Položaj srpskih medija na Kosovu  godinаmа se pogoršava. Napadi na novinare, pretnje i pritisci, ekonomska nesigurnost, netransparentno vlasništvo, pritisci na novinare, male plate, neizvesno radno mesto, sve skupa utiče na njihov profesionalni rad. Kao i sve na Kosmetu i mediji su podeljeni po etničkoj osnovi što ih dodatno čini ranjivim.

Sindikat npovinara Srbije, je u okviru projekta “Kosmet - nebezbedno mesto za novinare” koje je  podržalo Ministarstvo kulture i informisanja sproveo istraživanje koje je, osim bezbednosti obuhvatilo i socio -ekonomski i profesionalni položaj novinara i medijskih radnika na Kosovu i Metohiji.  Upitnici su dostavljeni svim medijima na srpskom jeziku, odgovor je stigao od 28 kolega. Asocijacija kosovskih novinara, kojoj je upitnik dostavljen na engleskom jeziku, nije želela da učestvuje u istraživanju.

o (Ne)stabilno finansiranje

Interesovalo nas je na koji se način mediji finansiraju. Iz sopstvenih izvora - odgovorilo je šest ispitanika. Isto toliko se finansira sredstvima iz projektnog sufinansiranja. Da im novac stiže iz stranih donacija rekla su tri ispitanika, petoro je odgovorilo: kombinovano. Ostali nisu odgovorili na ovo pitanje.

Da je finansijski status medija u kojem rade stabilan potvrdilo je 16 ispitanika. Nije stabilan, smatra osmoro. Ostali nisu odgovorili.

Kolege smo pitali kakvu kominikaciju imaju sa predstavnicima Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Dobru, odgovorilo je 16 ispitanika. Nemamo dobru komunikaccju, kaže sedmoro anketiranih, dok petoro kaže da nema nikakvu komunikaciju.

Sa predstavnicima samoproglašene Republike Kosovo dobru komunikaciju  ostavruje petoro ispitanika, nema dobru kominikaciju 11 ispitanika, a devetoro nema nikakvu kominikaciju. Dvoje nije odgovorilo a  jedan odgovor dobili smo uz objašnjenje:

-Zadovoljavajuća komunikacija, ne i dobra. Problem predstavljaju saopštenja koja se šalju isključivo na albanskom jeziku pri čemu se ne poštuje ustavom zagarantovano pravo da je srpski jezik drugi službeni jezik na Кosovu. Na konferencijama za štampu često nema prevoda na srpski  za medije koji izveštavaju na ovom jeziku.

o Izveštavanje pod pritiskom

Da li su mediji na Кosovu i Metohiji slobodni? Da, kaže troje. Ne, tvrdi jedan ispitanik. Jedan ne zna odgovor , a 23 kaže  - delimično.

Oni koji smatraju da mediji nisu slobodni ili da su delimično slobodni za to optužuju pre svega politčare. Za taj osdgovor izjasnilo se 10 ispitanika.  Vlasnike medija smatraju odgovornim petoro ispitanika, novinare troje a da su svi odgovorni za takvo stanje misli 15 ispitanika. Jedan ispitanik ne zna koje odgovoran a jedan nije želeo da odgovori. Ispitanici su imali mogućnost kod ovog pitanja da zaokruže više ponudjenih odgovora.

Da su novinari izloženi pritiscima smatra 24 ispitanika, odgovor ne zna četvoro.

Na pitanje “Ako mislite da ste izloženi pritiscima navedite čijim i kakvim” 20 ispitanika je navelo političare, osmoro vlasnike. Navodimo i dopisane odgovore:

- kriminalnih grupa;

- celokupnog društva;

- Ko finansira taj i pritiska;

- Pritisci su zbog okolnosti u kojima se radi, nedostatka slobode, kretanja, komuniciranja sa  prištinskim vlastima, nebezbednosti;

- Suočeni smo sa anonimnim  pretnjama, javnim pritiscima od strane političkih partija na vlasti.

Na ovo pitanje nisu odgovorila dva ispitanika. Kolege su i ovde imale mogućnost da se izjasne za više odgovora.

A da li su novi nari izloženi cenzuri i autocenzuri?

Cenzuri - kaže 7 ispitanika, autocenzuri 8, isto toliko smatra da su izloženi i cenzuri i autocenzuri, ostali nemaju odgovor.

o Saradnju otežava jezička barijera

Na pitanje “Da li saradjujete sa kolegama albanske nacionalnossti potvrdno je odgovorilo19 ispitanika, četvoro ne sarađuje, ostali -povremeno. Može li se i kako unaprediti saradnja, pitali smo kolege. Prenosimo odgovore:

-Jedna od prepreka je jezička barijera. Da bi se to rešilo potrebno je učenje jezika - Srbi da uče albanski a Albanci srpski;

-Saradnja je individualno ostvarena na osnovu izgrađenog poverenja. Sve dok postoje antagonizmi između Srba i Albanaca institucionalna saradnja ne može da se podigne na viši novo. Postoji izvestan nivo saradnje novinarskih udruženja, ali osim osude pojedinih incidenata, nje nema na drugim višim nivoima;  

-Otklanjanjem jezičke barijere. Da bi se ovo rešilo potrebno je učenje jezika drugih;

- Saradnja se uglavnom zasniva na razmeni materijala i informacija. Saradnja bi trebalo da podrazumeva i zajednička saopštenja ili oglašavanje po pitanjima ili problemima sa kojima se susreću u radu srpski ili albanski novinari;_

- Saradnja se svodi na razmenu kontakata i video materijala u pojedinim slučajevima;

- Naravno da može da se poboljša komunikacija uz razumevanje i uz obostranu podršku;

- Može, ukoliko obe strane žele da nauče jezik drugih. Za to je najpre potrebna volja, novac i zajednički interes;

- Još boljom komunikacijom među kolegama;

- Može, kad bi bilo više volje. Novinari su podeljeni po nacionalnoj liniji;.

- Može samo ukoliko je albanskim medijima to u interesu, u suprtonom ne;

- Uvem može bolje. Treba učiti jezik drugog naroda radi boljeg razumevanja medijske slike.

Da postoji solidarnost među novinarima misli 25 kolega. Izdvajamo odgovor kolege koji kaže da deklarativno postoji, ali ne i suštinski.

Na pitanje kako je unaprediti, izdvajamo dva odgovora:

- Кada bude prestalo gledanje na zbivanja iz ugla etničke pripadnosti stvoriće se prostor i za veću solidarnost;

- Organizacijom radionica ili sastanaka otvorenog tipa na kojima bi se razgovaralo o problemima i iznalazila rešenja za iste.

o Nesiguran posao, male plate

Pitali smo kolege kako ocenjuju socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika na Кosmetu.

Težak je, kažu 22 ispitanika. Po jedan ispitanik smatra da je dobar, očajan i raznolik (“ima medija koji dobro stoje jer ih finansiraju međunarodna zajednica i kosovske institucije”). Ostali nisu odgovorili.

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji koji je sufinansirao projekat