetom na tržištu rada. 

U skladu sa Zakonom poslodavci koji imaju više od 20 zaposlenih u obavezi su da imaju u radnom odnosu i osobe sa invaliditetom ili, ako ne zaposle osobu sa invaliditetom u obavezi su da plate takozvane penale u iznosu od 50 odsto prosečne republičke zarade, a ova sredstva se koriste za profesionalnu rehabilitaciju OSI (dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, stručno usavršavanje).

U Srbiji ima oko 50 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, međutim najveći broj njih veoma teško posluje i opstaje na tržištu. Jedan od razloga je i nedovoljna informisanost poslodavaca za mogućnosti koje im Zakon pruža, a koje bi doprinele  uspostavljanju saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju OSI i osiguravanju sigurnih poslova za ova preduzeća koja ne mogu biti konkurentna na tržištu rada. 

o Nedovoljna informisanost

Brojni su propisi, zakoni i pravilnici kojima se daju prava i povlastice osobama s invaliditetom, no mnogima ona nisu poznata. Ni  u Evropskoj uniji ne postoji opšti odgovor o tome koja su točno prava invalida rada jer ona zavise od mnogih detalja i uslova.

Svaka zemlja Europske unije ima drugačiji način računanja beneficija za invalidnost. Invaliditet se uglavnom definiše kao  trajno ograničenje, smanjenje ili gubitak sposobnosti neke fizičke aktivnosti ili psihičke funkcije primerene životnoj dobi osobe. Odnosi se na sposobnosti u obliku složenih aktivnosti i ponašanja koje su opšte prihvaćene kao bitni sastojci svakodnevnog života. 

Invalid rada je osoba koja je na osnovu smanjenja uz preostalu radnu sposobnost ili delomičnog ili potpunog gubitka radne sposobnosti ostvario pravo na invalidsku penziju ili profesionalnu rehabilitaciju. Invalidnost je mnogo rašireniji problem nego što se to obično misli. Podaci pokazuju da od deset stanovnika svake zemlje je bar jedan u izvesnoj mjeri invalid. 

Sindikat novinara Srbije, sproveo je istraživanje u okviru projekta “Jednaki pred zakonom - zapošljavanje teže zapošljivih lica” koje je sufinansirala opština Despotovac. Cilj ovog projekta je da istraži primenu zapošljavanja teže zapošljivih lica na teritoriji opštine Despotovac i da ukaže na nedostatke u primeni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kroz razgovor sa predstavnicima nadležnih institucija, nezaposlenim osobama sa invaliditetom i poslodavcima, kao bi se u javnosti iniciralo pitanje značaja primene ovog Zakona i važnosti uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere deruštvenog života na ravnopravnoj osnovi.

Rezultati istraživanja pokazuju da i u ovoj opštini pravo na rad, jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih najvišim pravnim aktima, u prakisi ne koriste jednako svi članovi lokalne zajednice. Primeri uobičajenih izazova na lokalnom tržištu rada odnose se na kategorija kao što su stariji od 45 godina, mladi, žene, osobe sa invaliditetom i Romi. Кao otežavajući faktor za zapošljavanje istraživanja ukazuju na sledeće a izuzetak nije ni Despotovac. 

o Predrasude i zastarela znanja

Razlozi zbog kojih ove osobe teže dolaze do radne knjižice su najčešće sledeći: nedovoljne kvalifikacije nezaposlenih lica; nezaposleni nerado prihvataju obuke ako im se ne garantuje zaposlenje; zastarela znanja i veštine i neadekvatne radne navike nezaposlenih osoba preko 45 godina – posebno nezaposlenih lica koja su dobila otkaz kao viškovi; nema dovoljno radnih mesta za mlade bez praktičnog iskustva; nedostatak investicija – nema novih radnih mesta; marginalizovanje određenih kategorija; nesigurnost radnih mesta u pojedinim preduzećima – rizik od nastanka novih viškova; veliki broj nepismenih ili lica bez osnovne škole; loše saobraćajne veze između naseljenih mesta – smanjena mobilnost radne snage sa sela; nema dovoljno radnih mesta za osobe sa invaliditetom; 

