Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Šta donosi Izveštaj EК o medijima u Srbiji: "Dan mrmota, EU zanima samo Кosovo"

Brajović

 

Кoje su ključne poruke Brisela o medijskom okruženju u Srbiji? To je oblast za koju su predstavnici vlasti dobili kritike Evropske komisije. Brinu ih napadi na novinare, zastrašivanja i pritisci...
Кoje su ključne poruke Brisela o medijskom okruženju u Srbiji? To je oblast za koju su predstavnici vlasti dobili kritike Evropske komisije. Brinu ih napadi na novinare, zastrašiva"Dobar tri" - Srbija se na testu evrointegracija nije posebno istakla ove godine, pored pravosuđa i izbornog procesa u kojima nije zabeležen nikakav pomak, nema velikog napretka ni na polju medija.
Evropska komisija u izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila medijsku strategiju, koja je - kako navode - izrađena na "transparentan i inkluzivan način". Sreću, međutim, kvari jedno "ALI".
Brisel upozorava - izostala je primena.
"Mi smo usvojili u januaru, krajem januara strategiju i postojao je neki rok od 90 dana da se usvoji akcioni plan i da se krene sa implementacijom. Mi smo radili tokom vanrednog stanja, tokom kovida sve vreme, ono što je izostajalo i izostaje i danas - mi imamo sastanke jednom do dva puta nedeljno i radimo na tom akcionom planu, međutim, prisutni su samo predstavnici novinarskih udruženja, predstavnici države nisu prisutni na tim sastancima. I zašto se kasni - zato što izostaje taj pravovremeni odgovor države", kaže za N1 Tamara Filipović iz NUNS-a.
Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su razlog za ozbiljnu zabrinutost administracije u Briselu.
Okruženje u kom novinari u Srbiji rade i dalje je loše, a vlasti nisu uradile mnogo ni na polju slobode izražavanja. Novinari kažu: "ništa novo".
"Ušli smo u jednu matricu gde živimo 'Dan mrmota', gde se svake godine ponavlja isti izveštaj, a jedna grupa ljudi od toga ima korist. EU zanima samo par stvari - da li će biti rata na Кosovu, da li će biti rata u Bosni, pitanje migranata... Dok god oni dobijaju pozitivne odgovore na to što njih zanima, oni nemaju nijedan razlog da menjaju...", ocenjuje novinar Dušan Mašić.
Pratili su članovi Evropske komisije i kako su mediji izveštavali tokom predizborne kampanje - kažu: većina je "promovisala je vladinu politiku"! Posebno, televizije sa nacionalnom frekvencijom. A ona manja grupa medija koja je nudila alternativne poglede na stvarnost u Srbiji - imala je ograničen domet, pa - iz perspektive Brisela - nije pružena efikasna protivteža.
"Teško je napraviti efikasnu protivtežu u uslovima različitog vlasništva nad medijima. Možda na javnom servisu nije bilo dovoljno protivteže. Mediji moraju biti samostalni u svom uređivačkom pogledu na stvari. Ali ono što treba da radi Javni servis jeste da se maksimalno trudi da se relevantne političke opcije u jednom društvu kada su u pitanju izbori i politički život, ravnomerno zastupi u svom programu", ističe Nino Brajović iz UNS-a.
U kakvom okruženju rade novinari u Srbiji - odgovor leži i u činjenici da je Tužilaštvo pokrenulo istragu u slučaju napada na ekipu televizije N1 ispred zgrade u kojoj je smeštena kompanija "Asecco". Tužilaštvo je od policijske uprave traži da sprovede istražne radnje.
Istovremeno, Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je V.D. da je u stanju neuračunjivosti uporno pokušavao da uspostavi kontakt sa novinarom N1 Dušanom Mlađenovićem, kome se u tri navrata obraćao rečima: "Zašto radiš na izdajničkoj televiziji, da li si ti šiptar ili balija?" Dva puta je to učinio u prisustvu maloletnog deteta.
Da li, onda, ocene Evropske komisije treba da čude?nja i pritisci...

IZVOR: N1