Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Mladima mediji nisu u “fokusu”

20.10.2017.
kg

Kragujevac je valjda najbolji primer  “uspešne medijske reforme” iz 2014 godine . Posle izlaska lokalne samouorave iz medija,kako je definisamo Zaonom o javnom informisanju I medijima, ovaj grad u srcu Šumadije je, posle još jedne neuspešne privatizacije I bukvalno je utonuo u medijski grad.

Kako mladi ovog grada vide novinarstvo u budućnosti razgovarali smo sa studentima  Univerziteta u Kragujevcu. Evo najupečatljivijih odgovora.

Student Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu

- Ne gledam televiziju i ne slušam radio.Nemam vremena, niti želim. Informišem se tako što pitam nekog drugog da li je pogledao i koristim društvene mreže. Nisam  preterano zainteresovan za medije.Koliko pomažu, toliko i odmažu.

Student FILUM-a

- Ne pratim medije jer imam  neka druga interesovanja u životu.Više pratim neka muzička dešavanja nego politiku. Politika me, generalno, ne zanima.Neki  moji pogledi na svet ne poklapaju se generalno samedijima, tako da me uopštene interesuju

Kako dolaziš do informacija iz sveta koji te interesuje?

- Preko interneta ili jednostavno preko ljudi sa kojima se družim, koji dolaze do tih informacija koje jednostavno svi znamo. Međusobno pričamo, dođemo do njih.

Kako si došao do ideje da uopšte ne pratiš medije?

- Pa jednostavno. Pratio sam medije pre par godina, a onda sam shvatio da to meni samo unosi nervozu u život i da ne mogu da se bakćem sa time. I onda sam shvatio da bi trebalo da se fokusiram na neke stvari koje me više opuštaju nego da me nerviraju. Na primer škola, igrice, muzika, šta god.

Sindikalmne aktivnosti dali te interesuju?

- Ne baš.

Sutra ćeš da se zaposliš, kako misliš da ćeš biti zaštićena tvoja prava?

- Ne znam ni da li ću da se zaposlim, verujte mi. Nisam siguran ni u šta. Bukvalno ne vidim budućnost ovde.

Studentkinja Pravnog fakulteta

- Pratim uglavnom televiziju najviše i malo internet, ako to je to. Pratim RTS , na primer, onda Prvu srpsku televiziju i to je to.

 Šta misliš o mendjima?

- Mislim da su  potpuno OK, šta znam. Mislim neki put plastiraju neke informacije koje na primer nisu baš dobre, ali uglavnomsu ok.

 Kako znaš da nisu dobre?

-  Pa sad ne znam,možda nisu baš proverene. Partijeplasiraju neke onako neproverene, netačneinformacije ali RTS uglavnom, kao nacionalna televizija, je najbolja televizija. Oni su uglavnom najtacniji od svih.

Marina Bojović, studentkinja FILUM-a, engleski jezik i književnost

- Ja nemam šta da kažemzašto što nisam zainteresovana dodajem intervju.

Zbog čega nisi zainteresovana za temu ? To je nešto što nas okružuje.

- Ne pratim to. Jednostavno, ne pratim.

A kako se informišeš?

- Preko društvenih mreža! Uglavnom preko društvenih mreža, ne pratim toliko Dnevnik i sve ostalo. Televizije uglavnom slabo gledam, jedino slušam muziku.

Kako dolaziš do informacija o muzici, koncertima?

- I to preko društvenih mreža. Ako me nešto zanima konkretno u vezi sa nekim pevačem, nekim umetnikom ja nadem na Google to što me zanima i tako se informišem.

Student španskog jezika na FILUM-u, apsolvetn

- Ja ne pratim medije, jer u principu svi isto pišu i neke stvari se kriju od javnosti.Ja  više pratim neke skrivene portale.

Zašto skrivene?

- Neke loše stvari se uglavnom kriju. Mislim, takva je vlast sada da neke loše stvari  kriju, a istice se samo dobro. Zbog toga slabo i pratim medije.

Ukoliko bi pratio, šta bi pratio i kakav mediji?

- Sto posto objektivan. Politika me interesuje najmanje, najviše pratim sport, vremensku prognozu i neke zanimljivosti iz sveta.

Zbog čega ne politiku?

- Ne interesuje me.

Apsolvent Ekonomskog fakulteta

- O medijima? Cenzura.

Da li uopšte čitaš, gledaš, slušaš medije i koje?

