Najnovije  ubistvo  deteta  i  majke,  naše  koleginice,  medicinske  sestre,  ne može  i  ne  sme  da  ostane  samo  novinarska  tema  za  žutu  štampu,  već  nas  tera  da ponovo tražimo  odgovornost i konkretne mere od  ljudi na vlasti, kojima je „dato“ da  „stvaraju  ambijent  za  bezbedan  rad  i  život  bez  nasilja“. 

 

Ne  možemo  više  da ćutimo pred činjenicom da se svakim danom sve više potvrđuje koliko, kao društvo sve više propadamo u ambis,  iz kojeg  nam nema povratka.  Upozoravali smo, kao organizacija koja šiti prava radnika, da postajemo kao društvo  i  država  sve,  samo  ne  socijalno  odgovorni,  humani    i    pravični. Upozoravali  smo  na  ekonomsku  i  socijalnu  NESIGURNOST  običnog  čoveka-radnika  i  njegove  porodice  u  najsurovijem  obliku  kapitalističkog  sistema,  koji nam se nameće, kao i na sve moguće posledice koje on nosi.  Nažalost,  sve  ono  na  šta  smo  upozoravali,  dešava  nam  se  više  godina unazad, pljačkaška privatizacija, gubitak posla za veliki broj radnika, najsurovija eksploatacija radnika od strane vlasnika kapitala,  nasilje, ubistva, samoubistva, porodične tragedije...  Pitanja  se  nameću  sama  –  Ko  je  odgovoran?  Ko  promoviše  nasilje,  strah, diskriminaciju  i  zašto?  Koja  je  cena  ekonomske  i  socijalne  NESIGURNOSTI radnika i ko je zagovara? Zašto se  sve manje čuje i guši svaki glas radnika u ovoj zemlji?  Od početka društvenih promena i tranzicije, do danas,  svedoci smo kako se jedni  sve  više  bogate,  a  mi,  drugi  sve  više  idemo  u  siromaštvo  i  očaj.  Nismo  u mogućnosti  da izdržavamo svoje porodice od sve manjih zarada, niti da izađemo iz „dužničkog  ropstva“  i  sve  većih  dugova,  nemamo  adekvatnu  besplatnu  zdravstvenu zaštitu,  nemamo  ni  adekvatnu  socijalnu  zaštitu  i  pomoć  države  za  sve  veći  broj ugroženih kategorija građana...  Socijalno odgovorna država ovde ne postoji, već samo  borba za vlast, lično bogaćenje,  privilegije i naravno - lažna obećanja.    Upozoravali smo na diskriminatorske zakone, koji se na silu donose i kojima nam  sve  više  uskraćuju  pravo  na  rad,  bezbedne  uslove  za  rad  i  pristojnu  zaradu, zdravstvenu  i  socijalnu zaštitu, sa  kojom običan radnik  može „normalno“ da  živi sa  porodicom.  Upozoravali  smo  da  bez  poštovanja  dostojanstva  običnog  radnika, nema ni pravičnog i socijalno odgovornog društva.  Uzalud,  strah  od  gubitka  posla  i  surova  „životinjska“  borba  za preživljavanje,  koja  nam  se    nudi,  su  jači  od  buđenja  kolektivne  samosvesti  i solidarnosti  radništva  i  običnih  ljudi,  sve  do  samouništenja.    Postajemo nenormalni i bezosećajni  za probleme drugih i kao pojedinci i kao društvo.   

 11 000   B E O G R A D,   Radivoja  Koraća 4 Kontakt telefon:   3863-313;3863-033;3863-233 tel/faks: 3863-200; konfederacija.ss@open.telekom.rs   www.kss.org.rs              S druge strane, demonstracija sile bez sankcija, prisutna je na svakom koraku: na izborima, kod donošenja antiradničkih zakona, u postupcima i javnim nastupima pojedinaca i grupa, u rijalitijima, u medijima, u odnosu prema suprotnim  mišljenjima i stavovima, prema saopštenjima i zahtevima sindikata koji nisu „po meri“,  u  kršenju  zakonom  garantovanih  prava  radnika,  u    opstruiranju  sudskih postupaka  protiv  „privilegovanih“,  u  odnosu  prema  nezavisnim  telima  koja  štite Ustavna prava građana Srbije. Osećamo  moralnu  odgovornost  i  zato  tražimo  od  vlasti  pokretanje sistemskih  promena  i  odgovornosti  svih  drugih koji  su, na  bilo  koji  način,  doprineli  i dozvolili da ovakav  sistem  ugrozi  živote  nevinih.     Pozivamo  Vas,  da  objavite  ovo  pismo  zbog  njih.