Odsustvo policijske i pravosudne aktivnosti na rasvetljavanju zločina nad novinarima postali su praksa, navodi se u izveštaju Platforme Saveta Evrope (SE) za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara za 2019. godinu.

U dokumentu se ističe da su protekle godine uvrštene tri nove prijave o nekažnjivosti za teške zločine nad novinarima, a među kojima je i prijavanekažnjivosti za seriju ubistava, otmica i nestanaka srpskih i albanskih novinara na Kosovu u periodu od 1998. od 2005. godine. Ovih četrnaest nerešenih slučajeva su na Platformi od 10. avgusta 2018. godine. Slučajeve je Platformi SE prijavila Evropska federacija novinara (EFJ), nakon što je Skupština ove federacije, 6. juna 2018. godine u Lisabonu, jednoglasno usvojila Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu koju su podneli Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Asocijacija novinara na Kosovu (AGK). Tome su prethodili istraživački tekstovi Jelene L. Petković i UNS-a  o ubijenim  i otetim novinarima na KiM od 1998. do 2005. godine.

– Na Platformi je 2018. godine bilo 26 prijava nekažnjivosti, od čega su 17 pojedinačnih slučajeva nekažnjivosti ubistava novinara. Dva ubistava dogodila su se u Azerbejdžanu, jedno u Crnoj Gori, šest u Ruskoj Federaciji, jedno u Srbiji, dva u Turskoj i pet u Ukrajini. Osim toga, posebno upozorenje za Srbiju, objavljeno je u avgustu 2018. godine, u kojem se pominje još 14 slučajeva ubistava, otmica i nestanaka srpskih i albanskih novinara u periodu od 1988. do 2005. godine koji nisu rešeni i zahtevaju obnovljene, nezavisne istrage od strane relevantnih državnih organa, navodi se u izveštaju Platforme SE.

U izveštaju SE ističe se da je ukupan broj nerešenih ubistava i nestanaka novinara u zemljama članicama nesumnjivo veći, a da Platforma sadrži samo one koje su partnerske organizacije podnele od 2015. godine.

– Sedamnaest pojedinačnih nerešenih slučajeva su ubistva koja su se dogodila u peridu od tri do 24 godine unazad. U većini slučajeva nije bilo nikakvog pomaka u istrazi. Najduže nerešeni slučaj je srpske novinarke Dada Vujasinović od 1994. godine, navodi se u dokumentu.

U izveštaju se podseća kako su „političari verbalno zlostavljali novinare tokom prošle godine, od izražavanja žaljenja što novinari još nisu ’izumrla vrsta’, kao što je to rekao predsednik Češke do ’objavljivanja liste novinara koji su se usudili da kritikuju vladu opisujući ih kao ’izdajnike’“, kao što je to uradila Ilustrovana Politika.

– Ilustrovana Politika je 30. oktobra 2018. godine objavila tekst u kome je nezavisne i kritički nastrojene medije označila kao „izdajnike i saradnike neprijatelja Srbije“. Tekst na šest strana Đorđa Martića – poznatog po tome što je blizak vladi i zbog njegovog oštrog pisanja – identifikovao je određene urednike, medije, novinare i nevladine organizacije kao saveznike „neprijatelja Srbije“. Naslovna strana ilustrovana je psom pretećeg izgleda uz naslov „Psi su pušteni”. Ilustrovana Politika je 18.  decembra 2018. godine nastavila sa prljavom kampanjom protiv novinara koji se bore protiv nekažnjivosti ubica Slavka Ćuruvije. Državni nedeljnik „Ilustrovana Politika“ potom je optužio novinarku Ljiljanu Smajlović za saučesništvo u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, jer je kritikovala kontroverzno izdanje u kome se nezavisni novinari i mediji nazivaju izdajnicima, stoji na Platformi SE.

Na Platformi SE nema slučajeva ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

IZVOR: UNS