- Internet samo.  Novine, preko Fejsa. To je to.

Zašto ne pratiš klasične medije?

-  Zato što Pink laže, blate se među sobom. Nema portebe da pratim te mejnstrim medije.

Kavi mediji bi trebalo da budu?

- Objektivni.

Šta znači - trebalo bi da budu objektivni?

- Da ne pljuju jedni druge, ovaj priča jednu priču, ovaj drugu. Ne može da bude tolika razlika. Lažu i jedni i drugi. Zavisi ko na koju stranu vuče.

Kada bi ti osnivao medij, kakav bi bio?

- Ne ovakav sto posto. Sport neki, ne bi politiku.

Zašto ne politiku?

- Zato što su političari, svi znamo ko su i šta su. Nema potrebe da pričam o politici. Lopuže. Vulin iš’o u Kanadu 30 puta da 9.000 evra unese, eto to. A da ne pričam o ekonomiji. U suficitu smo već 20 godina, nikad jače plate. Ovih 10 posto sad su povadili svih prethodnih 100 posto što su skinuli.

Petar Stanković, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

- Ja sam strančki opredeljen. Pratim Pink samo. Zbog rijalitija.

Šta je tu intersantno?

- Gledamo običan svet, bolje nego da slušam politicare.

Gledaš običan svet zatvoren u podrumu?

- Da, ali ponašanje im je kao napolju, a politicari su mi bezveze.

Gledaš skupštinske prenose?

- Gledao sam pre, dok je bilo interesantno, sad ne. Slabo.

Kada bi imao svoj  medij, kakav bi bio?

-  Ja  bi uveo zakon da svi moraju da budu objektivni, da nema medusobnih prepucavanja kao sad.

Štampane medije čitaš?

- Uglavnom preko interneta. Novine, Blic, Kurir sve pogledam, ali u jedno 50 posto njih vesti suiste, tako da nema nikakve objektivnosti. Od novinara cenim samo Milomira Marica. Ja mislim da je ono neutralan.

O sindikatima?

- Pa i tu više nije kao pre. Tu su podeljeni, na primer u Fijatu imaju dva sindikata. Jedni vuku na jednu stranu, drugi na drugu, ni tu više nije kao nekada. Gledaju svoj interes. Jedni su  više naklonjeniItalijanima, ovi drugi nisu.

U kakvom bi sutra okruženju želeo da živiš?

- Voleo bi da u njemu budu samo  moje kolege sa fakulteta, da ne budu ovi drugi sa privatnih.

Marica, student Ekonomskog fakulteta, racunovodstvo i poslovne finansije

- Ne pratim medije.

Kako se informišeš?

- Pa dobro, nešto pročitam na Internet, ali nisam sada nešto posebno zaintereovana. Gledam onako nekad neke zabavne emisije, ali slabo i te. Najviše na telefonu nešto gledam. Ne gledam rijaliti programe, to  mene zanima.Volim sport.

Kako dolaziš do informacija o sportu? Čitaš štampane medije?

- Ne.

Studiraš ekonomiju?

- Da

Kako se informišeš o temama vezanim za oblast tvog studiranja?

- Pa isto, preko interneta nešto ili neke knjige uzmem.

Student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

- Informišem se preko interneta da, ali ovako ne. Ja sad sve gledam oko posla, šta ću da radim posle faksa.

Kada ćeš da posvetiš pažnju medijima?

- Kad završim faks.

Da li su potrebnni profesionalni mediji?

- Naravno da jesu.

Šta te odbija da ih pratiš?

- Ne odbija me ništa, ali nemam sada toloko vremena da se u to upuštam, dok ne završim.

Student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

- Ne pratim medije jer nemam vremena. Imam svoje obaveze na fakultetu. A koje medije?

Bilo koje.

- Pratim neke medije, pratim na internetu neke oglase, ali ne baš TV. Ponešto pratim na društvenim mrežama. Na Fejsbuku imam profil i na njemu pratim određene medije. Uglavnom lokalne vesti, Kragujevac, Čačak...

Koliko imaš poverenja u vesti koje pročitaš?

- Slabo. Novinari imaju tu slobodu da pišu o mnogo čemu i da ubace neke svoje subjektivne delove, tako da je  objektivnost mala.Sve što napiše interesantno, zanimljivo, to će privući veću pažnju, a možda je istina manje zanimljiva.

Kako dolaziš to informacija o ekonomiji?

- Pratim sajtove, pratim Narodne banke, drugih banaka, sajt našeg fakulteta.

