Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Zašto u medijima budućnosti nema sindikata

 

U Srbiji je registrovan 751 portal, ali bar trećina nije aktivna. Sindikat novinara Srbije istraživao je
kakva je finansijska održivost ali i položaj novinara u onlajn medijima koji se smatraju medijima
budućnosti.

 

  • Zašto u medijima budućnosti nema sindikata
    U Srbiji je registrovn 751 portal, ali bar trećina nije aktivna. Sindikat novinara Srbije istraživao je
    kakva je finansijska održivost ali i položaj novinara u onlajn medijima koji se smatraju medijima
    budućnosti.
    U poslednjih 10 godina desile su se velike promene na medijskoj sceni. Sa jedne strane
    tradicionalni mediji (naročito štampa i radio) su se suočili sa ozbiljnim izazovima i finansijskim
    poteškoćama, dok su sa druge strane internet mediji, kao znatno jeftiniji modeli, u ekspanziji. U
    Srbiji je hiperprodukciji onlajn medija doprineo i proces privatizacije. Nakon izlaska države iz
    medija, 2014. godine, prema istraživanju SINOS, više od 1300 novinara i medijskih radnika je
    ostalo bez posla (po ownovu socijalnog programa ili usled gašenja medija ). Odlaskom iz javnih
    medijskih preduzeća mnogima je šansa za profesionalno angažovanje bila jedino u portalima,
    međutim ovde su ih dočekali drugačiji uslovi rada. Nekada usko specijalizovani za posao
    novinara koji pokriva određene teme, snimatelja, montažera, ton majstora.... ovi profesionalci
    našli su se pred velikim izazovom - kako savladati sve ove veštine i prilagoditi ih digitalnom
    dobu. Drugi, čini se još veći, izazov je kako uspostaviti finansijski održiv model poslovanja.
    Uspostavljanje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, na svim nivoima vlasti, dalo je
    najveći podsticaj „nicanju“ onlajn medija. Godišnje se u Registru medija registruje više od 100
    novih medija, a broj prijavljenih onlajn medija na konkursima u oblasti javnog informisanja iz
    godine u godinu raste. Tako se veliki broj ovih medija orijentisao isključivo na projektno
    sufinansiranje. Posledica toga je nestabilno poslovanje ovih medija. Da li će i kako poslovati
    zavisi od uspeha na konkursu. Nije retka situacija da se ova privredna društva stave u status
    mirovanja i aktiviraju samo u vreme raspisivanja konkursa.
    Siva zona novinarstva
    Zbog ovakvog načina poslovanja najveće posledice snose upravo novinari. Njihov status nije
    regulisan, naročito prijava na obavezno socijalno osiguranje i prava koja proizilaze iz radnog
    odnosa. Pitanje poštovanja radnih prava angažovanih kolega u onlajn medijima aktuelno je u
    Evropskoj i Svetskoj federaciji novinara (EFJ i IFJ), jer je uočeno da novinari i medijski radnici
    angažovani u portalima nemaju jednaka radna prava kao kolege u tradicionalnim medijima.
    Osnivanje i razvoj internet medija doprinelo je jačanju takozvanog građanskog novinarstva, u
    situaciji kada se tradicionalni mediji u trci za rejtinzima okreću sve više tabloidnom i
    senzacionalističkom izveštavanju. Njihov opstanak posebno je važan za lokalne sredine, jer se
    mediji sa nacionalnim frekvencijama i pokrivenošću retko bave temama koju se važne lokalnom
    stanovništvu. Ali da bi opstali i stekli nezavisnost u radu ovi mediji moraju da razviju inovativne
    koncepte poslovanja, a to podrazumeva definisanje adekvatnog biznis modela. Budući da se radi
    o udruženjima u kojima su angažovane 2-3 osobe ili predizetnicima njihov opstanak će zavisiti
  • od toga koliko ovi novinari ovladaju neophodnim znanjima i veštinama ne samo za kreiranje
    medijskih sadržaja već i za preduzetništvo na internetu -promociju i plasiranje medijskog
    sadržaja.
