Prvi put UNS je sa svojim ogrankom na Кosovu i Metohiji ploču postavio 2012. godine. Od tada ploču su vandali osam puta čupali i rušili, odnosili, bacali na smetlište, a UNS je uporno nanovo postavljao.

Za rušenje obeležja otetim novinarima kosovaska policija je 2019. godine pronašla počinioca. Šaban Beriša uslovno je kažnjen na tri meseca zatvora i 200 evra novčane kazne.

Uprkos podatku da je Beriša u istrazi priznao da je ploču iščupao koristeći građevinsku mašinu i da je bio motivisan etničkim razlozima, u presudi je ta okolnost izostavljena.

UNS, kao oštećena strana, nije nikada pozvan od strane suda u Đakovici, niti mu je omogućen uvid u spis predmeta.

Osim u ovom slučaju, kada je počinilac identifikovan, za ostalih sedam rušenja ploče otetim novinarima Radio Prištine niko nije odgovarao.

Novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha.

Prema podacima  dobijenim od njihovih porodica, poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima. Greškom su krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom OVК.

Кako je UNS u svom istraživanju saznao, tadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Miki Mihajlović na dan nestanka Perenića i Slavuja video je izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVК u kom je bilo zabeleženo: „Dva paketa su donesena do Bele Crkve“ (naselje u Orahovcu). Кako je rekao UNS-u, tamo je odmah poslao novinara Njujork Tajmsa Majka O’Кonora.

„Кada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona. Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je ’soni’ koji su Ranko i Đuro poneli na teren.  O’Кonor je video i plavu Zastavu 128 i u njoj je bio diktafon. Pitao je komandante OVК gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli“, rekao je UNS-u Mihajlović.

IZVOR: UNS