Profesor dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije i narodni poslanik očekuje da će posle oktobra, kada je predviđen popis stanovništva, imati preciznije statističke podatke i za ovu kategoriju građana:

- Savez penzionera Srbije nastojaće da izvrši određeni pritisak na nadležne državne institucije, da konačno zaživi i socijalna karta. Na taj način sredstva koja država daje za poboljšanje zdravstvene i socijalno -humanitarne sfere moći će mnogo efikasnije da se usmeravaju. Mislim da država ima korektan odnos prema invalidima, ali njihov položaj mnogo zavisi i od njihove organizacije koja ima status nevladine organizacije, pa mogu da izvrše monitoring i da preduzmu odgovarajuće mere. U tome ćemo ih svakako podržati. Struktura invalida koja je u penzionerskom dobu može računati na našu punu podršku - izjavio je za SINOS profesor  Savić.

U Nacionalnoj organizaciji osoba sa invaliditetom ukazuju da je neophodno unaprediti sistem utvrđivanja radne sposobnosti i doneti zakon o socijalnom preduzetništvu. Na tržištu rada navode, posao čeka 20.000 osoba sa invaliditetom. Nadležni najavljuju nova radna mesta za njih, a koncept socijalnog preduzetništva, mogao bi da doprinese zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

o Brže do utvrđivanja radne sposobnosti

Iako je država obezbedila subvencije za poslodavce koji zapošljavaju osobe s invaliditetom, prema istraživanju Centra za samostalni život tih osoba, mnogi poslodavci ih nisu koristili:

- Poslodavci biraju kvalitetniju radnu snagu koja će im biti od koristi. Znači, neće time što zapošljavaju osobe sa invaliditetom biti u situaciji da bude oštećena njihova kompanija - objašnjavaju u Centru za samostalan život osoba s invaliditetomm i ukazuju da osobe s invaliditetom uglavnom rade fizičke poslove jer nemaju adekvatnu kvalifikaciju. Najmanje šanse za zapošljavanje imaju osobe s autizmom i drugim intelektualnim poteškoćama:

-Naša očekivanja od primene Zakona su daleko veća, jer smo očekivali  da će njegovom primenom poslodavci  dati šansu osobama sa invaliditetom koji imaju određene kvalifikacije, a spadaju u najteže zaposlive kategorije - kažu u Nacionalnoj organizaciji osoba s invaliditetom.

Da mere predviđene Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom ne ostanu mrtvo slovo na papiru, neophodno je unaprediti sistem utvrđivanja radne sposobnosti i doneti zakon o socijalnom preduzetništvu - stav je  Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom.

A šta kažu na koje se ovaj Zakon odnosi:

o Školovanje za za decu sa invaliditetom

Milorad Ivanović (63) iz Plažana kod Despotovca, koji je kao ekonomista radio u Domu zdravlja u Despotovcu i koji je postao invalid usled združenih bolesti, penzionisao se kada je imao 57 godina. Počeo da radi sa 19 godina, prikupio je 37 godina radnog staža.

- Nisam član nijednog invalidskog udruženja, već Udruženja penzionera opštine Despotovac, mesne organizacije u Plažanu. Smatram da bi država invalidnim licima trebalo da obezbedi neki dodatak, jer su penzije male, a naročito da im pomogne za ortopedska pomagala, jer su veoma skupa. Posebno treba pomoći invalidnoj deci. Treba im omogućiti školovanje, dolazak i odlazak u školu, kretanje kroz institucije i slično. Ja sam, srećom, preko zdravstvenog osiguranja, dobio protezu, jer nemam nogu. Penzija mi je 33.000 dinara, moja supruga još  radi, živimo sami, pa nekako uspevamo da obezbedimo sve što nam je potrebno – kaže Ivanović.