    Poslovanje ovih medija nije upitno samo iz ugla finansijske održivosti, već i iz obaveze da se u
    svom radu pridržavaju svih pravnih propisa kojima je regulisana ova oblast. Iako imaju status
    samostalnih elektronskih medija i trebalo bi da posluju u skladu sa Zakonom o javnom
    informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima, u praksi to često nije tako. Portali
    su, često „siva zona“ novinarstva, jer za objavljivanje sadržaja koje su u suprotnosti sa
    novinarskim kodeksom i zakonima ne snose adekvatne posledice. Za monitoring sadržaja na
    televizijama i radio stanicama, kojima izdaje dozvole za rad, nadležan je REM. Budući da je reč o
    elektronskim medijima REM bi trebao da radi monitoring i ovih medija, ali to u praksi, iz brojnih
    pa i kadrovskih kapaciteta nije teko.
    Nova medijska strategija, nije, nažalost, na adekvatan način rešila pitanje internet medija što je
    uočio i briselski ekspert dr Frančesko Šakitano:
    -Ono što nedostaje je obavezna registracija: u ovom trenutku registracija je dobrovoljna i nije
    obavezna, možda zato što je Vlada smatrala da bi obavezna registracija bila u suprotnosti sa
    članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) . Teško je zamisliti
    suprotstavljenost obavezne registracije i ECHR-a jer je registracija obavezna u svim državama
    članicama EU i predstavlja obavezu za sve operatere koji su aktivni na tržištu. Nova strategija ne
    rešava ovo pitanje ali predviđa brisanje iz Registra svih medija koji nisu registrovani u skladu sa
    zakonom. Nije jasno da li bi registracija bila uslov da medij može da posluje; ako ona to ne bi
    bila (kao što je lako zamisliti), onda je teško razumeti kakve bi bile posledice brisanja iz Registra.
    Čini se da je još bolje rešenje da svi aktivni medijski akteri imaju obavezu da se registruju
    (zajedno sa sankcijom ukoliko se ta obaveza ne ispuni)- ocenjuje dr Fračesko,
    Namera SINOS-a je bila da istraži kako i u kojim uslovima posluju internet mediji u Srbiji,
    koliko se u svom radu pridržavaju pravnih propisa i kakav je položaj novinara u onlajn sferi, te
    šta je sve neophodno unaprediti u radu ovih medija i kojim znanjima i veštinama moraju da
    ovladaju novinari da bi se prilagodili digitalnom dobu i poboljšali svoj socijalno-ekonomski
    status.
    Mediji su se poslednih decenija značajno promenili. U medijskim kućama, umesto glavnih
    urednika koji su najčešće bili i direktori, došli su ljudi iz marketinških kuća. Novinarstvo je za
    njih biznis u kojem su najvažnije reklame i politička podrška. Broj novinara se konstantno
    smanjuje. Sektorske eksperte zamenile su kolege od kojih se zahteva da poseduju brojne veštine
    koje ranije nisu morali da imaju. Od novinara se očekuje da ume da piše, snima i edituje. I da je
    istovremeno televizijski i radijski novinar, da može da radi u pisanim medijima i da pravi
    blogove. To se kod nas desilo - prinudno.
  • Sindrom sagorevanja na poslu
    U istraživanju smo naišli na veliki broj novinara koji se žalio na prekovremeni rad upravo zato
    što je od njih traženo da postanu novinari za sve medije, da budu sposobni da se prilagode
    sadržaju u mediju u kojem rade – bilo da je štampani ili veb sajt. Za većinu to nije shvatljivo
    kao nešto što je deo njihove dalje profesionalizacije, usavršavanja, već je pre svega shvaćen kao
    teret - nova neplaćena obaveza.
    Poslodavci se opredeljuju za osnivanje portale jer su najjeftniji mediji. Istraživanje je pokazalo da
    su novinari koji su prelazili na “moderne forme rada”, prelazili često u status sivog tržišta jer rade
    bez ikakvog ugovora. Iako zvanično ne žele da potvrde mi znamo da ljudi koji rade u novim
    medijima u značajnom broju nemaju ugvor o radu ili je on lako raskidiv. Poslodavci ne
    dozvoljavaju sindikalno organizovanje.
