Novinari i medijski radnici u Srbiji tokom pandemije COVID 19 suočeni su sa izmenjenim uslovima rada. To je, pre svega u digitalnim medijima, uticalo na povećanje obima posla ali ne i na uvećanje zarada.  Posledice rada tokom COVID 19  su najsnažnije osetili novinari i medijski radnici koji su u fleksibilnom radnom režimu - angažovani na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) sproveo je, u okviru projekta UNION to UNION koji finansijski podržava međunarodna federacija novinra (IFJ) istraživanje  o pravima i obavezama novinara i medijskih radnika tokom pandemije COVID 19. Istraživanje je sprovedeno tokom juna i jula na uzorku od 100 novinara i medijskih radnika, članova SINOS-a ali i onih koji to nisu.

Podci su prikupljeni u okviru ankete (upitnika) e-mail poštom, telefonskim i direktnim razgovorima. Istraživanjem su obuhvaćene kolege u oba javna servisa - Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV), printu, novinskim agencijama, lokalnim medima i portalima.

Cilj istraživnja je da pokaže da li su novinari i medijski radnici tokom pandemije COVID 19 suočeni  sa izmenjenim uslovima rada i ako jesu, kako je to uticalo na obavljanje njihovog posla i zaradu koju su ostvarili.

Zbog pretpostavke da će se virus ciklično vraćati i da će se ovakva situacija ponavljati, istraživanje treba da pomogne da se u sličnim situacijama nađu bolja rešenja – kako za rad u redakciji tako i za rad od kuće.

Tokom pandemije od kuće je radilo 27 posto ispitanika dok je 59 povremeno radilo od kuće. Na prinudnom odmoru je bilo 14.

Poseban ugovor sa poslodavcem kojim je regulisan rad od kuće i precizirane radne obaveze nije potpisao ni jedan ispitanik.

Odluke o radnom angažovanju u vanrednim uslovima rada donosio je direktor medija uz konsultaciju sa menadžmentom i kolegijumom.

 U vreme pandemije obim posla ostao je isti za 47 ispitanika, porastao za 36 a smanjio se za 13 ispitanika, dok četvoro ne može da proceni. Oni koji su radili od kuće kažu da su, ipak, imali manji obim posla ali i manju zaradu. Umanjenu zaradu imalo je 40 posto , uvećanu 2 dok 58 ispitanika kaže da im je zarada ostala ista.

Minimalnu zaradu od 30.000 dinara ostvario je 31 ispitanik, zaradu između 30.000 i 60.000  imalo je 61 ispitanika a veću od 60, osam novinara.

Povremene slobodne dane među onima koji su radili od kuće, tokom nedelje imalo je 47 anketiranih, redovne slobodne dane 14 a  slobodnu samo nedelju 39. Čak 61 posto kaže da je, bez obzira na radno vreme, bilo u stanju pripravnosti a da za to nije predviđena nadoknada. Bolovanje tokom rada od kuće nije koristilo 67 posto ispitanika, 31 nije koristio tu mogućnost iako je mgao dok je 2 posto bilo na bolovanju.

Kao prednosti rada od kuće naše kolege uglavnom navode obavljanje i drugih poslova (36 posto),  finansijsku uštedu zbog smanjenih troškova navodi  30 posto,  22 posto kaže da na taj način ima veću mogućnost bavljenja domaćim poslovima, odgovor nem 12 posto. Kao glavni nedostatak izdvajaju imanjenu koncentraciju 34 posto, smanjne kontakte 33 posto isto koliko i smanjenu motivisanost za rad 15 posto, odgovor nrema osam posto.

Čak 80 posto ispitanika smatra da se zbog sve težeg razdvajanja slobodnog od radnog vremena  rad od kuće pretvara u život na poslu. Svi ispitanici potvrdili su da je odlazak u karantin bez simtoma bolesti, a zbog kontakata sa zaraženim podrazumevao rad od kuće. Da je poslodavac obezbedio potrebnu zaštitnu opremu izjavilo je 55 posto ispitanika, 25 posto smatra da je to delimično dok ostali nemaju odgovor.

