Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Bezbedniji svet za istinu: Narodni sudovi uteruju pravdu za nekažnjena ubistva novinara

04.10.2021.
Pakistan

Novinare ubijaju moćnici, tajkuni i mafijaši bliski vrhu vlasti, saradnici tajnih službi, zbog čega čak 80 odsto ubistava novinara u svetu ostaje nerasvetljeno. U Srbiji je taj procenat još veći – 100 odsto! Nijedno ubistvo novinara nije okončano pravosnažnom sudskom presudom. Tri poznate međunarodne organizacije su odlučile da okrenu list i same pokrenu i istrage i suđenja

Prema evidenciji vodećih grupa koje se bore za medijske slobode i nekažnjivost zločina protiv novinara i medijskih radnika u svetu, u poslednjih 20 godina širom planete ubijeno je više od 1.400 novinarki i novinara. U osam od deset slučajeva ubice su ostale na slobodi, nekažnjene.

Većina ubistava medijskih radnika povezana je sa strukturama moći (naručioci su obično bliski vrhu vlasti, izvršioci sarađuju sa tajnim službama ili rade za njih), često decenijama opstaju u blizini (svake) vlasti, tako da aktivno sabotiraju rasvetljavanje zločina.

Uprkos tome što za ubistva često postoje dokazi, svedoci, pa i očevici, procesi ili nisu ni pokrenuti ili beskrajno dugo traju. Posle toliko godina pitanje je šta je uopšte moguće uraditi da bi se pravda zadovoljila i da žrtve ne bi bile zaboravljene.

Verovali ili ne, rešenje je – tribunal u Hagu.

Najsigurniji zločin na svetu – ubijanje novinara

Tri vodeće međunarodne organizacije koje se bave slobodama, pravima i zaštitom medijskih radnika – Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, Komitet za zaštitu novinara (Njujork) i Fri pres anlimitid (Amsterdam) – udružile su se i pokrenule inicijativu pod nazivom Bezbedniji svet za istinu (A Safer World For the Truth). Cilj inicijative je da istraži i dokumentuje ubistva novinarki i novinara te da pravedno presudi naručiocima i izvršiocima tih zločina.

„Ubijanje istine je najsigurniji zločin na svetu – u osam od deset slučajeva ubice ostaju na slobodi“, piše u uvodnom tekstu na naslovnoj strani ove inicijative.

Ove tri organizacije su ustanovile da su počinioci zločina nad novinarkama i novinarima 2019. godine u 86 odsto slučajeva uspeli da izbegnu kažnjavanje. Taj trend da nema pravde za ogroman broj ubijenih novinara, odnosno za njihove porodice, prijatelje i kolege, nije promenjen u poslednjih 10 godina.

„Svuda u svetu novinare i novinarke maltretiraju, hapse, kidnapuju i ubijaju zato što rade svoj posao, zato što su u potrazi za istinom. I to mora da prestane. Mi želimo da izgradimo bezbedniji svet za istinu“, kaže se, između ostalog, u saopštenju ove inicijative.

Sudeći prema materijalima koje nam je dostavila inicijativa Bezbedniji svet za istinu, u pripremi je niz istraživanja do sada nerešenih slučajeva ubistava novinara. Tokom istrage će se prikupljati dokazi, dokumentovati činjenice o ubistvu i kritički će se procenjivati kako su tekle službene istrage ubistava.

Nedavno su završene istrage o ubistvu novinarke Regine Martinez Perez u Meksiku i ubistvu Zubaira Mujahida u Pakistanu.

Najsveobuhvatniju delatnost ove inicijative, pored toga što će se i u svakoj od država zalagati za pravedne presude zbog ubistava novinara, predstavljaju – narodni sudovi.

„Nivo nekažnjivosti zločina prema novinarima je neprekidno visok, što podržava nasilje, dovodi do njegovog širenja i predstavlja pretnju slobodi izražavanja. Dakle, mi istražujemo zaboravljene slučajeve i izvodimo ih pred sud. Naš narodni sud uterivaće pravdu za ubijene novinare”, stoji na sajtu inicijative Bezbedniji svet za istinu.

