„Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“.

Od jutros, ovo pravo garantovano članom 19. Opšte deklaracije o ljudskim pravima ne važi za još uvek aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Tviter nalog Donalda Trampa koji prati skoro 90 miliona ljudi više ne postoji. Ta društvena mreža je svoju odluku pokušala da opravda „rizikom od daljeg podsticanja nasilja“.

Uzbunjivač Edvard Snouden je u reakciji na ovu vest podsetio na „damnatio memoriae“, latinski izraz kojim se označava brisanje i zabrana javnog sećanja na neku osobu. Кazna je bila svojstvena Rimskoj republici, ali ne i demokratijama 20. i 21. veka.

Osim Tvitera, reagovali su i Fejsbuk i Instagram koji su Trampove profile suspendovali (zasad) na određeni period. U isto vreme, alternativna platforma „Parler“ je uklonjena sa Play prodavnice.

Ne radi se ovde samo o kršenju Prvog amandmana američkog Ustava, pošto ovo nije samo problem jedne države ili jedne privatne kompanije. Postavlja se pitanje, šta nam tek predstoji? Donalda Trampa su, navodno, skidali sa vlasti zbog njegovih „autokratskih“ aspiracija, a sada ga modernizovanim srednjovekovnim metodama uklanjaju iz javnog života?

Ne treba zanemariti ni činjenicu da se ovo dešava samo dva dana nakon što je osnivaču „Vikiliksa“ Džulijanu Asanžu odbijena kaucija. On je još pre nekoliko godina upozorio na tamnu stranu Interneta: „Internet, naše najveće sredstvo emancipacije, transformisan je u najopasnijeg podupirača totalitarizma kog smo ikada videli“.

Ni švedski novinar Piter Imanuelsen nije optimista. On predviđa da „ulazimo u zastrašujuća vremena cenzure, poslednji put viđene u Sovjetskom Savezu“.

A 2021. je tek počela.