Posle donošenja seta medijskih zakona 2014. godine I povlačenja  države iz medija informisanje na lokalu, po opštoj oceni, gotovo je zamrlo. Nekadašnja javna medijska preduzeća svdena su na redakcije sa nekoliko zaposlenih kojima je radna obaveza, uglavnom, uvećna,  plata umanjena, a sindikalno organizovanje, zabranjeno.

Koliko u novim uslovimaima ima prostora za profesionalno novinarstvo? Da li mediji ostvaruju javni interes I građane informišu pravovremeno, svobuhvatno I nepristrasno – pitali smo predstavnike lokalne samurave, kolege, građane u okviru projekta  “Pravo građana Despotovca na profeionalno novinarstvo” koje je dobilo  podršku na konkursu za sufinansiranje projekata lokalne samouprave Despotovac.

PRIVATIZACIJA MEDIJA – VELIKA GREŠKA

Dejan Nenadović iz Despotovca, koji je 14 godina bio direktor Radio Despotovca, u jednom mandatu bio predsednik opštine, a sada je zaposlen u Domu učenika Srećno“ u Ćupriji, smatra da lokalni mediji treba objektivno i pravovremeno da izveštavaju svoje sugrađane o svim važnim dešavanjima u opštini i da obuhvate sve oblasti, poput privrede, poljoprivrede, zdravstva...

          - Tako je, bar po mom mišljenju, bilo dobro dok su postojali državni lokalni mediji. Imali su jasan način finasiranja, iz opštinskog budžeta, jer, mora se priznati, nisu u mogućnosti da budu samofinansirajući u pravom smislu te reči. U to vreme imali smo press centar, sarađivali smo sa lokalnim i nacionalnim medijima i prosleđivali im informacije. Mislim da je najveća greška napravljena što su mediji privatizovani. Iako su mediji tada imali manje tehnilke mogućnosti, izveštavanje je bilo mnogo kvalitetnije. Privatni lokalni mediji u našoj opštini sada nemaju dovoljno novca da isprate sve događaje. Zbog toga projektno finansiranje jeste neophodno, ali je stvar u njegovoj suštini. Ako je ono samo pisanje nekakvih projekata da bi se zadovoljila forma, a da se kroz projekat građani ne informišu na pravi način, onda to nije dobro. Znači, potrebno je zadovoljiti suštinu, a ne samo formu. S druge strane, ne samo u našoj državi, već svuda u svetu, onaj ko finansira rad medija, plasira informacije u svom interesu, pa se postavlja pitanje objektivnosti medija uopšte. Realno, nezavisni mediji ne postoje – ocenjuje Nenadović.

PRIUČENI I ZAPLAŠENI NOVINARI

          Naš sagovornik dodaje da lokalni mediji u despotvačkoj opštini nemaju dovoljan broj novinara, dovoljno obučene kadrove, sredstva za rad, niti dovoljno para da bi mogli da rade samostalno. Što se tiče projektnog finansiranja, on dodaje da je u redu što se pored tamošnjih lokalnih medija angažuju i mediji iz drugih opština. Zato smatra da prilikom odabira projekata na konkursu treba ceniti kvalitet, a ne pripadnost nekoj političkoj stranci.

          - Iako su vremena teška, stvarno mislim da u medije treba uložiti više novca. Pogotovu što se u poslednje vreme više ulaže u privredu i infrastrukturu. Takođe, smatram da svaki lokalni medij treba da ima i informativni program, a ne samo komercijalni ili zabavni deo. I taj informativni deo treba finansirati. Pored toga, sindikalno udruživanje treba podići na viši nivo, što je veoma teško u privatnim medijima. Mišljenja sam da su prava zaposlenih u svim privatnim firmama u Srbiji ugrožena baš zbog toga što ne postoji sindikalno delovanje. Na tome treba da se radi u celoj našoj zemlji – ocenjuje Nenadović.

          Slobodan Stojanović, švajcarski penzioner iz Milive, smatra da su građani desptovačke opštine, zahvaljujući nekadašnjem Radio „Despotovcu“, opštinskom mediju, imali mnogo više informacija, naročito komunalnih, i iz oblasti poljoprivrede. Od kada je on ugašen, Despotovčani su uskraćeni za te informacije.

          - U despotovačkoj opštini ne postoje profesionalni mediji, jer 80 odsto novinara čine priučeni novinari. Na lokalu imamo bezbroj problema o kojima javnost treba da bude informisana. Reč je o životnim problemima, počev od ekologije. Reka Resava je prilično zagađenja, što zbog mini hidrocentrala, što zbog ispuštanja fekalija u vodotok, puna je mulja, jer firme u nju svašta ispuštaju, a jednomerenje je pokazalo da je vazduh mnogo zagađeniji, nego, recimo, Beč. Novinari o tome ne smeju da pišu. Ako je nešto protivzakonito, ne vidim zašto ne bi smelo da se piše. Partokratija je mnogo toga sprečila, pogotovu što su pojedini ljudi zaposleni na mestima na kojima ne bi trebalo da budu, naročito u inspekcijskim službama. Zbog toga što im od tog posla zavisi egzistencija, zaposleni o tome ne smeju da se izjašnjavaju, a novinari ne smeju da pišu.

GRAĐANIMA NEDOSTOJAJU INFORMACIJE

          Zaplašen je i narod. Preko ekološkog udruženja pokušavamo da informišemo javnost, ljudi nas podržavaju na  društvenim mrežama, ali kada treba da održimo miran protest, na kome bismo ukazali na problem, retko ko sme da izađe na ulicu. Mnogo je problema i u poljoprivredi, jer imamo gotovo 50 odsto neobrađenog zemljišta, svake godine imamo problem s ambrozijom... To nije politika, već život. Кako b se sprečilo nešto što nije dobro po životnu sredinu, novinari bi trebalo da alarmiraju na sve te probleme. Izađe po neki tekst u nacionalnim novinama, ali to je tek 20 odsto od onoga o čemu bi trebalo da se piše –misli naš sagovornik.

          Zbog toga bi, smatra Stojanović trebalo da postoje lokalni mediji koji bi na viši nivo podigli informacije o tim problemima. Što se tiče projektnog finansiranja, on smatra da je dosta novca otišlo medijima koji nisu iz despotovačke opštine, a novinari iz, recimo, Niša ili Jagodine, ne mogu da pišu o tome kao što bi to radili lokalni mediji. On dodaje da TV „Resava“ preko medijskog projekta dobija određena sredstva i shodno tome i realizuje program. Problem je neredovno plaćanje od strane opštine, pa građani budu uskraćeni za neke informacije.

          - Što se tiče medija koji se angažuju preko medijskih projekata, mislim da u njima nema dovoljno pravih novinara, već u njima rade priučeni ljudi koji nemaju dobru komunikaciju sa našim sugrađanima. Nekada smo imali i novinu „Resavska reč“, ali je i ona ukinuta. Opštinski sajt ne ažurira se i po nekoliko meseci, što znači da informacije neprestano manjkaju. Nama je potreban radio kao što je nekada bio Radio Despotovac, koji je građane objektivno informisao, jer su lokalni mediji više komercijalni, a najmanje informativni – smatra Stojanović.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor SINOS