Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Uloga lokalnih medija u informisanju građana Lazarevca (1)

04.09.2019.

 

U Srbiji je registrovano oko 2.500 medija. To je gotovo duplo više nego 2014.
godine kad je donet set medijskih zakona najavljen kao medijska reforma. 

 

  • Istraživanje Sindikata novinara Srbije (SINOS) pokazalo je da je iz medija po
    osnovu socijalnog programa ili zbog gašenja medija, posao napustilo više od
    1300 novinara i medijskih radnika.
    Oni koji nisu otišli iz novinarske profesije posao su potražili u privatnim medijima
    ili su pokrenuli sopstveni sajt.
    Teško na lokalu
    Zagovornici privatizacije medija tvrdili su da će izlazak države iz medija
    omogućiti nezavisnu uređivačku politiku i doprineti „procvatu medijskih
    sloboda“, iako je iskustvo iz prethodnog privatizacionog ciklusa pokazivalo,
    suprotno.
    Jedan od najvećih pobornika medijske refome profesor Rade Veljanovski danas
    govori da „kvantitet medija nije srazmeran kvalitetu informisanja” i da je
    nedovoljno medija sa informativnim sadržajima, a još manje onih koji izveštavaju
    objektivno i nepristrasno.
    -Taj problem je posebno izražen u unutrašnjosti Srbije, gde su lokalni nezavisni
    mediji izloženi političkim pritiscima i finansijskom iscrpljivanju. U manjim
    mestima u unutrašnjosti Srbije medijska situacija je katastrofalna jer lokalni
    moćnici, koji su uglavnom članovi vladajuće koalicije, ne dopuštaju da drugačije
    mišljenje ili informacija izađu u javnost. Uostalom, takva je situacija u celoj
    zemlji, ali je na lokalnom nivou još teža i još gora – smatra profesor Veljanovski.
    Neodrživo tržište
    -
    Osim što je krajnje fragmentirano (što je jedna od posledica i inicijalnog opredeljenja
    regulatora da se maksimalno iskoristi etar te da se sve raspoložive frekvencije daju na
    korišćenje lokalnim i regionalnim pružaocima medijskih usluga), tržište lokalnih medija
    je i krajnje ekonomski neodrživo - navedeno je u Medijskoj strategiji u delu koji se
    odnosi na lokalne medije- Lokalni mediji se godinama unazad nalaze u izuzetno teškoj
    finansijskoj situaciji, posluju na malim, ograničenim, izuzetno siromašnim
    lokalnim/regionalnim ekonomskim tržištima, vrlo malo prihoduju od oglašavanja, ali i
  • prodaje, a digitalizacija TV signala je nametnula nove troškove televizijama koje nije
    pratilo i povećanje prihoda.
    Tržište lokalnih i regionalnih medija karakteriše i neravnopravan položaj svih subjekata
    na tržištu, naročito nakon privatizacije. Pojedinci koji su došli u posed nekadašnjih
    državnih medija, po uređivačkoj politici bliski vladajućoj stranci, favorizovani su u
    raspodeli sredstava na konkursima za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa.
    Drugačije iskustvo
    Novinari medija u Lazarevcu , ipak, imaju malo drugačije iskustvo.
    Goran Mijatović, vlasnik Radio Kisa koji u ovoj beogradskoj opštini postoji 16 godina
    tvrdi, u razgovoru za SINOS u okviru projekta “Uloga lokalnih medija u informisanju
    građana Lazarevca” da je njihov program veoma slušan i, dobar.
    -Imamo petoro zaposlenih, od toga dva novinra. Uglavnom emitujemo servisne
    informacije i dobru muziku. Nemamo primedbe građana. Imamo i svoje sadržaje a
    akcenat stavljamo na sportske I humanitarne teme.
    Mijatović kaže da uspevaju da zatvore finansijsku konstrukciju. Osim na sopstvene
    prihode oslanjanju se i na sredstva iz loalne samouprave za projektno sufinansiranje.
    U blic anketi koju je SINOS napravio u Lazarevcu građani ove beogradske opštine
    nemaju promedbe na izveštavanje lokalnih medija, ali imaju na informisanje “velikih”
    medija.
    Glavne primedbe su da su mediji u Srbiji generalno svrstani u dve kolone i da I da
    informišu javnost u skladu sa svojim političkim uverenjima ili kako od njih zahtevaju
    njihovi vlasnici (sponzori).
    Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove
    Gradske opštine Lazarevac
    Izvor: SINO