    Psiholog dr Zoran Milivojević za SINOS objašnjava kakve sve psihičke posledice za novinare i
    medijske radnike može imati rad u nedostojnim uslovima:
    -Hronični stres, nezadovoljstvo, rad pod velikim pritiskom i kad radite nešto što ne želite da
    radite ili na način na koji ne želite da radite, to dovodi do unutrašnjeg konflikta. Čovek onda
    jednostavno pukne tamo gde je najslabiji. Način života savremenog novinara nije dobar i na neki
    način je samodestruktivan.
    Istraživanje Centra za sindikalizam iz 2015. godine „ Od novinara do nadničara“ pokazalo je da
    bi mnogi novinari napustili profesiju, samo kada bi imali gde da odu. Danas je situacija još teža.
    Novinarstvo je za mnoge od najlepše - postalo profesija koja zamara.
    -Zamor karakteriše bezvoljnost, jedna vrsta ravnodušnosti, gubitka motivacije. Ljudi su na poslu
    pa razmišljaju kad će to da prođe, gde ću da odem, mentalno beže iz situacije. To je prva faza
    onoga što je poznato kao sagorevanje. Taj zamor je unutrašnji otpor našeg nesvesnog ja prema
    onom poslu koji mi ne želimo, ali iz određenih razloga ne smemo da ga izgubimo jer moramo da
    vraćamo kredite, da izdržavamo decu… Mi hoćemo da radimo a naše nesvesno ja nam kaže
    nemoj to da radiš, to je loše za tebe, to uništava tvoje zdravlje. I taj sindrom sagorevanja je
    priznat nedavno kao medicinsko stanje i to je već signal da mučimo sebe trudeći se da radimo
    posao u kome ne samo da ne uživamo nego, jednostavno, trpimo.
    Težak socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika „ušao“ je u Medijsku strategiju.
    Ovim dokumentom predviđeno je uspostavljanje socio-ekonomskog dijaloga i potpisivanje
    granskog kolektivnog ugovora u medijskoj delatnosti. Akcionim planom koji je Vlada Srbije
    usvojila 3. decembra 2020. godine kao krajnji rok za realizaciju naveden je četvrti kvartal 2020.
    godine. Granski kolektivni ugovor u medijskoj delatnosti praktično je jedina prava zaštita za
    odbranu radnih prava u internet medijima.
    Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika upozorava da će do
    socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti teško doći.
  • -U Medijskoj strategiji malo mesta je posvećeno ekonomskom položaju novinara.To je negde
    na margini. Jeste ušao socijalno-ekonomski dijalog, ali ja verujem da bi danas svako dopustio da
    uđe takva rečenica o socijalnom dijalogu zato što njega uopšte nema. Nigde ga nema. To je nešto
    kao ukras koji divno stoji ali ničemu ne služi. U našem društvu ne postoji kultura takvog dijaloga.
    Njega, nažalost, ne ohrabruje ni naša vlada, ni poslodavci. Naprotiv, to je kao neka vrsta tereta jer
    nije nešto što je sad za ovu modernu ekonomiju. Mislim da je malo verovatno da će se to desiti
    iako bi to bilo jako dobro, jer bi postavilo minimalne standarde rada u novinarstvu.
    SINOS očekuje opstrukciju Akcionog plana u delu koji se odnosi na socijalni dijalog i
    potpisivanje granskog kolektivnog ugovora od vlasnika medija ali i od kolega organizovanih u
    poslovna medijska udruženja. Oni ne kriju da bi utvrđivanje standrda u isplati zarada i doprinosa
    zaposlenih u malim medijima znatno otežalo njihovo i onako teško poslovanje. Stav SINOS-a je
    tu jasan – onaj ko ne može da isplati plate i doprinose zaposlenima ne treba da bude vlasnik
    medija. Može da se zaposli kod poslodavca koji to može da obezbedi.
    SINOS će pozvati predstavnike svih sindikata u medijima da budu solidarni i izričiti u
    uspostavljanju socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti i borbi za dostojanstven rad.
    Tekst je deo projekta „Onlajn mediji, šansa za razvoj preduzetničkog novinarstva ili rad bez
    zarade„ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u tekstu
    nužno ne izražavaju stavove organa koji je sufinansirao projekat.
    Izvor: SINOS