„Atmosfera koja je stvorena u Srbiji jasno govori da će se u toj zemlji desiti sledeće ubistvo novinara“, rekao je Metju Kaurana Galicija govoreći na dvodnevnoj konferenciji Free European Media u Gdanjsku (Poljska).

Ovoj konferenciji u organizaciji Evropske federacije novinara prisustvovalo je više od stotinu novinara Evrope, predstavnika vodećih evropskih organizacija koje se bave medijima kao što su Savet Evrope, OEBS, EFJ, IPI, Indeks o cenzuri, Udruženja javnih emitera Evrope, itd.

Metju Karuana Galicije, novinar sa Malte, dobitnik Pulicerove nagrade i sin Dafne Karuane Galicije, nedavno ubijene istraživačke novinarke i blogerke koja je radila na dokumentima objavljenim u okviru projekta „Panamski papiri“, rekao je na konferenciji da sa pažnjom posmatra ono što se dešava na medijskoj sceni Srbije i naglasio:

“Postoje zemlje gde su medijski sistemi potpuno urušeni, poput Kipra, i zemlje gde su ti sistemi u procesu propadanja, poput Mađarske, Poljske i Srbije”, rekao je Metju Karuana Galicije.

Učestvujući u debati on je poslao snažno upozorenje:

“Slučaj Srbije je, mislim, najekstremniji zato što je to zemlja Evrope u kojoj je najverovatnije sledeće ubistvo novinara. Svi znaci su tu – agresija političara, kampanje blaćenja i pretnje. To je poput savršene oluje koja predstoji ubistvu.”

Karuane Galicije  je dodao da bi voleo da se na evropskom nivou čini više:

“Zapravo ne vidim drugu nadu: nema više mnogo toga što vi u Srbiji možete učiniti. Situacija je opasna, suviše ekstremna tako da zaista zavisite od pomoći sa strane i nadam se da ćete tu pomoć dobiti. Potrebna vam je.”

Konferenciji Free European Media prisustvovala je Maja Vasić-Nikolić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Tokom panela o etičkim standardima i samocenzuri, ona je prenela iskustva iz Srbije o korišćenju medija bliskih vlasti za diskreditaciju političkih protivnika, ali i novinara istraživača i novinara medija koji su kritički nastrojeni prema vladajućoj koaliciji. Govorila je o kampanjama blaćenja koje mediji sprovode protiv novinara ukazujući na drugu dimenziju odnosa etičkih standarda i samocenzure – s jedne strane novinari pristaju da ne poštuju Kodeks novinara Srbije u hajci protiv kolega, a s druge strane, novinari koji su mete, uprkos svemu insistiraju na tome da rade svoj posao profesionalno.

„Na žalost, nisu ni svi novinari spremni da im životi, zbog predanosti javnom interesu, budu dovedeni u rasulo hajkama u tabloidima u štampanom i elektronskom formatu. Danima traju kampanje blaćenja i diskreditacije, nazivanje novinara koji rade u javnom interesu ‘stranim plaćenicima’, ‘neprijateljima zemlje i predsednika’, ‘izdajicama’. Kritički nastrojenim medijima pristup građanima je faktički onemogućen, gaji se atmosfera u društvu koja rezultira prvo uvredama i verbalnim pretnjama, a kulminira fizičkim napadima na novinare“, naglasila je Vasić-Nikolić.

Ona je skrenula pažnju i na tužilačku i sudsku praksu, činjenicu da postoje osnovane sumnje da BIA dostavlja informacije tabloidima kao i da u kreiranju ove atmosfere učestvuje i sam politički vrh Srbije koji kritički nastrojene novinare koji rade u javnom interesu tretira kao političke oponente.

Pitala je za iskustva drugih zemalja, pošto je Srbija, čini se, jedina zemlja koja se suočava sa fenomenom rata unutar profesije, koji je podgrevan političkim insteresima.

Tokom dva dana konferencije u Gdanjsku predstavnici različitih organizacija i institucija širom Evrope diskutovali su o ključnim problemima sa kojima se suočavaju novinari u 21. veku. Diskusiji se pridružio i bivši predsednik Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa koji je ocenio da je solidarnost i dalje veoma potrebna, ali ne samo solidarnost u sindikalnom smislu već kao koncept odbrane građanskih prava.

Učesnici konferencije zajednički su  pokušali da daju odgovore na izazove koji uključuju opstanak medijskog pluralizma, finansiranje medija,  privatnim medijima i novim tržištima, internet gigantima i da li kako treba regulisati njihov rad nacionalnim zakonodavstvom, zaštite javnog servisa od uticaja države, budućnosti istraživačkog novinarstva, etičkim standardima i samocenzuri kao i načinima na koji sami zakoni krše medijske slobode u različitim državama u svetu.

Osvrnuvši se na iskustva iz zemalja u kojima su novinari meta napada zbog svog rada, DŽodi Ginsberg iz Indeksa o cenzuri je rekla da je neprihvatljivo da kod novinara u opisu radnog mesta postoji i – strahovanje za život.

Skot Grifen iu Međunarodnog pres instituta dodao je da je izuzetno bitno da se ponavlja i novinarima i građanima da nije normalno živeti u strahu za život zbog posla koji obavljaju.

Konferenciju u Gdanjsku zatvorio je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard. On je preneo vest da je Nemačka potvrdila da je novinar Deniz Jucel pušten na slobodu, nakon što je duže od godinu bio zatvoren u Turskoj bez optužnice. Rekao je i da je u toj zemlji još 147 novinara i dalje u zatvoru.