Objašnjenja za ovakvo stanje je mnogo: od nezainteresovanosti država da stvore ambijent u kome će se ojačati položaj zaposlenih u medijima, do lošeg generalnog mišljenja javnosti o sindikatima. To se pravda očiglednom nemoći velikih sindikalnih centrala da zaustave donošenje sve gorih i gorih Zakona o radu i spreče pretvaranje zaposlenih  u najamne radnike.

S druge strane su poslodavci i njihova nezainteresovanost da se organizuju i počnu pregovore sa zaposlenima u medijima. Кod njih je uvreženo mišljenje da će im Кolektivni ugovori nametnuti obaveze koje ne žele, što je tačno za one medije gde se ne poštuju zakon o radu.

Nemački sindikati bez cenzusa

Na sastanku čiji je domaćin bio francuski medijski sindikat SNJ izneta su iskustva Fracuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije...

Ugledni nemački  sindikat DJV koji ima 38.000 članova  ima nacionalni kolektivni ugovor. I to ne jedan, već više ugovora za različite oblasti angažovanja u medijima. U razgovorima sa poslodavcima zajedno nastupaju veliki i mali sindikati jer se time štite interesi svih.

Zanimljivo je da u Nemačkoj, Zakon o radu ne određuje cenzus koji je potreban da bi sindikati počeli pregovore sa poslodavcima.

Ista situacija je u Danskoj – broj članova sindikata nisu prepreka za pregovore. Кažu, time  motivišu novinare i medijske radnike da sednu za pregovarački sto sa poslodavcima.

Italija decenijama ima granski kolektivni ugovor, koji je više puta dopunjavan.

Što se Srbije tiče, Zakon o radu predviđa kolektivne pregovore ali su uslovi za realizaciju nedostižni.

Zato je Sindikat novinara Srbije podneo predlog Ministarstvu za kulturu i medije da se smanji granica neophodna za organizovanje sindikata i poslodavaca – sa 10 na 5 procenata.

To je prvi korak da bi se realizovao deo  Medijska strategije koji se odnosi na poboljšanje materijalnog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika.

Male plate, loši uslovi rada

Zamenik Međunarodne federacije novinara (IFJ) Džeremi Dir kaže da veliki broj novinara u Srbiji nije dovoljno plaćen, nema siguran posao i rade previše, bez regulisanog radnog vremena.

Džeremi Dir bio je u novembru gost Sindikata novinara Srbije i sa našim predstavnicima učestvovao u kampanji “Kako do dostojanstvenog  rada u medijima i odgovornog novinarstva u Srbiji”. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da novinari rade u sve težim uslovima sa ugovorima koji su sve manje sigurni te da se suočavaju sa velikim finansijskim problemima.

"U svetu su problemi veoma slični situaciji sa kojom se suočavaju novinari u Srbiji. Previše je novinara uključujući i ove u Srbiji koji su slabo plaćeni, rade u lošim uslovima, mnogi od njih, moraju da rade po dva posla da bi preživeli, imaju nedefinisane radne sate, nedostatak sigurnosti na poslu, suočavaju se sa pretnjama", navodi Dir.

Ističe da je  za novinare, najvažnija bolja bezbednost, bolje plate i više dana godišnjeg odmora. Međutim, da bi se to postiglo, kaže, nije dovoljno da pojedinac samostalno nastupa, već je potrebna profesionalna solidarnost i saradnja.

"Naš stav je da ne može biti slobodne štampe dok novinari žive u uslovima korupcije, siromaštva i straha. Oni koji napadaju i stigmatizuju novinare nisu kažnjeni. Taj nedostatak sigurnosti onemogućava novinarima da budu nezavisni, da se zalažu za etičke principe u novinarstvu, a to je ono što novinari treba da rade, da služe javnom, a ne političkom interesu".

Da bi novinari mogli svoj posao da rade profesionalno, etično, ističe Dir, potrebna im je  sigurnost posla, trebaju im dobri radni uslovi. 

"Treba da se razvija dijalog, novinari, sindikati, asocijacije, medijski poslodavci treba da razgovaraju sa Vladom, da se razvija kolektivni ugovor koji će uspostaviti minimalne standarde i određene uslove koje svi novinari treba da imaju. To je ono što se dešava u većini zemalja u Evropi i vreme je da se pozabavimo tim pitanjima ekonomskog i socijalnog statusa novinara u Srbiji. Zatim, postoji i medijska strategija koja je posvećena tome i sada je vreme je da sve to bude sprovedeno u delo", navodi Dir.

Na pitanje koja je uloga novinarskog sindikata, ističe da najvažniju stvar koju oni mogu da urade da budu kolektivni glas novinara jer, kako kaže, novinarstvo je kolektivni napor.

Obavezujuća postupanja

Sindikat novinara Srbije, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,  organizovao je  30 novembra u palati Srbija tematski društveni dijaloga “Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva”.

Na Konferenciji su učestvovali predstavniciMinistarstva kulture i informisanja, Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, OEBSa, svih sindikata u medijima, UNSa, NUNSa, akademsske zajednice, Udruženja za dostojanstven rad a preko video aplikacije uključio je i Đžeremki Dir. 

Sindikati u medijima, učesnici duštvenog dijalogasaglasili su se da će u naredna tri meseca formirati radnu grupu, koja bi zajednički utvrdila ključne probleme u poštovanju prava rada novinara i medijskih radnika u Srbiji.

Radna grupa će biti otvorena i za sve  sindikate koji nisu učestvovali u društvenom dijalogu a koji iskažu želju za učešćem u njenom radu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa sindikatima, učesnicima društvenog dijaloga, radiće na iznalaženju adekvatnih normativnih rešenja u cilju unapredjenja i zaštite radnih prava novinara i medijskih radnika.

Sindikati, učesnici društvenog dijaloga, očekuju da dogovoreni zajednički rad sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom kulture i informisanja, započne u što skorijem roku a najkasnije do početka februara 2022. godine.

Predstavnici sindikata pozivaju poslodavce u medijima, učesnike društvenog dijaloga, da u naredna tri meseca iniciraju organizovanje udruženja poslodavaca u medijima a koji će biti partneri sindikatima u pregovorima o unapredjenju položaja novinara i medijskih radnika.

Učesnici društvenog dijaloga “Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva”, informacije o ishodima dogovorenih obavezujućih pristupanja društvenog dijaloga dostaviće 

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

IZVOR:SINOS

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat