Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Novi oblici cenzure

18.01.2022.
Hungayr

Širom regiona, od Poljske do Srbije, istočna Evropa je postala plodno tle za nove oblike cenzure koji uglavnom ne podrazumevaju brutalnu silu, već mekša i uglavnom efikasna sredstva za sužavanje pristupa kritičkim medijskim sadržajima i oblikovanje javnog mnjenja, a samim tim i izbora u korist onih na vlasti, piše Njujork tajms.

Sa novim, manje represivnim taktikama, zemlje poput Srbije, Poljske i Mađarske koriste vrlo efikasna sredstva za manipulaciju javnog mnjenja, navodi list i dodaje da "Srbija više ne zatvara, niti ubija kritički nastrojene novinare", kao što se dešavalo pod vladavinom Slobodana Miloševića devedesetih godina.

Sada se nastoji uništiti njihov kredibilitet, kako bi što manji broj ljudi gledao i čitao njihove priče, piše Njujork tajms.

U tekstu koji prenosi N1 navodi se da je gušenje kritičkih glasova umnogome pomoglo Aleksandaru Vučiću, a takođe i najpoznatijem sportisti u zemlji, teniskoj zvezdi Novaku Đokoviću, čije su muke sa vizom u Australiji prikazane kao nepodnošljiva uvreda za srpsku naciju.

Malobrojni nezavisni mediji uglavnom ga podržavaju, ali imaju izbalansiraniji pristup.

Televizija je postala toliko pristrasna u podršci Vučiću, prema rečima Zorana Gavrilovića, izvršnog direktora Birodija, nezavisne posmatračke grupe, da je Srbija "postala veliki sociološki eksperiment da se vidi koliko daleko i u kojoj meri mediji određuju javno mnjenje i izbore".

Evropska unija i SAD su više puta kritikovale Vučića zbog nedostatka medijskog pluralizma, ali nisu pregrubo na tome insistirale, jer nisu želele da se Srbija okrene Rusiji, niti da izaziva probleme u susednoj Bosni i Hercegovini.

Prostor za kritičke medije smanjuje se širom regiona, a Institut V-Dem, švedska istraživačka grupa, sada svrstava Srbiju, Poljsku i Mađarsku među "prvih 10 zemalja koje se autokratizuju", navodeći kao razlog "napade na pravosuđe i restrikcije za medije i civilno društvo".

Poljska vladajuća stranka Pravo i pravda pretvorila je javni servis zemlje TVP u propagandno oruđe, dok je državna naftna kompanija preuzela niz regionalnih novina, mada neke državne novine i dalje redovno napadaju vlast.

Pravo i pravda je u decembru progurala zakon kojim je trebalo da se dovede u tešku situaciju jedini nezavisni televizijski informativni kanal, TVN24, u američkom vlasništvu, ali je poljski predsednik, zabrinut zbog reakcije Vašingtona, stavio veto.

Mađarska je otišla dalje, okupljajući stotine novinskih kuća u holding kompaniju koju kontrolišu saveznici premijera Viktora Orbana.

Samo jedna televizijska stanica sa nacionalnim dometom kritikuje Viktora Orbana i finansijski je nezavisna od njegove vlade.

Prethodno podeljeni politički rivali Orbana formirali su ujedinjeni front za nastup na izborima u aprilu, ali nisu uspeli da poljuljaju njegovu kontrolu nad informativnim medijima.

IZVOR: FONET