Kao četvrta grana vlasti  mediji imaju posebnu ulogu u demokratskim sistemima. Informisanost građana u demokratskim državama zagarantovana je zakonom, odnosno pravom da se bude obavešten i upoznat sa radom i odlukama aktuelne vlasti, a tu mogućnost na najbolji način obezbeđuju upravo mediji.

Odgovorna vladavina, kakva se pretpostavlja u demokratijama, podrazumeva konstantno pokazivanje odgovornog odnosa prema svojim građanima i dolazi do izražaja preko javnosti svih informacija.

JAVNI SERVISI

 Pravo na informisanost u savremenim evropskim okvirima regulisano je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda  kojom se regulišu i druga ljudska prava i slobode koje su „temelj pravde i mira u svetu i koje se najbolje održavaju stvarnom političkom demokratijom“ (Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda).

 Slobodan pristup informacijama smatra se ključnim za građenje zdrave demokratije i to iz dva razloga: „prvo, jer građani time prave odgovoran i informisan izbor umesto da deluju iz neznanja ili dezinformisanosti; drugo, informacije služe kao „funkcija provere“ omogućavajući da izabrani predstavnici održe svoja obećanja i ostvare želje onih koji su ih izabrali.

Uz rečeno Nataša Кrivokapić  sa Univerziteta Crne Gore u svom studijskom radu „Uloga medija u demokratskom društvu „ navodi  sledeće:

-Mediji su posrednici aktuelne politike, ali se često koriste i kao sredstvo za ostvarivanje interesa određenih društvenih grupa, pa i same države, čime se potiskuje njihova funkcija širenja i razvijanja demokratske kulture, vrednosti i ideja. Slobodu medija, odnosno slobodu informisanja, izveštavanja, istraživanja, razvoja, najviše ograničavaju privatni biznis i država. Stoga medije, naročito one u zemljama tranzicije, treba osloboditi njihove kontrole i uticaja strožim pridržavanjem zakonske regulative, kao i podsticanjem razvoja javnog servisa, odnosno onih medija koji su po ideji u službi javnosti i njenih interesa.

TEŠKO  NA LOKALU

Novinarska profeija  u Srbiji urušava se već tri decenije. Posebno težak period prolazi od donošenja seta medijskih zakona 2014. godine i izlaska države iz medija. Privatizacija  je uništila informisanje na lokalnom nivou. Javna preduzeća kupili su lokalni tajkuni. To je uglavnom značilo odlazak profesionalnih i dolazak priučenih novinara, umanjenje plata, povećanje radnih obaveza i zabranu sindikalnog organizovanja. Prema podcima istraživanja Sindikata novinara Srbije 2015. godine iz medija je  otišlo više od 1300 novinara i medijskih radnika

Nekada moćna, odgovorna i poštovana profesija, novinarstvo se danas uglavnom svodi na propagandnu mašineriju u rukama političara i njima bliskih tajkuna. Sedmu silu nasledili su prekarni radnici – novinari sa malim i neredovnim platama, nesigurnim statusom i neizvesnom budućnošću, od kojih poslodavci zahtevaju bespogovornu poslušnost.

ULOGA SINDIKATA

Svetska federacija novinara (IFJ) ukazuje da je novinarstvo  danas suočeno sa nesigurnošću zbog izazova koji proizilaze iz rastuće koncentracije vlasništva u medijima i korumpiranih i diktatorskih vlada koje predstavljaju pretnju slobodi govora i novinarskoj etici. Širom sveta, sindikati se u prvom redu bore da se sveobuhvatnim kolektivnim ugovorima održe jaki etički standardi i pristojni uslovi rada.

IFJ ukazuje da se novinarstvo danas suočava sa krupnim izazovima, uključujući i sve veću nesigurnog rada, ugrožavanje bezbednosti, nedostatak profesionalne obuke, rodnu neravnopravnost, kršenja autorskih prava, pritiske na javne servise i rastuću pretnju lažnih vesti.

Da bi novinarstvo zadržalo svoju ulogu četvrtog stuba demokratije potrebni su jaki sindikati za odbranu radnih prava.

IFJ osuđuje one zemlje koje radnicima negiraju njihova prava na slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja što je u suprotnosti sa konvencijama Međunarodne organizacije rada.

"Da bi očuvali kredibilitet novinarstva moramo se braniti jakim, reprezentativnim sindikatima. Potrebno je da medijski radnici budu dobro plaćeni, dobro obučeni i zaštićeni. I moramo da investiramo u nove generacije novinara. To je uloga sindikata. Vreme je da sindikati budu u srcu debate o medijima kakve želimo – poruka je IFJ.

MEDIJSKA STRATEGIJA

Težak socijalno- ekonomski položaj novinara i medijskih radnika    našao je mesto i u Medijskoj strtegiji u kojoj se navodi sledeće:

Novinari i medijski radnici u Srbiji rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu. Opšti trend je smanjivanje broja zaposlenih i udela zaposlenih na neodređeno vreme, dok, sa druge strane, brzo raste angažovanje po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu.

Istraživanja pokazuju da je petina novinara u statusu „frilensera” (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina).  Samo 27posto mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajnmedijima gde je manje od trećine stalno zaposleno.

Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne dok veliki broj novinara radi prekovremeno.  Sve to utiče na degradaciju profesije a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da izađe iz profesije .

Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje „tabloidizaciju” .

Rešenje je u uspostavljanju socijalnog dijaloga i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora, ali je to u sadašnjim uslovima neostvarljivo jer su sindikati slabi a organizacija poslodavaca nije formirana. Dodatni problem predstavlja nepostojanje baze podataka o broju novinara i medijskih radnika.

Кada je u pitanju sloboda izražavanja i bezbednost novinara, u izveštaju Evropske komisije iz 2018. godine ocenjuje se da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, dok su istrage i pravnosnažne presude i dalje retke, kao i da „srpski organi vlasti moraju neodložno da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima” .

Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor SINOS