Istraživanja pokazuju da je petina novinara u statusu „frilensera“ (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina. Samo 27% mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajnmedijima gde je manje od trećine stalno zaposleno

Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne dok veliki broj novinara radi prekovremeno. Sve to utiče na degradaciju profesije a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da izađe iz profesije.

Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje „tabloidizaciju.

Cenzura i autocenzura

Istraživanja koje je sproveo Cenatr za sindikalizam, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo pokazuje da dve trećine ispitanika misli da država kontroliše medije i da je istovremeno autocenzura raširenije od cenzure. 

Država direktno ili (naizgled) manje direktno (preko novca) cenzuriše medije, a stavljanjem novinara u prekarni položaj optimalno razvija autocenzuru i kod novinara

proizvodi osećaj krivice za stanje u kojima se mediji nalaze i u kojima se degradira profesija novinar. I zaposleni i nezaposleni novinari se slažu da u Srbiji nema slobode medija. Tako misli čak tri petine ispitanika (62%), četvrtina (25%) je neodlučna, dok samo 13% ispitanika smatra da u Srbiji postoji sloboda medija.

Više od tri četvrtine novinara (77%) smatra da država kontroliše medije, samo 5% negira državnu kontrolu, dok je 18% neopredeljeno. Zanimljivo je da nešto češće nezaposleni novinari (82%) nego onih koji su zaposleni (75%) misle da država kontroliše medije. Gotovo tri četvrtine novinara (73%) misli da je autocenzura među novinarima veoma raširena, samo 5% odbacuje tvrdnju o raširenosti autocenzure, dok je 22% ispitanika neodlučno.

 Izrazita je jednodušnost novinara u oceni raširenosti autocenzure. Ako bismo isključili neodlučne novinare (približno svaki peti) i zadržali samo one koji se slažu ili ne slažu sa tvrdnjom da je autocenzura veoma raširena, onda bi odnos ispitanika koji misle da je aucenzura veoma raširena prema onima koji se s tim ne slažu bio 93% prema 7%.

Tri četvrtine novinara (76%) smatra da danas ima više autocenzure nego cenzure, jer se novinari plaše da ne ostanu bez posla; s tim se ne slaže 5% novinara, dok je petina neopredeljena. Nema razlike između zaposlenih i nezaposlenih novinara, a takođe nema statistički značajnih razlika u odnosu na sve ispitivane nezavisne varijable.

Dijalog i ugovori

Кad bi moli da biraju - dve petine novinara bi napustilo novinarstvo; isto toliko bi se opredelilo za medij u kojem mogu slobodno da pišu bez obzira na status i visinu plate, dok bi jedna petina novinara birala siguran posao i po cenu da ne piše ono što misli i ono što zna.

Nema statistički značajnih razlika između zaposlenih i nezaposlenih novinara, između zaposlenih u državnim i zaposlenih u privatnim medijima, nema ni razlika povezanih sa regionalnom pripadnošću novinara, sa njihovim polom, godinama, obrazovanjem, platama i drugim primanjima, članstvom u sindikatima, političkim partijama i profesionalnim udruženjima, pa ni sa tipom radnog ugovora... 

Jedina značajnija korelacija utvrđena je u slučaju osećaja nesigurnosti radnog mesta i ocene slobode medija – oni koji se osećaju sigurnije manje su kritični, ali je i među njima natpolovičan broj onih koji tvrde da ne postoji sloboda medija. - Sve u svemu, loša ocena stanja u medijima je rezultat uverenja koje nije bitnije povezano sa bilo kojim ispitivanim obeležjem statusa i uloge novinara.

Sindikat novinara Srbije rešenje vidi u  uspostavljanju socijalnog dijaloga i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora. 

Za to je potrebno ojačati novinarske i medijske sindikate i fomirati poslodavačku organizaciju kako bi pregovori mogli da otpičnu.  Uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti deo je radne verzije  Medijske strategije  koja je dostavljena Vladi Srbije. Jedan od prioritenih ciljeva je potpisivanje nacionalnog kolektivnog ugovora koji će radno-pravno zaštititi sve novnare i medijske radnike u Srbiji.

IZVOR:SINOS