Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha
Radna prava

Vlasnicima medija privatni interes važniji od javnog

01.12.2020.
Beograd

 

Nezavisni, profesionalni i pluralistički mediji su ključni element zdrave demokratije i ideal
koji nije lako ostvariti.Savremeno demokratsko društvo posmatra medije kao jedan od
instrumenata kojim se demokratija ostvaruje i održava. Mediji omogućavaju stvaranje
informisanog građanina koji je sposoban da samostalno donosi sudove o društvenim
zbivanjima i akterima. Informisan građanin je važan faktor u izgradnji zdrave demokratije.

 

  • objektivno kritičko novinarstvo usmerava društvo u dobrom pravcu – bledi pred stvarnošću u
    kojoj je sve manje dogovora između poslodavaca i medijskih radnika.
    Medij su, podseća sagovornik SINOS, slika društva:
    - Naše društvo je iz godine u godinu sve više podeljeno, što je očigledno i kod medija. U
    jednoj rečenici podsetnik – mediji su na osnovu Zakona o informisanja i Zakona o javnim
    medijskim servisima, donetim 2014. godine , dužni da blagovremeno obaveštavaju javnost o
    pitanjima od javnog značaja radi omogućavanja građanima da formiraju svoje mišljenje o
    pojavama, ličnostima , što se postiže raznovrsnim medijskim informacijama i sadržajima (čl.
    5. Zakona o javnom informisanju i medijima).
    A toga, precizira Gligorijević, ima vrlo malo u medijima:
    -I prosečnom gledaocu je jasno da se celodnevnim sterilnim praćenjem aktivnosti parlamenta,
    predsednika države, premijera i mnogih drugih državnih službenika ne ostvaruje javni interes
    građana, jer to se postiže traženjem boljih rešenja od postojećih u mnogim oblastima
    života.Osim izbora tema kojima se mediji bave, a drugi beže od njih, za opšti interes je
    važniji način obrade činjenica.
    Objektivno novinarstvo, smatra Glihgorijević, nije utopija i postoji tamo gde su laž i istina
    odvojene kategorije a društvo sposobno da zaštiti novinara i čitaoca/gledaoca efikasnim
    pravosudnim sistemom.
    Objavite neistinu, uvredite nekog, prećutite bitne elemente vesti – u normalnim državama će
    vas izbaciti iz Udruženja i Sindikata novinara, platićete kaznu na sudu ili robijati. Objektivno
    novinarstvo nije moguće tamo gde ne postoji briga o zaštiti osnovnih prava građana.Najlakša
    ilustracija neobjektivnosti u Srbiji je nekoliko TV stanica, koje kreiraju paralelnu stvarnost.
    Iako registrovani kao komercijalni mediji zabavne orijentacije, oni svakodnevno emituju
    političke poruke kroz informativne programe i emisije u koje dovode prvoborce odbrane
    vladajuće garniture. Tu nema nikakvog javnog interesa jer je upravo on prepreka da se
    opravdaju „donacije“ države za vernost medija. Vređaju se protivnici, diskredituju stručnjaci
    ukoliko misle drukčije od svakodnevnih poruka najmoćnijih političara.
    Hoće li nova Medijska strategija nešto da promenina medijskoj sceni kada je reč o
    bezbednosti i zaštiti novinara?
    -Od Medijske strategije se očekuje stvaranje boljih uslova za rad medija i u medijima. Jedan
    od načina za to je dogovor zaposlenih i vlasnika oko osnovnih uslova rada. Ta formula je
    usvetu odavno izmišljena kroz instituciju – kolektivnog ugovora, ali ga naše medijske gazde
    ne žele. Na državi, Ministarstvu kulture i medija je odgovornost da što pre stvori ambijent u
    kojem će mediji biti osnovno sredstvo demokratizacije društva a ne puki razglas državnih
    organa – zaključuje Gligorijević
