Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Tanjug prošlu godinu završio sa minusom od 32 miliona dinara

TANJUG

 

Od 2015, kada je zvanično ugašena, novinska agencija Tanjug ne samo da je nastavila da radi već je samo tu godinu do danas uspela da završi sa dobitkom. Prošlogodišnji minus od 32 miliona dinara ipak nije i najveći do sada. U Ministarstvu kulture i informisanja kažu da za tu agenciju – nemaju planova.
Novinska agencija Tanjug ostvarila je u 2018. godini neto gubitak od 32,2 miliona dinara, pokazuje finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre.
Pre tri i po godine, potpisom tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, Novinska agencija Tanjug trebalo je da prestane sa radom posle sedam decenija izveštavanja iz Jugoslavije, Srbije, sveta. Ispostavilo se, međutim, da Vlada Srbije neće poštovati sopstvenu odluku o gašenju agencije, pa će Tanjug nastaviti da i dalje izveštava o događajima iz zemlje i sveta.
I dalje je nepoznato šta će biti sa ovom novinskom agencijom, koja, iako proklamovano ne postoji, i dalje dobija poslove kod državnih preduzeća i institucija. I pored toga, od „povlačenja države“ iz Tanjuga, ovo preduzeće posluje sa gubicima. Tanjug je dobitak zabeležio još 2015. godine, ali nakon toga se ređaju gubici – u 2016. godini 51 milion, u 2017. 10 miliona, da bi u 2018. godini ostvario neto gubitak od 32,2 miliona dinara.
Кako se može videti u finansijskom izveštaju, tokom prošle godine Tanjug je ostvario više od 130 miliona dinara prihoda, od čega najveći deo od prodaje usluga na domaćem tržištu, a 3,4 miliona pristiglo je na ime premija, subvencija, donacija. Nasuprot tome, rashodna strana iznosila je 163 miliona dinara, od čega je na zarade, naknade i lične rashode otišlo 84 miliona. Кako se vodi u papirima, ova agencija ima samo jednu zaposlenu osobu – direktorku Branku Đukić, koja ni posle nekoliko dana čekanja nije odgovorila na pitanja Cenzolovke u vezi sa poslovanjem preduzeća kojim rukovodi.
Iz izveštaja se vidi i da su protiv Tanjuga pokrenuti sudski sporovi po različitim osnovama. Vrednost procenjenih sporova je 6,2 miliona dinara i 22,5 hiljada evra, a navodi se i da su pokrenuti sudski sporovi kojima nije opredeljena vrednost.
Ministarstvo bez planova, Tanjug može da pokrije gubitke
Zbog nerešenog statusa Tanjuga postavlja se mnoštvo pitanja, a jedno od njih je i ono koje se tiče pokrivanja gubitaka. Vođeni pređašnjim iskustvima, građani bi mogli da očekuju da deo duga ovog preduzeća jednostavno bude otpisan. Međutim, još veći problem je taj što, nakon brojnih licitiranja o sudbini ovog preduzeća u kojem i dalje rade novinari, država koja ga je i ugasila – ne zna šta da radi s njim.
„Ministarstvo kulture i informisanja nema planova koji bi se odnosili na novinsku agenciju Tanjug. Za tu agenciju se očekuju rešenja koja bi proistekla iz Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2022. godine, odnosno izmena i dopuna Zakona o informisanju i medijima, koje slede po donošenje pomenute strategije u Vladi Republike Srbije“, navode za Cenzolovku u Ministarstvu kulture i informisanja.
Кada su u pitanju gubici, u Ministarstvu navode da se Tanjug od gašenja ne finansira iz javnih prihoda, što bi značilo da eventualne gubitke sanira iz sopstvenih prihoda. Istina, Tanjug se ne finansira direktno iz javnih prihoda, ali ipak u ovu agenciju javni novac dolazi indirektno. Кako je pokazalo istraživanje CINS-a, država je, kroz svoje institucije, nastavila da finansijski pomaže Tanjug, dok su javna preduzeća sklapala komercijalne ugovore na osnovu javnih nabavki, a među njima su i poslovi koje je Tanjug dobijao bez konkurencije.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović objašnjava za Cenzolovku da preduzeće Tanjug nije ugašeno i da ono nastavlja da posluje kao bilo koje drugo, jer Vlada nije sprovela odluku o gašenju.
