Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

SLOBODNI NOVINARI ZA SLOBODNO DRUŠTVO (2)

02.09.2019.
yajcar

Portali na oku vlasti

U Srbiji je pre medijske reforme, 2014. godine bilo oko 1300 registrovanih medija. Prema istraživaju SINOSa trećina  nije bila u funkciji.  Danas u Srbiji ima više od 2500 registrovanih medija, od toga 600 su portali. Najmanje trećina, prema istraživanju SINOS-a iz januara ove godine, nije aktivna.

U digitalnim medijima nema kolektivnih ugovora, osim u javnim servisima RTS i RTV). Plate su uglavnom niske, negde i ispod mimalne zarade, ugovori su lako raskidivi, nedefinisano je radno vreme, slobodni dani, odmor . Deo onlajn medija pripada “sivoj zoni” jer je položaj zaposlenih netransparentan, a vlasništvo nejasno.

 

Teško do informacije

O problemima sa kojima se suočavaju novinari portla, saradnji sa kolegama ali i eventualnim pritiscima  razgovaramo sa Suzanom Božinović, novinarkom Portala TKmagazin iz Zaječara.

-Problemi su svakodnevni, novinarski – kako doći do tačne informacije, naročito što se hronike tiče. Zaječarska policija je učaurena u ćutanju, podaci se prikupljaju sa svih strana. Sarađujemo sa kolegma iz drugih medija ali ne sa svima. Na lokalu postoje portali čije pisanje nema veze sa novinarstvom, tekstovi se pišu kao pismeni radovi za osnovnu školu, izmišljaju se neke nebulozne teme. Sa njima ne sarađujem.

 

Ukinuti projektno sufinansiranje

Veliki problem svim portalima je – kako zavoriti finansijsku kontrukciju.

-To je više nego teško. Jedno od mogućih rešenja su  reklame, ali su one slabo plaćene. Za sada je jedina mogućnost ekonomskog opstanka sufinansiranje projekata iz budžeta grada ili republike.

Naša sagovornica smatra da je ta “slamka spasa” za medije, pogubna za novinarstvo:

-Definitivno treba ukinuti projektno sufinansiranje.To je ‘’kupovina’’ medija. Smatram da je osmišljeno da bi vlast ostala netaknuta. A država ili opština, ukoliko želi da pomogne, može I na drugi način.

 

Najčitanija crna hronika

A da li su novinari u Zaječaru suočeni sa pritiscima?

-Da. Čim nešto nije po volji ‘’čelnika’’, odmah se reaguje, najčešće telefonom. Pritisci se sastoje samo u jednom – da se skine tekst sa portal. ‘’Povređeni čelnici’’ uglavnom ne zovu lično, već idu preko svojih prijatelja ili podređenih. Takođe, ima i poziva da se sklone neki komentari.

 Kako odabrati prave teme,  kako se nametnuti čitaocima.

-Na žalost, teme koje su najčitanije su na prvom mestu iz crne hronike. Što gori zločin, što vise krvavih detalja, to je veća čitanost. Na drugom mestu po čitanosti nalaze se tekstovi koji su usmereni protiv neke osobe (iz bilo koje sfere zanimanja). Bez obzira na tačnost tekstova, to je na drugom mestu po čitanosti. Slede: horoskop, vremenska prognoza, priča o nekoj socijalno ugroženj osobi (veća je čitanost kada su deca u pitanju). Reportaže o krajolicima, kulturi, poljoprivredi, zanatima su najslabije čitane. Veliki portali se uglavnom nameću naslovima koji su bombasti I često nemaju veze sa tekstom.

Šta bi, pitamo našu sagovornicu,  trebalo menjati u Zakonu o javnom informisanju.

-Sve! Zaustaviti cenzuru! Objavljivanje neistina zarad novca dobijenih od vlasti! Novinarstvo, pravo, istraživačko, vise ne postoji. Slikovit primer je sledeći: Na fotografiji je Josip Broz Tito, tompus među prstima, osmeh, a ispod tekst: Da sam ja u svoje vreme imao ovakvo novinarstvo, vi još ne biste znali da sam um’ro!

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

IZVOR: SINOS

Sindikat novinara Srbije