Broj upozorenja na ozbiljne pretnje slobodi medija u državama članicama Saveta Evrope u 2021. povećao se za 41 odsto, sa 200 u 2020. godini na 282, pokazuje Izveštaj koji je danas objavilo 15 organizacija za slobodu medija, partnera Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara

Šest novinara je stradalo u 2021. u Evropi obavljajući svoj posao, od kojih su četvorica žrtve namernih napada, navodi se u Izveštaju.

Broj upozorenja na fizičke napade i integritet novinara porastao je za 51 odsto, odnosno 82 slučaja, od kojih su se mnogi desili tokom javnih protesta protiv epidemijskih mera.

Ukupno 110 upozorenja odnosilo se na uznemiravanje i zastrašivanje.

Do kraja 2021. godine ostalo je nerešeno 26 slučajeva napada na novinare, dok je 56 novinara bilo u zatvoru.

U Izveštaju se izražava posebna zabrinutost zbog sve većeg zastrašivanja sudstva, zloupotrebi tužbi za klevetu da bi se ućutkali mediji i zbog usvajanja restriktivnog zakona pod izgovorom borbe protiv „lažnih vesti“, stranog mešanja ili pandemije kovid-19.

Izražavajući zabrinutost zbog tih pokazatelja, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić osudila je napade na novinare u Evropi.

Istovremeno, ona je ukazala na nedavne napade ruske vojske na novinare tokom rata u Ukrajini, u kojim je poginulo nekoliko novinara i podsetila vlade na njihove obaveze da štite novinare, uključujući i za vreme rata.

Pejčinović Burić je odala priznanje novinarima koji sa terena izveštavaju o ratu, često dovodeći sebe u opasnost, da bi javnosti iz prve ruke pružili informacije o sukobu i njegovim dramatičnim posledicama po narod Ukrajine, navodi se u saopštenju Platforme SE.

Ona je naglasila da se sloboda izražavanja i sloboda medija danas suočavaju s mnogim izazovima u Evropi.

Кako je navela, dok u određenim oblastima u nekim zemljama ima pomaka, opšti je trend erozije sloboda.

U ovim kriznim vremenima, dok je pandemija kovid 19 i dalje prisutna i nasilje u Ukrajini i dalje besni, moramo udvostručiti napore da odbranimo osnovne principe slobode izražavanja i nezavisnosti medija koji su od suštinskog značaja za naše demokratije, poručila je Pejčinović Burić.

Drugi zabrinjavajući trendovi jesu urušavanje nezavisnosti javnih servisa i zarobljavanje privatnih medija od vlasti u nekoliko zemalja da bi se stvorilo medijsko okruženje naklonjeno vladi, isto kao i redukovano izveštavanje, posebno o migracijama, pretnje organizovanog kriminala medijima, kao i elektronski nadzor novinara.

U zaključku izražava se žaljenje što su zemlje članice Saveta Evrope odgovorile samo na jednu trećinu upozorenja objavljenih na platformi tokom 2021.