U Srbiji je registrovan 751 portal, ali bar trećina nije aktivna. Sindikat novinara Srbije istraživao je

kakva je finansijska održivost ali i položaj novinara u onlajn medijima koji se smatraju medijima

budućnosti.

 

• Zašto u medijima budućnosti nema sindikata

  U Srbiji je registrovn 751 portal, ali bar trećina nije aktivna. Sindikat novinara Srbije istraživao je

  kakva je finansijska održivost ali i položaj novinara u onlajn medijima koji se smatraju medijima

  budućnosti.

  U poslednjih 10 godina desile su se velike promene na medijskoj sceni. Sa jedne strane

  tradicionalni mediji (naročito štampa i radio) su se suočili sa ozbiljnim izazovima i finansijskim

  poteškoćama, dok su sa druge strane internet mediji, kao znatno jeftiniji modeli, u ekspanziji. U

  Srbiji je hiperprodukciji onlajn medija doprineo i proces privatizacije. Nakon izlaska države iz

  medija, 2014. godine, prema istraživanju SINOS, više od 1300 novinara i medijskih radnika je

  ostalo bez posla (po ownovu socijalnog programa ili usled gašenja medija ). Odlaskom iz javnih

  medijskih preduzeća mnogima je šansa za profesionalno angažovanje bila jedino u portalima,

  međutim ovde su ih dočekali drugačiji uslovi rada. Nekada usko specijalizovani za posao

  novinara koji pokriva određene teme, snimatelja, montažera, ton majstora.... ovi profesionalci

  našli su se pred velikim izazovom - kako savladati sve ove veštine i prilagoditi ih digitalnom

  dobu. Drugi, čini se još veći, izazov je kako uspostaviti finansijski održiv model poslovanja.

  Uspostavljanje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, na svim nivoima vlasti, dalo je

  najveći podsticaj „nicanju“ onlajn medija. Godišnje se u Registru medija registruje više od 100

  novih medija, a broj prijavljenih onlajn medija na konkursima u oblasti javnog informisanja iz

  godine u godinu raste. Tako se veliki broj ovih medija orijentisao isključivo na projektno

  sufinansiranje. Posledica toga je nestabilno poslovanje ovih medija. Da li će i kako poslovati

  zavisi od uspeha na konkursu. Nije retka situacija da se ova privredna društva stave u status

  mirovanja i aktiviraju samo u vreme raspisivanja konkursa.

  Siva zona novinarstva

  Zbog ovakvog načina poslovanja najveće posledice snose upravo novinari. Njihov status nije

  regulisan, naročito prijava na obavezno socijalno osiguranje i prava koja proizilaze iz radnog

  odnosa. Pitanje poštovanja radnih prava angažovanih kolega u onlajn medijima aktuelno je u

  Evropskoj i Svetskoj federaciji novinara (EFJ i IFJ), jer je uočeno da novinari i medijski radnici

  angažovani u portalima nemaju jednaka radna prava kao kolege u tradicionalnim medijima.

  Osnivanje i razvoj internet medija doprinelo je jačanju takozvanog građanskog novinarstva, u

  situaciji kada se tradicionalni mediji u trci za rejtinzima okreću sve više tabloidnom i

  senzacionalističkom izveštavanju. Njihov opstanak posebno je važan za lokalne sredine, jer se

  mediji sa nacionalnim frekvencijama i pokrivenošću retko bave temama koju se važne lokalnom

  stanovništvu. Ali da bi opstali i stekli nezavisnost u radu ovi mediji moraju da razviju inovativne

  koncepte poslovanja, a to podrazumeva definisanje adekvatnog biznis modela. Budući da se radi

  o udruženjima u kojima su angažovane 2-3 osobe ili predizetnicima njihov opstanak će zavisiti
• od toga koliko ovi novinari ovladaju neophodnim znanjima i veštinama ne samo za kreiranje

  medijskih sadržaja već i za preduzetništvo na internetu -promociju i plasiranje medijskog

  sadržaja.