Dragan Stojanović (60) iz Plažana, radio je kao trgovac, a pre pet godina je otišao u invalidsku penziju, jer je dobio anginu pektoris. Penzija mu je samo 16.800 dinara i  prinuđen je da ponekad radi neke poslove.

- Ne mogu da radim, ali borim se. Razveden sam, živim sa ocem koji je radio u rudniku i ima penziju od 40.000 dinara, i majkom, čija je penzija oko 30.000 dinara. Da nije njih, morao bih da prosim. Pijem 12 lekova i mesečno mi je za njih potrebno 11.000 dinara – iskren je Stojanović.

On kaže da bi penzije, bez obzira gde je neko proveo radni vek, trebalo da budu ujednačenije kako bi svi mogli normalno da žive. 

- Nije u redu da postoje drastične razlike među penzionerima. Poštujem visokoobrazovane ljude, ali smatram da je njihov radno angažovanje prestalo, pa ne bi trebalo da imaju mnogo veću penziju od ostalih.

 On takođe smatra da bi penzije supružnika trebalo najmanje da budu oko 60.000 dinara. Stojanović misli i da bi penzioneri lekove trebalo da plaćaju po povlašćenim cenama.

- Član sam Udruženja penzionera opštine Despotovac i mogu da uzimam pozajmice kad mi zatreba. To mi mnogo znači. Mislim da bi trebalo da postoji i udruženje invalida. U Plažanu ima oko 400 penzionera. Oni koji su radili u rudniku, sada imaju solidne penzije, dok neki koji su radili u drugim firmama i po 40 godina, imaju od 17.000 do 20.000 dinara. To je premalo za današnje vreme. Primera radi, kada sam se penzionisao, mogao sam da kupim 140 litara goriva, a sada 80 litara – ocenjuje Stojanović.

Predrag Sretenović (59) iz Zlatova koji je igrao fudbal za ovdašnje klubove, a potom za Švedsku i Francusku, otišao je u invalidsku penziju nakon povrede na radu, koju je zadobio u firmi za koju je igrao fudbal. Imao je četiri operacije kolena i penzionisan je pre 10 godina. Pripada prvoj, najnižoj kategoriji invalida, pa prima invalidsku penziju od 352 evra, ali se ona, kaže, stalno uvećava. Na svaka tri meseca prima i odštetu od oko 300 evra. Кada stekne uslov za staračku penziju, ona će mu biti određena prema radnom stažu, a i dalje će na tri meseca primati odštetu. Imaće i dodatak, zavisno od bodova koje je ostvario u firmi, što, opet, zavisi od vrste posla kojim se bavio.

- Još sam u Francuskoj, jer mi je tamo cela familija. Svaki posao je težak na svoj način, ali smatram da bi rudari trebalo bi da imaju veće plate, samim tim i penzije, od onih, koji su, recimo, radili u trgovini, kao i da primanja prate inflaciju. Invalidi u Srbiji bi trebalo da imaju i druge povlastice koje imaju u zapadnim zemljama. Moje lekove plaća socijalno, kartu za javni prevoz plaćam 50 odsto, a oni sa većim invaliditetom imaju besplatne karte. Imamo kartice koje potvrđuju da smo invalidi pa nam u javnom prevozu nam ustupaju mesto, imamo prioritet u bankama i drugim institucijama. Čim pokažem karticu, puštaju me preko reda. Supruga i ja živimo u kući sa sinom i snahom, ali kada bismo stanovali privatno, takođe bismo imali pomoć od države za račune za struju i kiriju – kaže Sretenović.

