Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Sve više pretnji medijima

31.07.2017.
"Al-DŽazira"

Od Amerike do Saudijske Arabije, Izraela, Turske i Srbije, mediji koji ne podržavaju vladajuće strukture u tim zemljama izloženi su čestom maltertiranju, zastrašivanju, zabranama, hapšenjima, pa čak i ubistvima u konfliktnim regionima.

Od američkog predsednika Donalada Trampa koji, nezadovoljan izveštavanjem Si-En-En-a, snima sebe kako razbija logo medijske kuće, do zabrane TV Al Džazira u nekoliko zemalja, do pretnje smrću vojvođanskim novinarima, ova profesija čija je jedina obveza da objektivno i pravovremeno obaveštava javnost, dobvedena je u situaciju da više nego za vest brine o sopstvenom opstanku.
„Mreža Al Džazira nastavlja da huška na nasilje oko Brda hrama“, napisao je Netanjahu na svom Fejsbuk nalogu, misleći na mesto sveto i za Jevreje i za muslimane, na kojem su nekada stajali drevni jevrejski hramovi, a sada su tamo džamije Kupola na steni i Al-Aksa, treća po značaju u islamu.
Netanjahu je dodao da je nekoliko puta apelovao da se kancelarije Al Džazire zatvore, najavivši da će, ako se to ne desi zbog zakonskih prepreka, raditi na tome da se donese potreban zakon, preneli su izraelski mediji.
Prošle nedelje, usred sukoba između Palestinaca i izraelskih snaga u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali, Al Džazira je objavila video snimak na kome se vidi kako jedan izraelski policajac šutira Palestinca koji se moli na molitvenoj prostirci. Reporter te mreže je tvrdio da su izraelski policajci napali nenasilne palestinske demonstrante kraj Brda hrama, odnosno Haram al-Šarif (Uzvišenog utočišta) kako svetilište zovu muslimani.
Nedavno je na poštanskom sandučetu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu osvanula uvrdljiva nalepnica, a potom je kolumnisti portala Autonomija.info zaprećeno smrću.
Na nalepnici je spomenik Svetozaru Miletiću u Novom Sadu, precrtan lik programskog direktora NDNV-a Dinka Gruhonjića i ispisano „Miletićev, a ne Dinkov grad“.
Udruženje je saopštilo i da su kolumnisti portala Autonomija.info Igoru Besermenjiju, putem društvenih mreža upućene nove pretnje smrću.
„Besermenji je i ranije bio na meti pretnji smrću, ali iako je slučaj prijavljen, počinilac do sada nije priveden pravdi, kao uostalom što nisu sankcionisani ni mnogobrojni drugi koji su nam otvoreno pretili smrću ili nasilno prekidali događaje koje smo organizovali“, saopštio je NDNV.
Nepoznate osobe su danima pre toga tablu NDNV-a izlepili nacionalističkim nalepnicama.
U poslednjih nekoliko meseci, pretnje su stizale i preko društvenih mreža, a zbog pretnji nasiljem su u Nišu i Kraljevu otkazane projekcije filmova iz serijala „Stvarni ljudi – stvarna rešenja“, koji su realizovali NDNV, BIRN Kosova i Forum ZFD, uz podršku EU.
On se založio i za jačanje savezništva organizacija civilnog društva i medija, kao i za promovisanje uloge medija civilnog društva, koji ne samo da već postoje, već su neretko i najprofesionalniji i najhrabriji. Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji koji nisu režimski plaćaju skupu cenu zbog toga, ali uprkos tome ostaju dosledni, o čemu svedoče brojna međunarodna priznanja.
Gruhonjić je rekao da je država odlučila da ne poštuje medijske zakone koje je sama usvojila 2014. godine, te da iako se zakonima obavezala, država nije izašla iz vlasništva u medijima, kao što su dnevni listovi „Politika“ i „Večernje novosti“.
„Privatizacija medija sprovedena je nakaradno i postoje jasne indicije da je u njoj korišten novac iz budžeta lokalnih samouprava za kupovinu medija, a da su medije kupovale osobe bliske vladajućim partijama“, naveo je Gruhonjić.
Kako je objasnio, time se u potpuno neravnopravan položaj dovode preostale dve privatne novinske agencije Beta i Fonet.
Srbija je 2016. godine za sedam mesta pala na rang listi slobode medija u svetu koju svake godine pravi međunarodna organizacija Reporteri bez granica, pa je tako sada na 66. mestu u odnosu na 59. pretprošle godine.
Brzina kojom se demokratije približavaju kritičnoj tački je alarmantna za sve one koji shvataju da, ako sloboda medija nije obezbeđena, onda nijedna od drugih sloboda ne može biti garantovana – rekao je generalni sekretar „Reportera bez granica“ Kristof Deloar.
Na lestvici slobode štampe, na kojoj Reporteri bez granica svake godine prate trendove u 178 zemalja sveta, Srbija je ove godine na 85. mestu, iza Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Rumunije i Bugarske, dok je 2009. delila 62. poziciju sa još pet zemalja, ispred Bugarske.
Reporteri bez granica zaključili su da je rad novinara u ovom delu Evrope sve teži zbog sprege političkih i pravosudnih krugova i pritiska putem reklama i da novinari sve više pribegavaju autocenzuri i nekoj vrsti „merkantilnog novinarstva“.
Da problem nije samo u ovom delu sveta, dokazuje i odluka Ministarstva za kulturu i informisanje Saudijske Arabije koje saopštilo da je u toj zemlji zatvorena reija katarske TV mreže Al Džazire.
Saudijska novinska agencija SPA je navela da je Al Džaziri oduzeta dozvola. Isti izvor je potvrdio da je ovakva odluka doneta zbog, kako se dodaje, podrške terorizmu.
„Ovakva odluka je doneta zbog toga što Al Džazira popularizira planove terorističkih grupa, podržava pokret Huti u Jemenu, nanosi štetu suverenitetu Saudijske Arabije i izaziva tenzije u našoj zemlji“, objasnila je Saudijska novinska agencija.Katarska TV mreža Al Jazeera se još nije oglasila u vezi s ovom odlukom saudijskih vlasti.
Katar je izrazio žaljenje zbog odluke arapskih država da prekinu diplomatske odnose zbog navodne podrške terorizmu. Odbacili su optužbe za terorizam, tvrdeći da ga sankcije neće pogoditi.
Prema izveštaju RBG, na Indeksu 2017, s najvećim stepenom slobode medija je Norveška, preuzevši tu poziciju od susedne Finske koja je šest godina bila prva, dok je na dnu najnovije liste, kao 180-ta, Severna Koreja. Najveće poboljšanje beleži Italija, koja je na listi napredovala za 25 mesta i sada je 52-ta, a najveći pad od 17 mesta registrovala je Nikaragva.
SAD su opale za dva mesta i na najnovijoj listi koja se odnosi na stanje slobode medija su na 43. mestu, a za dva mesta opala je i Britanija, koja je sada na 40. poziciji.
Nastupilo je doba „post-istine, propagande i gušenja sloboda – pogotovu u demokratijama“, zaključuli su Reporteri bez granica, piše Euractiv.

IZVOR: NUNS