Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

PROJEKAT „Hocu da budem sedma sila“ (4)

22.01.2019.
Mediji

Snaga novinarstva u solidarnosti novinara 

Da li su novinari u Srbiji "sedma sila", ima li pojedinaca koji mogu da se podiče ovim epitetom, šta se to promenilo poslednjih decenija i može li novinarstvo i na ovim prostorima da bude uvažena profesija.

Stanko Crnobrnja, profesor Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu  za serijal SINOS-a „Hoću da budem sedma sila“ ,koji je finansijski podržao Grad Beograd, pojašnjava:

-Kao struka, u celini, ali i kao pojedinci, novinari u Srbiji jesu predstavnici, odnosno pripadnici ‘sedme sile’ koja se iskazuje, ne samo u klasičnom, štampanom, institucionalnom, novinarstvu, već i u svim medijima, pogotovo elektronskim i digitalnim, koji deluju u ovoj zemlji, uključujući i one koji su inostranog porekla. Sila i uticaj medija, u savremenom društvu, pa i u srpskom, su ogromni i oni se, velikom brzimom, i uvećavaju. To je posledica globalnog procesa medijske konsolidacije i koncentracije, u kome dominira proces narastanja važnosti i snage novih, interaktivnih, medija koji deluju multimedijalno, preko interneta

Urednici u „silovitoj“ poziciji 

Naravno da ima pojedinaca koji su se izborili za tu, ‘silovitu’ poziciju i oni se nalaze prvenstveno u redovima novinara koji upravljaju medijima, bilo kao vlasnici, glavni urednici, voditelji, komentatori, anelitičari i sl. Matrica medijskog magnata, koju je tako upečatljivo prikazao legendarni filma Orsona Velsa ‘Građanin Kejn’ nije se promenila do današnjeg dana. Od Hersta, preko Mardoka i Berluskonija do glavnih urednika medija kao što su CNN, Al Džazira, RT, BBC, Blumberg, Fox, Dojče vele, i moćnih novinski agencija kao što su Rojters, Asosijeted Pres, Sputnjik, pa do visokotiražnih tabloida, svuda postoje moćni urednici i novinari koji, vrlo snažno, utiču na savremene društvene tokove.

Kad je reč o novinarstvu nekada i danas prof. Crnobrnja kaže:

 

Pre tri decenije novinarstvo je bilo u novinama,časopisima, agencijama, radiju i televiziji. Danas, novinarstvo je i u novim, digitalnim, proširenim, interaktivnim medijima. Uz to novinarstvom se bave i milioni ‘amatera’ koji svakog dana, putem interneta, plasiraju bezbroj informacija, analiza i komentara. Sve to, klasičnu ulogu novinara, dovelo je pred velike izazove. Na to idu i pogoršani uslovi rada, nesigurnost posla i zarade, kao i rastakanje sindikalne snage novinarske profesije. Danas, novinari treba da nađu put da, kao struka, podignu solidarnost, sagledaju svoje profesionalne i klasne interese i počnu, organizovano i posvećeno, za njih i da se zalažu.

Moćno oružje 

Gvozden Nikolić, novinar i predsednik Unije medija i medijskih radnika, prepoznatljiv reporter sa prostora zapadne Srbije, smatra da nije slučajno sedma sila dobila baš to ime:

 I zaista radi se o moćnom oružju  koje, ako se pravilno koristi može biti od velikog značaja za čovečanstvo.

Kako postati poslenik javne reči? Nimalo lako. Naravno da se podrazumeva  obrazovanje na prvom mestu. Međutim postoje brojni primeri u svetu kada su najpoznatiji reporteri i ljudi od pera postajali ljudi koji nemaju akademsko zvanje. Ali sa urođenim talentom postali su novinarska,reporterska,voditeljska imena kojima se veruje. I to ne slučajno.

 Može se reći, da sam možda ja jedan od ovih drugih, bar tako neki kažu.

Šta je potrebno da  bi postali neko koga prepoznaju  u prvih deset sekundi, ili po nekoliko ispisanih reči?

Mislim da je to način na koji pre svega preneseš, dočaraš i oslikaš situaciju. Ali i teme moraju biti slikovite, a poruke kristalno jasne. Više vredi jedna rečenica sagovornika koji u deset reči ume da kaže svoj stav nego stotine smušenih anketa.

Nije lako pogotovu u vremenima koja živimo gde je vest pretvorena u robu  postati deo ili točkić  sedme sile. Pregurati velika iskušenja, upornost  i vera u sebe može iznedriti  novinara čiji tekstovi ili tv prilozi će imati specifičnu težinu. Bitan je stil, način rada, mora se biti na licu mesta, moraš osetiti sagovornika sta misli,želi da kaže ili kako se oseća, shvatiti njegovu bol ili sreću... Samo tako razumećeš njegova dela,  ali i steći poverenje sagovornika da otvori dušu i da ti veruje,.. Tada je posao završen, imaćeš ono što zanima čitaoce ili gledaoce. Imaćeš priču koja ostavlja utisak sa tvojim pečatom. Sa tim pristupom  svaka priča ima dušu, bez toga su i najbolje teme sterilne, beživotne a u poslu se to zove ,,odrađivanje“...

Zavisni od vlasti i vlasnika 

Nada Kalkan, novinarka i svojevremeno glavna urednica RT Vojvodina kaže da bi novinari u Srbiji bili sedma sila trebalo bi da političari zaziru od njih.

 Kod nas je, na žalost,  obrnuta situacija. Novinari  se plaše političara I zato su podložni raznim uticajima a skloni su I autocenzuri.

Naša sagovornica smatra da kod nas nema novinara za koje se zbilja može reći da predstavljaju“ sedmu silu“.

 

- Oni koji ne zavise od vlasti, zavise od onih koji ih plaćaju, a to su vlasnici medija.Na žalost, moram da konstatujem da je novinarstvo pre 30 godina bilo

mnogo ozbiljnije nego danas. Novinar nekada nije mogao da bude svako. Danas

je mnogo onih koji su zalutali u novinarstvo. S obzirom na to da svi rade

sve, malo je sektorskih novinara koji odlično poznaju  oblast  koju  prate.

Tabloidno novinarstvo zasenilo je ozbiljne teme, a najpopularniji novinari

su oni koji se bave trač rubrikama.

 

Da bi novinarstvo ponovo bilo uvažena profesija, pre svega trebalo bi, smatra koleginica Kalkan,postaviti jasne kriterijume ko može da se bavi tim poslom:

 

 Treba uvesti, kao što je nekada bilo, audicije I nepristrasne komisije koje bi pravile selekciju kandidata. Izabrani kandidati  trebalo bi u roku od godinu dana, na probnom radu, da dokažu da znaju, da su prodorni,  komunikativni, uporni  I

sposobni da se snađu u svakoj situaciji. Bez ovih osobina nemaju šta da

traže u novinarskoj profesiji – zaključuje Nada Kalkan

 

 


O Stavovi izneti u tekstu ne održavaju nužno stavove lokalne samouprave koja je podržala projekat

Izvor SINOS