  Poslovanje ovih medija nije upitno samo iz ugla finansijske održivosti, već i iz obaveze da se u

  svom radu pridržavaju svih pravnih propisa kojima je regulisana ova oblast. Iako imaju status

  samostalnih elektronskih medija i trebalo bi da posluju u skladu sa Zakonom o javnom

  informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima, u praksi to često nije tako. Portali

  su, često „siva zona“ novinarstva, jer za objavljivanje sadržaja koje su u suprotnosti sa

  novinarskim kodeksom i zakonima ne snose adekvatne posledice. Za monitoring sadržaja na

  televizijama i radio stanicama, kojima izdaje dozvole za rad, nadležan je REM. Budući da je reč o

  elektronskim medijima REM bi trebao da radi monitoring i ovih medija, ali to u praksi, iz brojnih

  pa i kadrovskih kapaciteta nije teko.

  Nova medijska strategija, nije, nažalost, na adekvatan način rešila pitanje internet medija što je

  uočio i briselski ekspert dr Frančesko Šakitano:

  -Ono što nedostaje je obavezna registracija: u ovom trenutku registracija je dobrovoljna i nije

  obavezna, možda zato što je Vlada smatrala da bi obavezna registracija bila u suprotnosti sa

  članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) . Teško je zamisliti

  suprotstavljenost obavezne registracije i ECHR-a jer je registracija obavezna u svim državama

  članicama EU i predstavlja obavezu za sve operatere koji su aktivni na tržištu. Nova strategija ne

  rešava ovo pitanje ali predviđa brisanje iz Registra svih medija koji nisu registrovani u skladu sa

  zakonom. Nije jasno da li bi registracija bila uslov da medij može da posluje; ako ona to ne bi

  bila (kao što je lako zamisliti), onda je teško razumeti kakve bi bile posledice brisanja iz Registra.

  Čini se da je još bolje rešenje da svi aktivni medijski akteri imaju obavezu da se registruju

  (zajedno sa sankcijom ukoliko se ta obaveza ne ispuni)- ocenjuje dr Fračesko,

  Namera SINOS-a je bila da istraži kako i u kojim uslovima posluju internet mediji u Srbiji,

  koliko se u svom radu pridržavaju pravnih propisa i kakav je položaj novinara u onlajn sferi, te

  šta je sve neophodno unaprediti u radu ovih medija i kojim znanjima i veštinama moraju da

  ovladaju novinari da bi se prilagodili digitalnom dobu i poboljšali svoj socijalno-ekonomski

  status.

  Mediji su se poslednih decenija značajno promenili. U medijskim kućama, umesto glavnih

  urednika koji su najčešće bili i direktori, došli su ljudi iz marketinških kuća. Novinarstvo je za

  njih biznis u kojem su najvažnije reklame i politička podrška. Broj novinara se konstantno

  smanjuje. Sektorske eksperte zamenile su kolege od kojih se zahteva da poseduju brojne veštine

  koje ranije nisu morali da imaju. Od novinara se očekuje da ume da piše, snima i edituje. I da je

  istovremeno televizijski i radijski novinar, da može da radi u pisanim medijima i da pravi

  blogove. To se kod nas desilo - prinudno.
• Sindrom sagorevanja na poslu

  U istraživanju smo naišli na veliki broj novinara koji se žalio na prekovremeni rad upravo zato

  što je od njih traženo da postanu novinari za sve medije, da budu sposobni da se prilagode

  sadržaju u mediju u kojem rade – bilo da je štampani ili veb sajt. Za većinu to nije shvatljivo

  kao nešto što je deo njihove dalje profesionalizacije, usavršavanja, već je pre svega shvaćen kao

  teret - nova neplaćena obaveza.

  Poslodavci se opredeljuju za osnivanje portale jer su najjeftniji mediji. Istraživanje je pokazalo da

  su novinari koji su prelazili na “moderne forme rada”, prelazili često u status sivog tržišta jer rade

  bez ikakvog ugovora. Iako zvanično ne žele da potvrde mi znamo da ljudi koji rade u novim

  medijima u značajnom broju nemaju ugvor o radu ili je on lako raskidiv. Poslodavci ne

  dozvoljavaju sindikalno organizovanje.