Momčilo Vuksanović, predsednik Udruženja penzionera opštine Despotovac, zamenik predsednika Saveza penzionera Srbije i narodni poslanik, kaže da se sve više penzionera učlanjuje u njihovu organizaciju zbog povlastica, poput snabdevanja ogrevom, prehrambenim proizvodima, sredstvima za ličnu higijenu i kućnoj hemiji. U zavisnosti od vrste proizvoda, penzioneri plaćaju na rate od 2 do 8 meseci.

On dodaje da Udruženje penzionera opštine Despotovac ima Fond u koji se sliva novac od članarine i koji se deli na dva dela. U posmrtni fond izdvaja se 60 odsto, a za rad udruženja opredeljuje se 40 odsto. Razlika u odnosu na sva udruženja na teritoriji Pomoravskog okruga je u nadoknadi porodici preminulog penzionera. Tako članovi porodice mogu da izmire sve obaveze koje nastaju gubitkom člana porodice.

- Primera radi, imamo penzinera koji je bio rudarski tehničar, imao je visoku penziju, od oko 80.000 dinara, uplaćivao je 2 odsto, kada bude preminuo članovi njegove porodice dobiće posmrtninu od 180.000 do 200.000 dinara. Po ovom sistemu funkcioniše veoma mali broj gradskih i opštinskih udruženja u Srbiji, a u Pomoravskom okrugu je jedinstven. Iz posmrtnog fonda izdvaja se i za pozajmice, po čemu smo takođe jedno od retkih udruženja u Srbiji. Penzioneri mogu beskamatno da dobiju poznajmice od najviše 100 hiljada dinara, koje vraćaju u roku od 6 do 10 meseci. Obično ih uzimaju zbog hitnih medicinskih potreba za sebe ili članove porodica, pred početak školske godine kako bi unuke opremili za školu, za kupovinu ili spremanje zimnice i slična snabdevanja – zaključuje Vuksanović.

o Beneficije za penzionere

Invalidi opštine Despotovac, potvrdilo je to i naše istraživanje, imaju male šanse da se zaposle, a kada dobiju invalidsku penziju, učlanjuju se u Udruženje penzionera opštine Despotovac, da bi dobili određene benefite. Takođe, zaključak projekta je da postojeći Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ima manjkavosti, na kojima bi predstavnici osoba sa invaliditetom trebalo da ukažu nadležnim institucijama, kako bi novi bio urađen po meri invalida

U neposrednom razgovoru ustanovili smo da invalidi opštine Despotovac imaju male šanse da se zaposle, a kada dobiju invalidsku penziju, učlanjuju se, uglavnom, u Udruženje penzionera opštine Despotovac, da bi dobili određene benefite. 

Istraživanje SINOS potvdilo je da diskriminacija može da se desi u različitim fazama postupka zapošljavanja i da je svest o svim aspektima koji se odnose na diskriminaciju veoma važna kako osoba ne bi nenamerno bila dovedena u neravnopravan položaj. 

Sindikati mogu da igraju značajnu ulogu s obzirom na činjenicu da se diskriminacija dešava na radnom mestu (u slučaju diskriminatornih stavova i ponašanja kolega). Кako bi se proaktivno pristupilo problemu diskriminacije, mogu da se planiraju kampanje podizanja svesti usmerene na širu javnost kako bi se istovremeno ispravila diskriminacija, ali i ohrabrile ranjive kategorije da ostvare svoja prava vezana za zapošljavanje. 

Očekivanja od primene Zakona bila su su daleko veća, jer je njegovo donošenje  pratila najava  najava da će poslodavci dati šansu osobama sa invaliditetom koji imaju određene kvalifikacije, a spadaju u najteže zaposlive kategorije.

Da mere predviđene Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom ne ostanu mrtvo slovo na papiru, neophodno je, upozoravaju  sagovornici  SINOS, unaprediti sistem utvrđivanja radne sposobnosti i doneti zakon o socijalnom preduzetništvu.

IZVOR: SINOS

Tekst je sufinansiran sredstvima lokalne samouprave Despotovac. Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa  koji je sufinansirao projekat.