O sindikatima?

- Svaki sindikat štiti prava svojih članova, pretpostavljam i novinarski. U ovoj državi je dozvoljeno da mediji pišu o bilo čemu, bez nekog ustručavanja.

Gde su tu građani ? Njihovo pravo na informisanje?

- Da tu im je mesto, ali treba da budu informisani pravim informacijama. Danas se dosta izmišlja i laže. To je određeno pravo, pravo slobode, to podrazumeva i pravo da može da se slaže.

Marija Veljkovic, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

- Ne pratim uopšte ni televiziju, niti slušam radio. Isključivo kompjuter, laptop, internet i ono šta me interesuje, za ostalo nemam vremena. Ne čitam ni našu domaću štampu,  citam inostranu Njujork tajms i tako te strane novine. Facebook samo lajkujete ispred i onda otvorite i procitate.

Zašto ne čitaš domaću štampu?

- Diskutabilno je koliko je to tačno.  Piše svašta zbog publiciteta. Jednostavno ne verujem, nemam poverenja. O novinarima imam podeljeno mišljenje. Mislim da ima dobrih, ali većina je tu da neku slavu stekne. Svako se bori za svoje parče hleba.

O sindikatima?

- Što se tiče sindikata, majka mi je prosvetni radnik, pa znam. Od tri sindikata jedan je totalno neupotrebljiv, ovaj državni. On čak radi protiv njih.Ima sindikata koji nešto uspeju da proguraju u Vladi, ali generalno sindikati su kod nas slabi. Jako slab lobi.

Razmišljaš o budućnosti?

- Pošto nemam ni malo sumnje da ću se snaći na bilo kojoj poziciji, vrlo sam fleksibilna, ne znam. Nije presudan novac,presudni su izazovi, a glavni problem što nemate sa kim. Za bilo kakve promene potreban vam je neki tim, a jako je teško naći nekoga kome možete da verujete, da zajedno sa njim udite u posao.  Inače, ako ne ostanem na fakultet u nastavi, onda nešto privatno ili u inostranstvu.

Aleksandar Stankovic student cetvrte godine Ekonomskog fakulteta

- Slabo pratim medije, više me zanimaju knjige. Nisam veliki pobornik ni društvenih mreža. ImamFacebook profil, ali nisam konstantno na njemu. Što se tice novinarstvo u Srbiji, svako se bori za svoje parce hleba. Ne želim ni da kritkujem, ni da osuđujem.

Kako se informišeš?

- Nešto preko interneta, nešto iz knjige i stručne literature.

Kako dolaziš do informacija o knjigama, stručnoj literaturi, tribinama, naučnim skupovima?

- Pa ne znam.

Kada bi pravio svoj medij, kako bi izgledao?

- Pa rečimo, nešto preko Interneta. Ne bi sigurno nešto štampano.  Malo televizija, malo internet, ali ništa preterano.

Nemanja Pavlović, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

- Pratim sve, slušam sve, samo ne pratim Pink, Happy TV...

Šta je to ostalo što pratiš?

- Uglavnom RTS , Prvu i inostranie medije i sportske medije.

Zbog čega?

- Pa volim da se informišem o svemu, politika, kulutura zabava, a sport pratim kao i svaki muškarac.

Veruješ informacijama koje čuješ, pročitaš ili vidiš?

- Naravno da ne.

Zašto?

- Zato što nisu tačne. Plasiraju ih samo da bi zaradili što više novca.

Kako praviš selekciju kojim medijima ćeš da veruješ, a kojima ne?

-  Ono što ja uobicajeno to verujem, ali politickim medijima ne verujem. Svako gura svoju priču. Jedni su opozicija, drugi  su vlast, tako da ne verujem ni jednima, ni drugima.

Čitaš i jedne i druge?

- Kako kad. Čitam.

Kupuješ štampane medije?

- Kupujem, svaki dan Sportski žurnal i Kurir, ali on je opozicioni mediji.

Tvoj medij kako bi izgledao?

- Bio  bi slobodan. Bio bi, normalno TV. Nešto kao B92, elektronski, priključak internet... Bila bi sloboda medija i sloboda govora. Ne bi mogao da dođe naš premijer, sadašnji predsednik, i da  priča šta on hoće, nego bi mogao da izade s nekim na TV duel i da se zna kako je pravo stanje u zemljane, a ne da bude jednoumlje.

IZVOR: SINOS