Posle donošenja seta medijskih zakona 2014. godine I povlačenja  države iz medija informisanje na lokalu, po opštoj oceni, gotovo je zamrlo. Nekadašnja javna medijska preduzeća svdena su na redakcije sa nekoliko zaposlenih.kojima je radna obaveza, uglavnom, uvećna,  plata umanjena, a sindikalno organizovanje, zabranjeno.

Koliko u novim uslovimaima prostora za profesionalno novinarstvo? Da li mediji ostvaruju javni interes I građane informišu pravovremeno, svobuhvatno I nepristrasno – pitali smo predstavnike lokalne samuurave, kolege, građane u okviru projekta  “Pravo građana Despotovca na profeionalno novinarstvo” koje je dobilo  podršku na konkursu za sufinansiranje projekata       lokalne samouprave Despotovac.

NEDOSTAJU  SERVISNE  INFORMACIJE

Igor Ristić, nekadašnji medijski radnik u Radio Despotovcu, a sada zaposlen u JP „Resavska pećina“ iz Despotovca, kaže da nije zadovoljan izveštavanjem iz opštine, kao ni mnogi građani sa kojima razgovara o informisanju na teritoriji opštine. On kaže da ne postoji nijedno glasilo koje može blagovremeno da izveštava, pre svega, o komunalnim stvarima, tako da su građani uskraćeni i za servisne informacije, pa ne znaju ni kada neće biti vode, struje...

          - Informišemo se preko nekih jagodinskih portala. Budući da sam radio u Radio Despotovcu, znam kako je kao opštinsko glasilo izveštavao o komunalnim i svim ostalim dešavanjima u opštini. Sve te informacije objavljivali smo i na sajtu. To što je država uradila sa lokalnim medijima, velika je greška. Igrom slučaja, prisustvovao sam i na nekim sastancima kada se govorilo o gašenju lokalnih medija, pa sam saznao da Evropska unija nikada nije tražila gašenje lokalnih medija – kaže Ristić i dodaje da despotovačkoj opštini nije potrebno regionalno glasilo, već lokalni medij sa dva - tri zaposlena koji bi izveštavali na dnevnoj bazi.

Projektno finansiranje ocenjuje kao nedovoljno regulisano i nedifinisano ili je možda dobro definisano, ali se ne primnjuje u praksi. Privatni lokalni mediji koji bi mogli da poboljšaju medijsku sliku i pravovremeno i dobro informišu građane, ne dobijaju projekte zbog „velikih igrača, koji projekte dobijaju po defeniciji, a ne izveštavaju o dešavanjima na lokalu“.

NEMA PARA OD MARKETINGA

          - Tačno je da oni nemaju dovoljno novinara i da je pitanje koliko su i oni koji rade profesionalci. Ali, ako bi dobili više novca kroz projekte, mogli bi da zaposle više ljudi i bolje novinare. Mada, činjenica je i da je oblik cenzure, u ma kakvom obliku, veoma zastupljena u lokalnim medijima. Nažalost, svi su vezani za opštinski budžet, jer bilo koji mediji u Srbiji, osim onih s nacionalnom frekfencijom, mogu da žive od marketinga i prodaje „prostora“. Mislim da su i ti projekti namerno smišljeni da bi imali veliki uticaj na medije. Кada im daju novac, oni moraju da rade samo u interesu te lokalmne samouprave, inače naredne godine neće dobiti novac kroz projektno finansiranje. Nažalost, lokalni mediji ne bi mogli samostalno da opstanu na tržištu, jer je ono veoma rigorozno. Zato u Srbiji, čast izuzecima, ne postoji slobodno novinarstvo. To je, na primer, slučaj sa migrantima. Nemam ništa protiv njih, ali svedoci smo da se nešto dešava, a mi nemamo nikakvu informaciju–kaže Ristić.

          Prema njegovom mišljenju, najbolje rešenje je vratiti državne medije s malim brojem zaposlenih, kako ne bi bili opterećenje za lokalne samouprave. Znači, ne bi trebalo da budu poput nekadašnjih glomaznih sistema sa preko pedeset radnika, među kojima opet nije bilo mnogo novinara, već zapsolenih u drugim službama.

          Bojan Milanović, vlasnik etno kuće „Milanović“ iz Lipovice, nema kablovsku televiziju, pa informacije prati na društvenim mrežama, što nedostaje svima koji nemaju mogućnost priključivanja na kablovsku mreži.

          - Znam da je TV „Resava“ svakodnevno emitovala vesti, ali da ih više nema, jer opština nije izmirila obaveze prema ovom mediju. Godinama unazad, više je informacija iz našeg kraja otišlo za „Večernje novosti“ i ranije za „Politiku“, nego za bilo koji drugi medij. Jedino što TV „Resava“ šalje svoje priloge drugim televizijama, pa se ponekad čuje nešto o njihovoj opštini. Zato smatram da je za despotovačku opštinu potrebno formirati lokalne ili regionalne medije, koji bi slobodno i svakodnevno izveštavali iz našeg kraja – ocenjuje Milanović.

POTREBNI REGIONALNI MEDIJI

          Ljubinka Nikodijević, domaćica iz Stenjevca kaže da se lokalni privatni mediji trude koliko mogu da izveštavaju o despotovačkom kraju. Pošto nemaju štampano izdanje, događaje „pokrivaju“ beogradski listovi, a povremeno jagodinski „Novi put“. Što se tiče ostalih medija koji su dobili novac za projektno finansiranje, ona ne poznaje nijedan medij koji treba da radi na njihovom terenu. Međutim, manjka svakodnevno izveštavanje, kao i servisne informacije.

          - Mislim da je izveštavanje na solidnom nivou, mada uvek ima prostora za još bolje. Dve privatne lokalne televizije ne izveštavaju baš na profesionalnom nivou, ali se trude. Mislim da apsolutno treba da postoje lokalni, ali i regionalni mediji, koji će objediniti sve opštine i jedinstveno predstavljati region. Malo je problematičan protok informacija između lokalne samouprave i građana, što bi trebalo da bude ažurnije. Javne institucije su trome i treba da shvate da moraju biti aktivnije u plasiranju informacija o svom radu i budu servis građanima, a ne da čekaju da građani traže informacije – smatra Dea Marjanović, doskorašnji portparol opštine Despotovac.

          Srba Milošević, lovočuvar iz Despotovca, mišljenja je da TV „Rsava“ izveštava objektivno o dešavanjima u opštini, prati manifestacije i redovno se odaziva kada se nešto dešava. Prema njegovom mišljenju, nedostaje regionalni medij koji bi izveštavao o događajima u Pomoravskom okrugu. Na taj način bi mogla da se kontroliše realizacija projekata u svakoj opštini, a mogle bi i da se upoređuju njihove aktivnosti.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor SINOS