Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

NVO i mediji pod pritiskom, novinare uporno zastrašuju

NDNV

U Srbiji funkcioniše skoro pa jednopartijski parlament bez opozicije, civilno društvo i mediji se nalaze pod pritiskom, dok je medijski pluralizam još ugroženiji, navodi se u redovnom godišnjem „Izveštaju iz senke - Stanje demokratije u Srbiji 2021“ Centra savremene politike.

Ukazuje se i da Srbija nije napravila ni najmanji korak ka članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana, ne otvorivši nijedno novo poglavlje ili klaster u ovom periodu.  

U izveštaju su obuhvaćene teme: izbori, parlament, upravljanje i civilno društvo, kao i sloboda medija. Izveštaj obuhvata period od oktobra 2020. do septembra 2021. godine. U pitanju je peti godišnji izveštaj iz senke o stanju demokratije u Srbiji koji objavljuje Centar savremene politike/European Western Balkans. Od 2017. godine, kada izlazi prvi izveštaj došlo je do jasnog i ubedljivog slabljenja demokratskih institucija, kako po ocenama stranih, tako i domaćih organizacija i stručnjaka.  

U izveštaju se podseća da je Fridom haus 2020. definisao Srbiju kao „tranzicioni ili hibridni režim“, kao i da je zabeležen ubedljiv pad i na listi slobode medija Reportera bez granica, gde Srbija od 2020. zauzima 93. mesto, što predstavlja pad od 39 mesta u odnosu na 2014. godinu.  

„U svim oblastima koje izveštaji „Stanje demokratije u Srbiji“ pokrivaju uočeni su značajni problemi, a naročito u oblastima izbora i slobode medija, ključnim razlozima za slabljenje demokratije u Srbiji, ali i političku krizu koja je počela krajem 2018. godine i čiji se kraj ne nazire“, navodi se u izveštaju Centra savremene politike i dodaje da Srbija ulazi u naredni jednogodišnji period sa mogućnošću da se politička kriza može razrešiti i ublažiti, ali i pogoršati i radikalizovati.  

U periodu pokrivenim ovim izveštajem nisu uočene nikakve značajnije promene, već pre nastavak istih matrica ponašanja vlasti i isti problemi sa kojim se suočavaju mediji i civilno društvo, kao i politički izazivači aktuelne vlasti.

„U određenim oblastima može se govoriti o poboljšanjima, poput funkcionisanja parlamenta ili donošenja važnih akcionih planova i osnivanja radnih grupa, ali je sav ovaj napredak u potpunosti u senci apsolutne dominacije vladajuće partije i njenih napada na medije i civilno društvo koje se odvija istovremeno sa pozivom da se učestvuje u različitim radnim grupama i društvenom dijalogu“, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se da je vlast nastavila da dominira na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i podseća na medijski monitoring Crte, sproveden od 16. jula 2020. do 31. marta 2021, koji je pokazao da se u ovom periodu udeo vremena posvećenog strankama na vlasti kretao od 85 odsto (u avgustu 2020) do 96 odsto (u decembru 2020. i februaru 2021).

„Tonalitet predstavljanja stranaka na vlasti bio je gotovo u potpunosti neutralan ili pozitivan, dok je tonalitet predstavljanja opozicije bio dominantno negativanll, ukazuje Centar savremene politike. U svom izveštaju navode da se prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, iako su formalno preduzete određene mere za njihovo uključivanje u proces izrade određenih propisa.

„Nastavljaju se konstantni pritisci, zastrašivanje, podrivanje delovanja organizacija civilnog društva, rušenje ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija, ali i kroz izjave državnih zvaničnikall, piše u izveštaju.

Što se tiče medija, navodi se da je od oktobra 2020. do septembra 2021. godine, Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara zabeležila 51 napad na novinare, od verbalnih pretnji i pretnji smrću i teškim telesnim povredama, preko fizičkih napada, do slučajeva napada na medijske kuće i organizacije.

„Od pretnji smrću koje su bile upućene preko društvenih mreža, poput slučaja pretnje glavnoj urednici CINS-a Milici Šarić i organizaciji CINS da su „Soroševi plaćenici i da će ih stići pravdali, kao i slučaja pretnji programskom direktoru Nezavisnog društva novinara Vojvodine i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću, preko napada na izložbene prostore medijskih radnika, do fizičkih napada - poput napada na radijskog voditelja Daška Milinovića, novinari se i dalje susreću sa ozbiljnim zastrašivanjimall, ističe se u izveštaju.

Dodaje se da su se kao relativno nova forma zastrašivanja i pritisaka na medije, javili se fantomski portali koji u potpunosti preuzimaju vizuelni identitet medija, s ciljem podrivanja poverenja građana u napadnute medije.  

IZVOR: "Danas"