Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Solidarno za bolje informisanje (I)

15.02.2019.
Mediji

Nemoć sedme sile

Strah od gubitka posla gori je i od samog gubitka posla. To je kao da svakog sekunda gubite. Sa gubitkom posla, gubi se sve i čovek polako postaaje- sve što drugi hoće. I baš takav je potreban svom gazdi.
Centar za Sindikalizam uz podršku Fondacije za otvoreno društvo  objavio je dva istraživanja o prekarizaciji novinara u Srbiji koji najbolje slikaju današnju nemoć nekadašnje „sedme sile“.
Novinari  i medijiski radniciu Srbiji  izloženi su višestrukim pritiscima radi potpune kontrole nad medijima i  manipulacije ovim izuzetno važnim sredstvom borbe za ili protiv slobode, za ili protiv demokratije, za ili protiv javnog interesa.
Vlasnici političke i finansijske moći u osvajanju medija i potčinjavanju medijske profesije koriste politička sredstva, finansijsku i moć  različitih oblika prekarizacije.
Prekarizacija kao  nepogoda
Beliki broj novinara svoje neprofesionalno ponašanje objašnjava upravo strahom od gubitka radnog mesta. Ne preuzimaju svoju sudbinu u svoje ruke jer se, priznaju,  plaše da ne izgube i ono malo što imaju. Po mišljenju novinara stanje u medijima je loše. Za to je,smatraju, prvenstveno odgovorno medijsko okruženje – vlast, država, vlasnici medija, a tek potom i sami novinari. 
Istraživanja potvrđuju da je uloga novinara u emancipaciji i odbrani medija pod stalnim i sve jačim pritiskom prekarizacije njihovog rada i života. Teško je očekivati veći angažman medijskih radnika u situaciji kada su im ugroženi rad, zaposlenje, egzistencija. 
Prekarni radnik  je sam protiv svega i sam protiv svih. Prekarni rad nije stvar izbora. Sa stanovišta pojedinca prekarizacija se dešava kao što se događaju elementarne nepogode. Da li zaista prekarizacija ima tu razornu snagu?
Prekarizacija, objašnjaavaju autori istraživanja,  jeste “elementarna nepogoda” za svakog izolovanog i usamljenog pojedinca.
Pogotovo za one pojedince sa malim ili nikakvim kapitalom, pa ni kulturnim, ni socijalnim. To je tako jer korisnici prekarizacije radnika prvo oslabe svog protivnika, atomizuju ga, fragmentiraju, dezintegrišu, izmrve, desocijalizuju, svekoliko dekapitalizuju…
Zver ili bog
Prekarizacija se preživljava individualno, a protiv prekarizacije se bori kolektivno i organizovano. Usamljeni, pojedinačni otpori prekarizaciji imaju ograničeni domet. Кljučno pitanje je kako preživeti svekoliku nesigurnost i veliku neizvesnost rada i kako preživeti od takvog rada? 
Rešenje jetreba tražiti, smatraju  Sindikat novinara Srbije,  u organizovanju u solidarnosti. Samo jaki novinarski sindikati, kakvi postoje u zemlljama sa stabilnim demokratskinm uređenjima, mogu zaštiti novinare i medijske radnike. Ali za to u Srbiji, nikako da dođe vreme. Takozvana medijska elita, u  koju spadaju vlasnici medija, direktori i glavni i odgovorni urednici, ignorišu, pa i pod pretnjom otkaza zabranjuju sindikalno organizovanje. Na drugoj strani armija osiromašenih, obespravljenih novinara i medijskih radnika ne sme da se organizuje. Istina, to se tako negovori.. Mnogo je , po lično dostojanstvo komfornije, reći da se sindikatima ne veruje, da su u aktuelnom vremenu nepotrebni „prevaziđena kategoriija“...
U istraživanju „Prekarni rad naspram dostojanstva čoveka“  sociolog Srećko Mihajlović navodi:
Dostojanstvo naspram prekarizacije ima šansu samo iz perspektive sinergetskog aktivizma, uz obnovu solidarnosti i svest o tome da „onaj ko ne može da živi u zajednici ili kome ništa nije potrebno jer je sam sebi dovoljan, nije deo države, te je ili zver ili bog“ (Aristotel).Gledajući izdvojeno medijsku sferu, može se zaključiti da nešto optimizma ulivaju dva novinarska protesta kao i sada zatomljeni kapaciteti medijskih udruženja i medijskih sindikata koji se mogu aktivirati sistemskim dijalogom unutar organizovanog dela medijske scene usmerenim na propitivanje mogućnosti za bar minimalno jedinstvo u zajedničkom delovanju.
*Teskt je deo projekta „Solidarno za bolje informisanje“ koji je finansijski podržala opštinna Novi Кneževac
IZVOR: SINOS