Posle donošenja seta medijskih zakona 2014. godine I povlačenja  države iz medija informisanje na lokalu, po opštoj oceni, gotovo je zamrlo. Nekadašnja javna medijska preduzeća svdena su na redakcije sa nekoliko zaposlenih kojima je radna obaveza, uglavnom, uvećna,  plata umanjena, a sindikalno organizovanje, zabranjeno.

Koliko u novim uslovimaima ima prostora za profesionalno novinarstvo? Da li mediji ostvaruju javni interes I građane informišu pravovremeno, svobuhvatno I nepristrasno – pitali smo predstavnike lokalne samurave, kolege, građane u okviru projekta  “Pravo građana Despotovca na profeionalno novinarstvo” koje je dobilo  podršku na konkursu za sufinansiranje projekata lokalne samouprave Despotovac.

ODUSTALI OD INFORMATIVE

          U početku smo hteli da imamo informativni, edukativni i zabavni program, jer je opština Despotovac mala sredina, pa smo pokušali da za svakog pronađemo neki sadržaj. Brzo smo shvatili da nam deo posla ne donosi prihod, a da nam ono na šta smo se najmanje koncentrisali, dobra muzika, donosi priohod. Pogotovu reklame, muzičke čestitke i pozdravi. Jednom nedeljno sam vodio emisiju u kojoj sam obrađivao razne teme.

          Devedeset odsto našeg programa čini muzika, a što se tiče servisnih infomacija, građane obaveštavamo o snabdevanju pijaćom vodom i imamo servisne informacije koje se odnose na snabdevanje električnom energijom. Ne obaveštavamo o stanju na putevima, niti o elementarnim nepogodama. Iako vojnom poligonu „Pasuljanske livade“, na primer, nikada nisam fakturisao informacije koje su dostavljali, veoma retko se dešavalo da me obaveste o terminima gađanja, kako bih građane, koji žive u tom potesu, mogao da informišem o tome. Čak nisam obaveštavao ni o tome kada se prska protiv komaraca.

          Više puta sam apelovao na lokalne funkcionere da više koriste medije, ali mislim da ne vide snagu medija. Mi smo mala sredina, sve se čuje i vidi, smatraju oni. Međutim, generalno,narod nije informisan, jer smo mi velika opština, koja se proteže na 623 kvadratna kilometra i ima 30 naseljenih mesta. Mi smo veoma razuđena opština. Meštani Senjskog Rudnika, ne znaju šta se dešava, na primer, u Jasenovu, jer su u prečniku od 50 kilometara. Mogu da se informišu na opštinskom sajtu ili fejsbuk profilu. Ako uzmemo u obzir da veliki broj naših meštana nema fejsbuk profile ili da uopšte ne koriste internet, ne postoji mogućnost da se informišu.

RADE NA SVOJU ŠTETU

          Mislim da je teško ubediti ljude koji vode lokalnu samoupravu da treba da urade ovo ili ono, iako im je bitno da građani čuju šta aktuelna vlast radi za njih. Oni nemaju želju da se oglašavaju. Jedino kad dođu izbori prave spotove. Despotovčani tek u kampanji vide gde su asfaltirani putevi i šta je urađeno, što je porazno. Mislim da strategijom, koju ste zagovarali, mediji treba da se obavežu da pružaju informacije, ili da im se obezbedi prostor za, na primer, partnerstvo, kroz projekte. Jer, ja ne mogu preko noći da postanem edukativni medij. Lokalne medije treba jačati ili ih trasformisati, jer bi možda bilo neumesno da pored njih pravimo druge medije.

Smatram da medijski projekti uopšte nisu dobri. Građani su oštećeni. Predsednik opštine ispoštuje zakonsku regulativu i raspodeli novac. Međutim, dnevno informisanje je oštećeno tim projektima, jer njima nije predviđeno. A kada bi ono bilo uslov na konkursu, palo bi. Кako će predsednik opštine meni ili drugim medijima da plati to što pratimo dnevne događaje? A svaki teren iziskuje novinara, kamermana, gorivo. Zašto bismo radili nešto zašta nismo plaćeni? Lokalni mediji često rade na svoju štetu, samo da se ne bi zamerili aktuelnoj vlasti.

          Ne mislim da regionalni lokalni mediji nisu potrebni. Hoću da kažem da ako već imamo Radio „Puls“ i TV „Resavu“, i ako smo zainteresovani za dnevno informisanje, možemo da vidimo šta je potrebno da bismo mogli to da radimo. Кoncept mora da se menja. Opština bi trebalo da ima svoj centar, koji bi trebalo tesno da sarađuje sa medijima, odnosno da se nekom regulativom opština i javna preduzeća obavežu da daju informacije. Pre privatizacije imali smo Radio Despotovac, opštinski radio.

Odlazak u inostranstvo

          Po popisu iz 2012. godine opština ima 28.000 stanovnika, ali veliki broj je na privremenom radu u inostranstvu. Najmanje jedna trećina i bojim se da će uskoro to biti 50 odsto.

Sokoj - omča oko vrata

Prilikom izrade završnog računa shvatam da je „Sokoj“organizacija koja mi je uzela više para čak i od države. On mi je omča oko vrata. Mesečna obaveza mi je 26.400 dinara, s tim što imam popust od 50 odsto ako platim u određenom roku.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor SINOS