Poslodavac je organizovao odlazak na vakcinisanje, potvrdilo je 35 posto ispitanika, isto toliko je preporučilo zaposlenima da se vakcinišu, ostali nisu upoznati.. Zaposleni su imali pravo na odmor ali nisu mogli da ga koriste u celosti i u željenom terminu izjavilo je 64 posto ispitanika.

Da je izveštavanje o COVID 19 uticalo na mentalno zdravlje zaposlenih u medijima (povećan strah, nervoza, konflikte situacije) smatra 54 odsto, 33 posto ne deli njihovo mišljenje a ostali ne mogu da procene. Država je donela  mere koje su štitile prava zaposlenih tokom pandemije, smatra 33 posto, 56 posto smatra da nije, a 11 nema stav.

A da li su sindikalne organizacije bile na visini zadatka, pitali smo kolege - DA, kaže 65 posto ispitanika, 25 posto smatra da sindikati nisu snašli a 10 posto nema odgovor.

Oni koji su potvrdno odgovorili kažu da je sindikat pratio da li su zaposleni dobili neophodnu zaštitnu opremu,  da li menadžment ispunjava obaveze prema zaposlenima, da li su ravnomerno opterećeni ( da li ima nezakonitih uzastopnih prekovremenih sati, da li se isplaćuje adekvatna zarada i koristi vreme za odmor.

Oni koji smatraju da su sindikati loše radili, zameraju sindikalnim aktivistima  i pasivizam i nedovoljnu vidljivost.

Izvršni odbor Sindikata novinara Srbije analizirao je rezulate istraživanja i konstatovao da su radna i i profesionalna prava novinara i medijskih radnika dodatno pogoršana tokom pandemije  u odnosu na 

podatke iznete u Medijskoj strategiji koju je prošle godine usvojila Vlada Srbije. U tom dokumentu u poglavljju 1.1, navedeno je sledeće:

Novinari i medijski radnici u Republici Srbiji rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu. Opšti trend je smanjivanje broja zaposlenih i udela zaposlenih na neodređeno vreme, dok, sa druge strane, raste angažovanje po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu.

Istraživanja pokazuju da je petina novinara u statusu „frilensera” (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima, dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina).1 Samo 27% mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima, gde je manje od trećine stalno zaposleno.

Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne, dok veliki broj novinara radi prekovremeno. Sve to utiče na degradaciju profesije, a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da napusti profesiju.

Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, nedovoljna sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje „tabloidizaciju”.

PREDLOG MERA NA OSNOVU SPROVEDENOG ISTRAŽIVANJA

SINOS je u konsultaciji sa dr Mariom Reljanović, doktorom pravnih nauka, naučnim saradnikom na Institutu za uporedno pravo u Beogradui predsednikom Centra za dostojanstven rad definisao predlog izmene regulative koja se odnosi na ovu oblast ”Prava novinara na radu i povodom rada” i dostavio je Radnoj grupi za izradu novog Zakona o javnom informisan ju i medijima:

PRAVA NOVINARA NA RADU I POVODOM RADA

Novinarski integritet

Novinar će voditi računa da izveštavanjem ne vrši diskriminaciju, ne širi govor mržnje, ne krši ljudska prava, da poštuje pretpostavku nevinosti i prava ličnosti na koje se informacija odnosi, ali i članova njihove porodice, da poštuje prava i interese maloletnika, autorska prava, da objavljivanjem informacija ne širi neopravdan strah ili lažnu nadu, da poštuje kulturu etike javne reči i dijaloga, da način izveštavanja ne podređuje ličnim, komercijalnim ili političkim interesima.