    Novinari su primer nejedinstva
  • Na pitanje da li mediji štite interes svojih vlasnika, Katarina Mirović, novinarka TV
    Kragujevac I članica Izvršnog odbora SINOS je kategorčna:
    -ŠTITE. Ne moze da bude drugacije. Sve je interes. Ako ne bi štitili šta bi bilo sa njihovim
    opstankom, platama. To je uzročno posledična veza. A da li je novinarsko objektivno
    izrazavanje utopija, moze da se posmatra sa razlicitih aspekata. Kako je u svetu ne bih mogla
    da komentarišem ali kako je kod nas - pravo na odgovor daje mi rad u medijima više od 20
    godina. Utopija se moze posmatrati dvojako. Radite li u opozicionim medijima ili onima koje
    su pod ingerencijom vlasti. Postavlja se pitanje sta je to utopija u medijima. Da li je utopija
    suprostaviti se ličnim uverenjima zarad ekonomske stabilnosti i sigurne egzistencije ili je
    utopija gubitak prave mere , dobre mere u novinarskom izveštavanju poštujuci prvo i osnovno
    pravilo da svaka priča mora da ima dve strane. Što se gradjana tiče mišljenja sam da većina
    gradjana očekuje od novinara pravu informaciju. Sve ostalo su devijantne pojave u društvu.
    Naša sagovornica ukazje I na tešku situaciju u medijima. Osipaju se redakcije, privatizacija je
    uništila medije, dolaze ljudi po političkom ključu koji odlučuju o medijima , ostrašćenost u
    mišljenjima, nedostatak profesionalnog ponašanja, politički različita uverenja novinara. I jos
    mnogo toga. Nazalost mislim da ni jedna branša nije tako raslojena i polarizovana kao sto su
    to novinari i medijski radnici. Ako pratimo dogadjaje u društvu sećamo se koliko su
    jedinstveni prosvetni radnici ili medicinari , radnici u industriji u ostvarivanju svojih prva.
    Novinari su pravi primer nejedinstva.
    O tome zašto je slaba sindikalna borba u medijima kaže:
    - Ljudi se povlače u sebe, nikome ne veruju, stiče se utisak da svako jedva čeka da završi sa
    obavezama i ide kuci. Mnogi se plaše da se upuste u sindikalnu borbu jer je udrac žestok
    jednostavno sindikalci su trn u oku poslodavcima ali ne svi. Postoje sindikati koji su bliski
    vlasti pa njihovi članovi imaju brojne benefite. Psihologija Srba je sledeća: bolje je da budem
    u lojalnom sindikatu, niko neće da me uznemirava a možda i dobijem po koju mrvicu.
    Novnar Dejan Đorić za SINOS kaže da novinari mogu da budu slobodni ali da to ima cenu:
    -Mi smo osnovali udruženje građana (Udruženje za promovisanje slobode izražavanja –
    Podunavska inicijativa) koje je izdavač medija (portal Podunavlje.info), što pretpostavlja da
    štitimo prevashodno opšti interes građana, u okviru zadatih ciljeva udruženja, a na prvom
    mestu je, kao što govori i naziv udruženja, promovisanje slobode izražavanja.
    Na pitanje da li je profesionalno i objektivno novinarstvo danas utopija (i kod nas i u svetu) i
    kako komentarišete ocene da građani od medija ne žele pravu informciju nego potvrdu svojih
    političkih uverenja Đorić navodi:
    -Naš primer govori da je moguće profesionalno i objektivno novinarstvo. Problem je u novcu
    koji je podeljen prorežimskim medijima, koji dobijaju najveći deo para. S druge strane imamo
    koncentrisan kapital kod političkih oponenata, pa tako, pretežno, izgleda i medijska scena–
    dva ušančena tabora.
    Miroslava Stošić, novinarka i urednica RT Vranje i zamenica predsednice Sindikata
    novinara Srbije kratko komentariše:
  • IZVOR: SINOS

Najnovije