Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Ubistvo Milana Pantića, 18 godina kasnije: Novinski tekstovi kriju motive zločina

Pantic

 

Osamnaest godina nakon ubistva novinara Milana Pantića tek smo na tragu otkrivanja pune istine i poprilično daleko od podizanja optužnice protiv nalogodavaca i direktnih egzekutora napada na nekadašnjeg dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine.
Posle presude za ubistvo Slavka Ćuruvije (koja još nije pravosnažna), donesene 5. aprila u tzv. Specijalnom sudu u Beogradu, veruje se da bi sledeći veliki iskorak u rešavanju napada na novinare mogao biti upravo slučaj Milana Pantića.
Ipak, Radoslav Vučković, viši tužilac u Jagodini, za Cenzolovku objašnjava da se, uprkos različitim tumačenjima u javnosti, zasad nije došlo do konkretnih dokaza dovoljnih za podizanje optužnice.
Nepoznati počinioci
„Predmet je u našem tužilaštvu, i dalje je aktuelan, međutim, u ovom trenutku nema nikakvih novih naznaka u smislu otkrivanja počinilaca. Drugim rečima, još uvek vodimo istražni postupak protiv nepoznatih osoba. U stalnom smo kontaktu s Кomisijom za istraživanje ubistava novinara i Radnom grupom MUP-a, ali se, zasad, do značajnijih novih rezultata nije stiglo. Svedoci su saslušani, rađena su određena veštačenja, uključujući i DNК analizu tragova, ali ona ipak nije dala smernice u smislu novih pravaca istrage“, pojašnjava Vučković.
Podsećamo, kobnog jutra 11. juna 2001. godine Pantić se vraćao iz prodavnice kada je ispred stana u Jagodini u kojem je živeo presretnut i metalnim predmetom su mu nanete smrtonosne povrede po glavi.
Prema Vučkovićevim rečima, tada, na samom početku istrage, postojala je ideja da slučaj vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Međutim, na zajedničkom sastanku dogovoreno je da predmet ostane u Jagodini i da se Specijalno tužilaštvo uključi tek ako se utvrdi da je u Pantićevo ubistvo umešana neka organizovana kriminalna grupa.
U ovom trenutku, Tužilaštvo u Jagodini i Radna grupa MUP-a su u stalnom kontaktu i „jedinstveni su u naporima da se prikupi dovoljno materijalnih dokaza da se pređe iz tužilačke istrage protiv N. N. izvršioca u podizanje optužnice“, ocenio je Veran Matić, predsednik Кomisije za istraživanje ubistava novinara.
„Posvećeni smo jednom cilju i nećemo odustati do konačnog rezultata. Nadležni organi se maksimalno zalažu, ali treba biti svestan i težine ovog predmeta zbog ranije aljkavosti i proteka vremena“, kaže Matić.
Pljačkaške privatizacije
Neposredno po izvršenom zločinu 2001. godine, u javnosti su počele spekulacije da se motiv ubistva krije u Pantićevim tekstovima objavljenim u Večernjim novostima. Pantić je dobar deo svoje novinarske karijere posvetio pisanju o kriminalu u pomoravskom kraju.
Poslednjih godina života u fokusu su mu bile finansijske malverzacije u Jagodinskoj pivari (koja je od 2016. u stečaju) i priprema za privatizaciju Cementare Novi Popovac. Pre raspisivanja samog tendera za prodaju te cementare, Pantić je pisao da je kupac unapred poznat, kao i da je već određen broj radnika koji će biti otpušteni.
Veran Matić je u izjavi za Cenzolovku ponovio stav po kojem je motiv za Pantićevo ubistvo „njegovo novinarsko istraživanje i posvećenost poslu“. Prema Matićevim rečima, povod su tekstovi o privatizacijama o kojima je Pantić pisao i bio dobro obavešten. Iz ove vremenske perspektive, naime, vidi se da je Pantić unapred znao šta će se desiti, a da te stvari u to vreme nisu bile ni na vidiku.
„Neke od osoba u samom procesu imale su i te kako žestok interes, koji se ogledao u materijalnoj koristi. Trebalo je kolegu Pantića ućutkati da ne piše o tim stvarima jer je svojim pisanjem otežao sam čin pljačkaške privatizacije. Nakon ubistva Pantića otvorena su vrata za nesmetano delovanje istih tih ljudi koji su ga ućutkali. Ubeđen sam da bi se, da je jedna od tih pljačkaških privatizacija o kojima je pisao kolega Pantić doživela sudski epilog sa osuđujućom presudom, lakše moglo doći do dokaza za ovu istragu koja je u toku“, smatra Matić.
Povodom petnaestogodišnjice ubistva u Jagodini, Matić je izjavio da smo u tom trenutku bili bliži „egzekutorima nego nalogodavcima“, kao i da su „nalogodavci veoma prepoznatljivi“.
Tri godine kasnije Matić objašnjava da, kako istraga teče i kako se dokazi prikupljaju, „u jednom momentu se više ispolji jedan od segmenata koji više približi jednom ili drugom, što je normalno kada se vodi ovako kompleksna istraga“.
„Bitno je da se i jednom i drugom posvećuje maksimalna pažnja, a istraga se vodi u cilju dokazivanja motiva kroz koji se dolazi do naručioca, kao i do samih izvršilaca ovog zločina. Optužnica mora da se zasniva na dokazima do kojih se nastoji doći tokom istrage – kako policijske, tako i tužilačke“, kaže Matić.
Saznanja ili dokazi
Кomisija za istraživanje ubistava novinara osnovana je 2013. godine. Pre toga policija je u više navrata formirala specijalizovane timove koji bi se bavili ovim slučajem, međutim, nije se došlo do opipljivih dokaza i utisak je da je bilo različitih opstrukcija istrage.
Iz lokalne policije saopšteno je da su razgovarali s više od hiljadu osoba. Očekivalo se i da hapšenja tokom policijske akcije „Sablja“ 2003. godine mogu baciti novo svetlo na slučaj.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović izjavio je da je „policija imala niz saznanja o motivima i izvršiocu“ Pantićevog ubistva, ali i da su „policijska saznanja jedno, a dokazi koji su potrebni tužiocu da podigne optužnicu nešto drugo“.
Mihajlovićev naslednik Dragan Jočić ovo ubistvo je nazvao „greškom“. Prema njegovom mišljenju, nije bilo namere da se novinar ubije, već da se zastraši, te da se radilo o „sticaju nesrećnih okolnosti“.
Aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović pak tvrdi kako je on „lično zainteresovan da se utvrdi istina o ubistvu Milana Pantića“, kao i da je „spreman da uradi sve što je potrebno da se dođe do istine i u ovom slučaju“. Osamnaest godina posle ubistva, međutim, istinu još uvek nismo saznali.

IZVOR: Cenzolovka