  Psiholog dr Zoran Milivojević za SINOS objašnjava kakve sve psihičke posledice za novinare i

  medijske radnike može imati rad u nedostojnim uslovima:

  -Hronični stres, nezadovoljstvo, rad pod velikim pritiskom i kad radite nešto što ne želite da

  radite ili na način na koji ne želite da radite, to dovodi do unutrašnjeg konflikta. Čovek onda

  jednostavno pukne tamo gde je najslabiji. Način života savremenog novinara nije dobar i na neki

  način je samodestruktivan.

  Istraživanje Centra za sindikalizam iz 2015. godine „ Od novinara do nadničara“ pokazalo je da

  bi mnogi novinari napustili profesiju, samo kada bi imali gde da odu. Danas je situacija još teža.

  Novinarstvo je za mnoge od najlepše - postalo profesija koja zamara.

  -Zamor karakteriše bezvoljnost, jedna vrsta ravnodušnosti, gubitka motivacije. Ljudi su na poslu

  pa razmišljaju kad će to da prođe, gde ću da odem, mentalno beže iz situacije. To je prva faza

  onoga što je poznato kao sagorevanje. Taj zamor je unutrašnji otpor našeg nesvesnog ja prema

  onom poslu koji mi ne želimo, ali iz određenih razloga ne smemo da ga izgubimo jer moramo da

  vraćamo kredite, da izdržavamo decu… Mi hoćemo da radimo a naše nesvesno ja nam kaže

  nemoj to da radiš, to je loše za tebe, to uništava tvoje zdravlje. I taj sindrom sagorevanja je

  priznat nedavno kao medicinsko stanje i to je već signal da mučimo sebe trudeći se da radimo

  posao u kome ne samo da ne uživamo nego, jednostavno, trpimo.

  Težak socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika „ušao“ je u Medijsku strategiju.

  Ovim dokumentom predviđeno je uspostavljanje socio-ekonomskog dijaloga i potpisivanje

  granskog kolektivnog ugovora u medijskoj delatnosti. Akcionim planom koji je Vlada Srbije

  usvojila 3. decembra 2020. godine kao krajnji rok za realizaciju naveden je četvrti kvartal 2020.

  godine. Granski kolektivni ugovor u medijskoj delatnosti praktično je jedina prava zaštita za

  odbranu radnih prava u internet medijima.

  Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika upozorava da će do

  socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti teško doći.
• -U Medijskoj strategiji malo mesta je posvećeno ekonomskom položaju novinara.To je negde

  na margini. Jeste ušao socijalno-ekonomski dijalog, ali ja verujem da bi danas svako dopustio da

  uđe takva rečenica o socijalnom dijalogu zato što njega uopšte nema. Nigde ga nema. To je nešto

  kao ukras koji divno stoji ali ničemu ne služi. U našem društvu ne postoji kultura takvog dijaloga.

  Njega, nažalost, ne ohrabruje ni naša vlada, ni poslodavci. Naprotiv, to je kao neka vrsta tereta jer

  nije nešto što je sad za ovu modernu ekonomiju. Mislim da je malo verovatno da će se to desiti

  iako bi to bilo jako dobro, jer bi postavilo minimalne standarde rada u novinarstvu.

  SINOS očekuje opstrukciju Akcionog plana u delu koji se odnosi na socijalni dijalog i

  potpisivanje granskog kolektivnog ugovora od vlasnika medija ali i od kolega organizovanih u

  poslovna medijska udruženja. Oni ne kriju da bi utvrđivanje standrda u isplati zarada i doprinosa

  zaposlenih u malim medijima znatno otežalo njihovo i onako teško poslovanje. Stav SINOS-a je

  tu jasan – onaj ko ne može da isplati plate i doprinose zaposlenima ne treba da bude vlasnik

  medija. Može da se zaposli kod poslodavca koji to može da obezbedi.

  SINOS će pozvati predstavnike svih sindikata u medijima da budu solidarni i izričiti u

  uspostavljanju socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti i borbi za dostojanstven rad.

  Tekst je deo projekta „Onlajn mediji, šansa za razvoj preduzetničkog novinarstva ili rad bez

  zarade„ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u tekstu

  nužno ne izražavaju stavove organa koji je sufinansirao projekat.

  Izvor: SINOS