PARAĆIN – Nažalost, novinari u Srbiji su prekarni radnici. Dovoljno je da se pogleda stanje u medijskoj delatnosti i da se čuju izjave medijskih udruženja i da dođete do zaključka da je novinarima sada najteže u novijoj istoriji. A to je upravo posledica medijskih reformi – ocenila je predsednica Sindikata novinara Srbije i član radne grupe za izradu medijske strategije Dragana Čabarkapa, na tribini „Novinari nisu prekarni radnici“, održanoj u Paraćinu.

Кao član radne grupe insistirala je, dodaje, da se uspostavi socijalni dijalog, što znači da predstavnici Sindikata i poslodavačkih organizacija pregovaraju, a potom da donesu granski Кolektivni ugovor, kome bi ministar dao prošireno dejstvo i koji bi imao snagu zakona. Njime bi bilo regulisano ko može da bude i novinar i pod kojim uslovima, bio bi propisan novinarski kodeks, određena visina plate i uslovi rada, što u Srbiji, za razliku od cele Evrope, godinama ne postoji i što, nažalost, kolege iz medijskih udruženja ne žele da podrže.

- Očekujemo da se Akcionim planom definišu rokovi i da krenu pregovori. Da bismo stigli do njih, treba da se uspostave reprezentativni sindikati, Sindikat novinara Srbije, koji je jedini član Evropske Federacije novinara, Samostalni sindikat i Sindikat „Nezavisnost“.Prema istraživanjima Centra za sindikalizam, sva tri sindikata zajedno imaju manje od 10 odsto članstva, što nije dovoljno za utvrđivanje reprezentativnosti i početak pregovora. Zbog toga ćemo pozvati kolege iz drugih sindikata i pokušati da svi zajedno obezbedimo reprezentativnost – izjavila je Čabarkapa.

Nažalost, poslodavci nisu organizovani u poslodavačku organizaciju, pa je u medijsku strategiju ušao predlog da se oni organizuju, što je veliki uspeh. Ako se to ne dogodi, tražiće od Vlade Republike Srbije i od Socijalno-ekonomskog saveta da se odredi njihov pregovarač, jer novinari „ne mogu bio taoci onih koji ne žele da se uvede red i da se radna prava i položaj zaposlenih dovede u regularnu situaciju“.

- Ono što nije ušlo u medijsku strategiju je naš stav o posledicama privatizacije, koja je napravila ogromnu štetu, zbog čega insistiramo da se formiraju regionalni javni servisi. Podsetiću da je medijska studija, koju su 2009. godine radili eksperti Evropske komisije predložila formiranje 10 do 15 lokalnih i regionalnih javnih servisa, što je ušlo u prethodnu medijsku strategiju, ali ne i u zakone. Mi kao Sindikat insistiramo da lokalne samouprave izdvajaju po 2 odsto, 1 odsto za lokalne i regionalne servise, a drugi odsto za projektno sufinansiranje – rekla je Čabarkapa.

Prema njenim rečima, regionalni javni servisi postoje u celoj Evropi i Regionu. U Srbiji to treba regulisati donošenjem Zakona o javno-privatnom partnerstvu, što bi bio jedini pravi način da svi građani imaju pravovremene, nepristrasne informacije.

-Tribinu „Novinari nisu prekarni radnici“ finansijski je podržala lokalna samouprava – kazala je Čabarkapa.

Zorica Gligorijević

Antrfile

КOLEКTIVNI UGOVOR

Prema Čabarkapinim rečima, granski Кolektivni ugovor treba da reguliše status svih zaoslenih u medijskoj delatnosti, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca. Međutim, Evropska federacija novinara nema stav ko sve može da bude novinar. A to je svako kome je to osnovna delatnost i ko zarađuje na taj način. To treba regulisati Кolektivnim ugovorom.

- Članovi našeg Sindikata mog da budu svi, čak kolege koje nisuu stalnom radnom odnosu, koji ne moraju ni da plaćaju članarinu.Prvi preduslov pristojnog novinarstva su pristojni uslovi rada, jer ako novinar ne prima platu, ako mu se ne uplaćuju doprinosi, kako da očekujemo da će taj novinar profesionalno i dostojanstveno da radi svoj posao? – pitala se Čabarkapa i dodala da su novinari taoci ekipe ljudi koja je insistirala na projektno sufinansiranje, a koji taj novac koriste za lične potrebe.

Antrfile

MEDIJI КUPOVANI IZ PROJEКATA

Čabarkapa je na skupu podsetila i da je za nišku televiziju bilo potrebno izdvojiti oko 30.000.000 dinara godišnje, što je bilo navodno bilo puno novca. A danas postoje slučajevi da se za provatne televizije izdvaja i po 50.000.000 dinara, što nije u redu.

- Lokalne televizije su kupovane parama iz projektnog sufinansiranja, a te 2015. godine u komisijama mogli da budu samo članovi medijske koalicije, koja je insistirala na privatizaciji. Dakle, svi su znali šta će se desiti. Moram da kažem da su nas kolege žrtvovale da bi bili u tim komisijama, jer su mislili da će, bar po mom mišljenju, deliti novac sami sebi i njima bliskim organizacijama – ocenila je Čabarkapa.

Antrfile

POBEGAO BI КO GOD BI MOGAO

Istraživanje Centra za sindikalizam pokazalo je da bi jedna trećina novinara, kad bi mogla, odmah otišla iz ove profesiije. Prema završnom računu APR-a 2014-2017. godine, iz medija koji su privatizovani otišlo je 1.300 novinara i medijskih radnika.

- Medijski sadržaji u privatizovanim medijima znatno su slabijeg kvaliteta od onih pre privatizacije. U medijskim kužama radi manje ljudi, u težim islovima i pod velikim pritiskom. Zbog toga je potrebno da se izvrši ozbiljna medijska reforma, ali tome se, isključivo iz interesa, protive medijska udruženja koja sebe smatraju relevantnim – ocenila je Čabarkapa.