Nikolova kaže da je Evropska unija postala samo pasivni posmatrač ovakvih široko rasprostranjenih slučajeva na svom terenu i susedstvu.

„Članice EU kao što je Bugarska su rangirane među autoritarnim državama u razvoju u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica (2021 World Press Freedom Index) zauzimajući šokantno 112. mesto od 180 zemalja. Na medijskim scenama drugih balkanskih zemalja koje žele da postanu članice EU, kao što su Srbija i Severna Makedonija, nezavisni kritički glasovi su izgurani na rubove javnih scene“, napisala je Nikolova.

Ona je dodala da EU izgleda nema ni volje ni mehanizme neophodne da se situacija poboljša. Ona upozorava da se ovo pitanje ne sme više zanemarivati, naročito pošto su napadi na medije u balkanskim zemljama postali sve više sofisticirani i dalekosežni.

„Nekoliko organizacija dokumentuje napade na novinare, ali se ne poklanja dovoljno pažnje na podmukle prakse političara i njihovih saveznika radi kontrole medijske scene“, rekla je Nikolova.

Ona je rekla da se u prvom izveštaju BMFI o cenzuri medija u Bugarskoj, Srbiji i Severnoj Makedoniji navode glavne alatke koje se koriste za manipulaciju medijskom scenom. Te alatke uključuju ali nisu ograničene na kontrolisanje javnih servisa i regulatornih tela zaduženih za unapređenje medijskog zakonodavstva, zloupotreba propisa o transparentnosti vlasništva da bi vlasti i njihovi saradnici kontrolisali medije i zlouptreba subvencija.

Nikolova podseća da demokratske zemlje imaju mehanizme za sprečavanje političkog uticaja na medije ali dodaje da „manje razvijene demokratije na Balkanu“ nemaju adekvatne mehanizme za sprečavanje zloupotrebe sistema. U tim zemlja politička kontrola medija ugrožava demokratski proces, kaže ona.

Ona je navela primer sopstvene zemlje, Bugarske u kojoj političari mogu legalno da budu vlasnici medija kao i stranke, dok je u Srbiji državni Telekom Srbija ušao u profitabilne partnerske odnose sa saradnicima predsednika Aleksandra Vučića. Oni su kupovali medija koji bi onda držali stranu vlasti. U Severnoj Makedoniji, političari zaobilaze zakon kupujući medije u ime svojih rođaka.

U sve tri zemlje regulatorna tela ne dobijaju neophodna sredstva, a propisi ih ostavljaju na milosti političkog mešanja. Na tim zasićenim medijskim scenama, veliki broj medija se bori za prihode od reklama što ih ostavlja podložnim uticaju ako dobijaju državne ugovore ili sklapaju poslove sa privatnim investitorima.

IZVOR: N1