Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je danas skup “Кultura dijaloga – civilno društvo i mediji”, čiji je cilj, da između ostalog, pokaže da je Ministarstvo alat za demokratske promene u Srbiji, prenosi FoNet

“Nemamo pravo da radimo ništa drugo osim da pozivamo na dijalog”, rekla je Čomić i dodala da je danas tema kakvo je stanje po pitanju medija i civilnog društva u Srbiji i kako ko može da pomogne.

Upitana da prokomentariše to što predsednik Republike etiketira medije kao tajkunske, Čomić je rekla da je čvrst stav Ministarstva da ne komentarišu izjave o izjavama, a za napade na novinare iz skupštinskih klupa rekla je da odgovornost snosi predsedavajući parlamenta.

Šef Misije OEBS Jan Bratu istakao je važnost slobodnog dijaloga, te dodao da OEBS radi s vlastima, medijima i novinarima da bi se omogućila kultura dijaliga i iznošenje razlika u mišljenjima bez straha. On je istakao da je cilj jačanje medija i organizacija civilnog društva, a da kvalitetno novinarstvo podrazumeva istinitost, iskrenost, integritet i saosećanje.

Pravni ekspert Milan Antonijević takođe se osvrnuo na etiketiranje novinara i predstavnika udruženja građana u medijima i istakao da treba govoriti o napadima iz Vlade i Skupštine koji ne prestaju.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić je na skupu istakao da je položaj medija i nevladinih organizacija odavno ocenjen kao nepovoljan u međunarodnim izveštajima i da su ponovo meta žestoke kampanje koju je poveo predsednik države, a nastavili mediji.

Bodrožić je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo lažne optužbe na račun medija, navodeći da su tajkunski, da ne plaćaju porez i da se bune kada treba da ga plate.

Bodrožić je pozvao javnost da im se pridruži u borbi za vrednosti, međunarodne predstavnike da se odrede prema kampanji koja se sada vodi protiv medija, a Gordanu Čomić da spreči ovakve kampanje, umesto da pokreće proces bez ishoda.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) Jelena Spasić istakla je da se u tekstovima koji se pojavljuju o pojedinim medijima u poslednjih nekoliko dana piše o istraživanju koje je “smešno”, jer pogrešno navodi i godinu kada je UNS osnovan, ali da je pitanje cilja pisanja o donacijama koje mediji i udruženja dobijaju.

Ona je ukazala da je ranije grupa medija i organizacija civilnog društva bila u procesu ispitivanja “pranja novca i finansiranja terorizma” i da nisu dobili jesu li ili nisu.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je da i javni funkcioneri popunjavaju formulare u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, a Spasić joj je odgovorila da je razlika u tome što mediji i organizacije civilnog društva nisu javni funkcioneri.

Gojković je poručila da oni javnosti ne treba da daju lažnu sliku da su jedini deo društva nad kojim se primenjuje taj zakon i istakla da je ubeđena da nije bilo loše namere kada je bilo reči o toj kontroli, već da je reč o primeni zakona koji se odnosi na sve.

Nekadašnji državni sekretar za informisanje Saša Mirković ukazao je na skupu da Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje prijavljivanje novca dobijenog od organa javne vlasti, ali i javnih preduzeća i da nije primetio da postoje izveštaji o tome.

Кako je objasnio, bilo bi značajno da se vide i te informacije, kako bi se dobio balans, jer se danas u medijima može čitati samo o donacijama koje pojedini mediji dobijaju iz inostranstva.

On je podsetio da je Srbija na listi Reportera bez granica pala oko 40 mesta i da je to poražavajuće šta god ko mislio o toj listi.

Mirković je ocenio da u zakonima u Srbiji postoje svi preduslovi za izgradnju otvorenog i tolerantnog društva, ali da nešto nedostaje i da je to politička volja, te podsetio na reči ministarke koja je organizovala skup Gordane Čomić kada je preuzela mandat da želi da se rečenica da Srbija ima dobre zakone, ali se ne primenjuju izbriše iz upotrebe i da se plaši da je sve daleko od toga da donete odluke moraju da se primenjuju.

Predsednica Fondacije Beogradski fond za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da napadi na civilno društvo i medije jesu znak oslabljene demokratske kulture i bolesti demokratije u Srbiji.

Profesor Vladimir Vuletić ocenio je da je dijalog civilizacijsko dostignuće, kao i kanta za otpatke ali da je i dalje ne koriste svi.

Кako je rekao, on nije bio impresioniran pristupom organizacija civilnog društva javnim servisima, jer je pristup bio imperativan i često bez znanja o zakonskm okviru u kojem funkcionišu. Vuletić je dodao da organizacije civilnog društva ohrabruje da ukazuju na ono što u medijskim servisima nedostaje i da veruje da će se tim zahtevima izaći u susret.