Sindikat novinara Srbije (SINOS) predstavio je danas Studiju o arhivskoj građi u nekadašnjim javnim medijskim preduzećima i pozvao Ministarstvo kulture i informisanja da pomogne  digitalizaciju arhivske građe lokalnih medija kako bi se ovaj materijal trajno sačuvao i učinio dostupnim budućim generacijama.

Nekadašnja javna medijska preduzeća su tokom svog dugogodišnjeg postojanja zabeležila mnoge značajne trenutke u istoriji svojih gradova - manifestacije, događaje, razgovore sa znamenitim sugrađanima, od kojih mnogi više nisu sa nama.

 Sa privatizacijom ovih medija (od ukupno 73 medija koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, 34 medija su privatizovani ali je u 6 slučajeva ugovor raskinut, raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima sprovedena je u 15 medija) veliki deo programskih arhiva  i dokumentarnog materijala je uništen.

            Razlozi su brojni: od fizičkog uticaja i propadanja tokom vremena, neadekvatnog skladištenja do nebrige i nemara ili ne prepoznavanja vrednosti ovih audio i video zapisa i štampanih primeraka kao blaga neprocenjive vrednosti. Na sreću, deo ovih arhiva je sačuvan, kao redak ili jedinstveni svedok događaja za nama, ali svako dalje odlaganje njihove digitalizacije dovelo bi do njihovog nestanka.

Država prepoznaje važnost digitalizacije arhiva medijskih ustanova i izdvaja određena sredstva za te namene, ali se ovo isključivo odnosi na javne medijske ustanove, u skladu sa članom 43 Zakon o javnim medijskim servisima, dok su privatizovani mediji prepušteni sami sebi. U situaciji u kojoj se većina lokalnih medija danas nalazi, sa malim brojem zaposlenih u neadekvatnim prostorijama, naročito za potrebe čuvanja arhivske građe i skromnim tehničkim kapacitetima projekat digitalizacije arhiva, bez pomoći države ili nekog drugog izvora finansiranja, nedostižan je cilj.

Sindikat novinara Srbije je, na osnovu projekta koje je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, sproveo istraživanje, kakvo do sada nije  urađeno i predstavlja prvi korak u aktuelizovanju ovog pitanja. Upitnik, između ostalih, sadrži i pitanja o vrsti i količini arhivskog materijala kao i zainteresovanosti medija da se nadje rešenje za  digtalizaciju arhiva.

 SINOS je poslao upitnik na 40 adresa, dobio odgovore od 25 i svi su saglasni da  bi Ministarstvo kulture i informisanja trebalo da raspiše poseban konkurs za digitalizaciju arhivske građe jer oni sami nemaju tehničke, materijalne ni kadrovske mogućnosti da to urade.

Slavica Trifunović, pomoćnica ministarke za informisanje kazala  je da  je Ministarstvo kulture i informisanja zainteresovano da se sačuva vredna građa arhivskog  materijala ali da je neophodno stvoriti zakonske uslove da se ovo pitanje sistemski reši:

-Možda se jedno od rešenja nazire u osnivanju  centra za digitalizaciju  pri Radio-televiziji Srbije. Važno je definisati ko su relevante institucije koje mogu kvalitetno da  evidentiraju, sistematizuju i klasifikuju arhivsku građu i utvrde  koji materijal ima istorijsku i kulturološku  vrednost- kazala je Slavica Trifunović.

Naznačila je da prema važećem Zakonu o javnom informisanju i medijima nije moguće ovo pitanje rešavati kroz dodelu konkursa jer se sredstva za sufinansiranje projekata mogu nameniti samo za medijske sadržaje i organizovanje stručnih skupova.

Rešenje bi moglo da se vidi u izmeni zakonske regulative koja je, prem Akcionom planu Medijske strategije, predviđenja krajem 2021. godine. Problem je, međutim, što Medijska strategija ovim pitanjem bavi samo u slučaju javnih servisa i ustanova.

Goran Anđelković iz Televizije Leskovac pozvao je nadležne da požure sa nalaženjem rešenja jer arhivska građa  ima „rok trajanja“ i što vreme bude više prolazilo oštećenja će biti veća. Od kakvog značaja je arhivska građa, ne samo za lokalnu sredinu već i za istoriju Srbije, ilustrovao je i primerom iz arhive ove medijske kuće - Televizija Leskovac prva je 1999. godine zabeležila  NATO bombardovanje putničkog voza na ulazu u Grdeličku klisuru.

IZVOR: SINOS