„Nije ovo prva godina da Tanjug beleži gubitke a da u isto vreme nastavlja da objavljuje najviše vesti i video-snimaka. U revizorskom izveštaju navodi se da Javno preduzeće Tanjug od novembra 2015. godine ne dobija subvencije i da prihode ostvaruje prodajom svojih proizvoda i usluga na tržištu, a da je na povećanje rashoda tokom prošle godine uticalo povećanje troškova rada zbog ‘značajno veće proizvodnje Tanjugovih proizvoda i usluga u odnosu na prethodnu godinu’. Ako su finansijski izveštaji tačni, Tanjug bi mogao da pokrije gubitak jer mu je imovina knjigovodstveno veća od akumuliranih gubitaka. Naravno, bilo bi bolje da se gubitak pokrije dodatnim prihodima na tržištu, a ne prodajom imovine“, objašnjava naš sagovornik.
Sporan položaj zaposlenih
Međutim, Udruženje novinara Srbije brine i radnopravni status novinara u Tanjugu, koji, po Radomirovićevim rečima, nemaju osnovna prava garantovana Zakonom o radu. Кako poručuje za Cenzolovku, ako se nešto hitno ne promeni, ovaj period u istoriji Srbije biće upamćen po uništavanju nacionalnih i lokalnih medija.
„Naša zemlja postaće jedina u Evropi bez ozbiljnih i jakih dnevnih novina, nacionalne novinske agencije i održivih lokalnih medija. Tanjug godinama ima samo jednog zaposlenog, direktorku agencije, dok državni organi obećavaju da će pitanje Tanjuga biti rešeno. Poslednji put je to predstavnicima udruženja novinara i udruženja vlasnika medija pre gotovo godinu dana rekla premijerka Ana Brnabić, objasnivši da je u toku procenjivanje vrednosti žiga Tanjuga i da će nakon toga taj žig biti prodat. Od tada nema nikakvih vesti ni o proceni ni o namerama države u vezi sa Tanjugom, koji nije ugašen, a koji od svih agencija na tržištu pušta najviše vesti i ima najbolje servise“, zaključuje Radomirović.
Pitanje položaja novinara jedno je od najvažnijih koje se nameće u slučaju Tanjuga. Da upravo novinari neće biti u najboljem položaju, pokazalo se i prilikom „gašenja“ agencije. Prema svedočenju Jasminke Кocijan (1959–2017) za Fairpress, zaposleni u Tanjugu su o gašenju bili obaveštavani putem medija, dok je deo njih telefonom dobio poruku da ne moraju više da dolaze na posao.
Dvoje novinara koji su za Tanjug radili nakon „gašenja“ agencije u 2015. godini, za Cenzolovku su ispričali dve priče o radu u ovoj medijskoj kući. Ono gde se priče poklapaju jeste da je plata bila redovna.
„Radio sam u Tanjugu, imao ugovor o radu, plata je bila redovna i bili su korektni. Što se tiče stvari o kojima si morao da izveštavaš, to mi nije odgovaralo. U suštini, sve je bilo dirigovano, SMS-om bih dobio spremna pitanja. Zbog toga i ne radim više za Tanjug“, rekao je jedan bivši Tanjugov novinar za Cenzolovku.
Nasuprot tome, drugačija priča stiže od novinarke koja sa Tanjugom nije imala zaključen nikakav ugovor, nego je bila angažovana preko jedne produkcije. I njoj je plata stizala na vreme, ali poruke sa pitanjima koja bi trebalo da postavi – nije dobijala.
„Pratila sam najviše vladajuće političare, ali bilo je i mnogo drugih događaja. Pošto si dopisnik za celu Vojvodinu, fizički ne možeš sve da ispratiš i onda se fokusiraš na ono najvažnije, a oni ti svakako uveče pošalju koje događaje treba da pratiš sutradan. Nikad nisam dobila pitanja koja bi trebalo da postavim. U suštini, kada pratiš događaje na kojima su vladajući političari, često se dogodi da postoji samo njihovo obraćanje i nema prostora za pitanja“, zaključuje novinarka koja je želela da ostane anonimna.
Podsetimo i na to da je Vlada Srbije u maju ove godine objavila Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja, prema kojem je predviđeno gašenje Tanjuga, odnosno „bez odlaganja podnošenje registracione prijave za brisanje ovog javnog preduzeća iz registra privrednih društava i brisanje medija koji posluju pod tim preduzećem iz Registra medija“.

IZVOR: Cenzolovka