Osnivač javnog glasila je saglasan da će se uzdržavati od svakog, kako posrednog tako i neposrednog, uticaja, a naročito uticaja koji se ostvaruje zloupotrebom vlasničkih prava, na izveštavanje novinara.

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome je zaposlen.

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije.

Raspored radnog vremena

Poslodavac je dužan da utvrdi raspored radnog vremena za sve zaposlene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Poslodavac pisanu odluku o raspored radnog vremena dostavlja zaposlenima najkasnije 48 časova ranije.

Izmena rasporeda radnog vremena u slučaju hitne potrebe

U slučaju hitne potrebe, poslodavac može izmeniti raspored radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan.

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku izraditi u roku od 24 časa.

Pod hitnom potrebom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se novonastale okolnosti koje stvaraju potrebu za radom zaposlenog ili nastavkom rada zaposlenog, a koje poslodavac nije objektivno mogao predvideti pre njihovog nastupanja.

Hitno uvođenje preraspodele radnog vremena

U slučaju hitne potrebe iz prethodnog člana, poslodavac može uvesti preraspodelu radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan.

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku izraditi u roku od 24 časa.

U toku preraspodele radnog vremena važe sva pravila o ograničenju radnog vremena regulisana zakonom kojim se uređuje rad.

 Pripravnost za rad

Poslodavac može zaposlenom uvesti pripravnost za rad, u skladu sa zakonom kojim se reguliše rad.

Pripravnost za rad ne može trajati duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno.

Pripravnost za rad ne može se uvesti zaposlenom koji radi prekovremeno ili u režimu preraspodele radnog vremena.

Zaposlenom se zbog ostvarivanja prava iz stava 1. ne može izreći disciplinska mera, niti može trpeti bilokakve druge štetne posledice.

Uslovi reprezentativnosti sindikata u delatnosti javnog informisanja i medijima

Sindikat se smatra reprezentativnim:

1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;

2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;

3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;

4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica, u skladu sa ovim zakonom;

5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana i u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 5% zaposlenih kod tog poslodavca.

Reprezentativnim sindikatom za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz ovog člana i u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti ........

Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu.

Uslovi reprezentativnosti udruženja poslodavaca u delatnosti javnog informisanja i medijima

Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativnim:

1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;

2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca, u skladu sa ovim zakonom.

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 5% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, 

pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 5% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Primena odredbi kolektivnog ugovora

Zaključeni kolektivni ugovor kod poslodavca primenjuje se na sve zaposlene kod tog poslodavca, kao i na sva samozaposlena lica koja su angažovana kod tog poslodavca.

Zaključeni kolektivni ugovor u u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti primenjuje se na sve zaposlene i na sva samozaposlena lica koja su angažovana kod poslodavaca koji su članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora. Ovo se odnosi i na poslodavce koji naknadno pristupe udruženju poslodavaca koje je učesnik kolektivnog ugovora, kao i na udruženja poslodavaca koja naknadno pristupe kolektivnom ugovoru.

 Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora

Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 20% zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na predlog jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, ili Socijalno-ekonomskog saveta.

Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrđuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Definisati  pojam novinara i i medjskog radnika.

Novinar je svako fizičko  lice koje se redovno ili profesionalno bavi prikupljanjem ili širenjem informacija za javnost i u interesu javnosti  putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija. (Sličnu definiciju ima Savet Evrope.)

Novinar u obavljanju svog posla obavezan da se pridržava domaćih i međunarodnih novinarskih kodeksa kao i etičkog kodeksa.

Budući da se  može očekivati da poslodavci u medijima pokušaju da spreče da se ovo poglavlje ugradi u Zakon o javnom informisanju i medijima, SINOS je pozvao Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) da se usaglase oko ovih odredbi i zajedno nastupe u insistiranju na poštovanju odredbi Medijske strategije koje se odnosi na poboljšanje socio-ekonomskih i profesionalnih prava novinara i medijskih radnika.