Ideja narodnih sudova ili tribunala nije nova, i o tome je Cenzolovka već izveštavala. Konkretno ovaj, čiji je pun naziv Narodni sud za ubijene novinare, oslanja se na praksu Stalnog narodnog tribunala osnovanog u Bolonji (Italija) 1979. sa idejom da bude nastavak Tribunala posvećenog ratu u Vijetnamu i zločinima u Latinskoj Americi. Stalni narodni tribunal sa sedištem u Rimu jedan je od koorganizatora tribunala za ubijene novinare.

Haški tribunal i za novinare

Narodni sud za ubijene novinare sa sedištem u Hagu (Holandija), koji potpuno finansira holandska nacionalna lutrija, počiva na uverenju da pravda mora biti dostižna. Uz sudske eksperte, uključivaće svedočanstva kolega novinara, članova porodice i drugih ljudi koji su posredne žrtve ubistva.

Prema saopštenju o tribunalu Komiteta za zaštitu novinara, u inicijalnoj fazi na optuženičkoj klupi će se naći vlade Šri Lanke, Meksika i Sirije zbog toga što nisu donele presude za ubistva novinara Lasante Vikramatunga, Migela Angela Lopeza Velaska i Nabila al Šarbaija. 

Tužilaštvo će u uvodnim izlaganjima predvoditi ekspertkinja za međunarodno pravo i ljudska prava, advokatica Almudena Bernabeu.

Neki od ključnih svedoka biće filipinska novinarka Marija Resa, zatim Hatidža Čengiz, verenica saudijskog novinara Džemala Kašogija ubijenog 2018, Metju Karuana Galicija, istraživački novinar i sin malteške novinarke Dafne Karuane Galicije (ubijena 2017), i Pavla Holcova, istraživačka novinarka i koleginica slovačkog novinara Jana Kucijaka (ubijen 2018).

Pravni osnov Narodnog suda za ubijene novinare, kako stoji na sajtu inicijative, zasniva se na Međunarodnom humanitarnom pravu, na Univerzalnoj deklaraciji o pravima naroda, kao i na pravu na informacije koje sledi iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Dobro pripremljena suđenja će, veruju u inicijativi, poslužiti i za dalje insistiranje na pravednim presudama zbog zločina nad novinarima u državama u kojima su radili.

Prvo saslušanje je planirano za 2. novembar, na Međunarodni dan za zaustavljanje nekažnjivosti zločina nad novinarkama i novinarima.

Može mu se prisustvovati lično, u Hagu, a može se pratiti i uživo na veb-sajtu inicijative. Tada će biti pročitana detaljno sročena optužnica.

Pretpostavlja se da će ova tri suđenja, zakazana od januara do marta naredne godine, trajati do maja 2022, kada će sudije iz različitih država doneti presude.

NEREŠENA UBISTVA NOVINARA U SRBIJI

U Srbiji se državna Komisija za istraživanje ubistava novinara bavi nerešenim slučajevima Dade Vujasinović (ubijena 1994), Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001), kao i stradanjem radnika RTS-a tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Od ta tri ubistva, samo je ubistvo Slavka Ćuruvije u sudskoj proceduri. A i ona je pokrenuta veoma kasno u odnosu na to kada je počinjeno krivično delo i već predugo traje – više od šest godina nije doneta pravosnažna presuda.

Ovome možemo dodati da podaci Udruženja novinara Srbije (UNS) ukazuju na to da sudbina čak 39 ubijenih i/ili nestalih novinara i medijskih radnika, koji su od 1991. do 2001. radili za srpske medije, do danas nije rasvetljena. Pored  tri pomenuta ubijena novinara i nastradalih tokom bombardovanja zgrade RTS-a, podaci UNS-a uključuju i kolege koji su od 1991. do 2001. radile za srpske medije u Hrvatskoj i na Kosovu.