Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Pomoć države medijima u Evropi: Subvencije u Francuskoj više od milijardu evra

France

Nova desničarska vlada u Italiji smanjuje pomoć štampi, zbog čega će mnogi listovi biti ugašeni, ali mnoge druge države Evropske unije nastavljaju da podržavaju medije, ili u vidu direktnih subvencija ili kroz veoma nisku ili nultu poresku stopu.

Početkom ove godine Italijanska federacija novinara i Red novinara upozorili su da će planirano smanjenje direktnih subvencija medijima dovesti do gašenja nekoliko nacionalnih listova, kao i katoličkih nedeljnika i listova na jezicima manjina.
Među ugroženim listovima su, kako je navedeno, Avvenire (primao godišnje 5,9 miliona evra), Italia oggi (4,8 miliona), Libero quotidiano (3,7 miliona), Il Manifesto (3 miliona)i Il Foglio (800.000 evra).
Konte: Nije napad na slobodu medija
Kraj subvencionisanja italijanskih medija najavljen je pred sam kraj prošle godine, kada je tamošnji parlament usvojio budžet za 2019. godinu – u njemu se predviđa postepeno smanjivanje te pomoći, da bi ona do 2022. u potpunosti bila ukinuta. Na sve to, italijanski premijer Đuzepe Konte je, mrtav ‘ladan, poručio da tu meru ne bi trebalo razumeti kao napad na slobodu medija. Ukoliko se u međuvremenu ništa ne promeni, italijanski Fond za medijski pluralizam i inovacije prestaće da postoji nakon svega šest godina. 
Italija se 2016. godine s osnivanjem tog fonda svrstala među nekoliko evropskih zemalja koje u okviru mera državne pomoći izdvajaju direktne subvencije i štampanim medijima. U prošloj godini, prema podacima NJuz medija Jurop (News Media Europe), italijanski fond je raspolagao sa 182 miliona evra, od čega je 50 miliona evra opredeljeno za izdavače štampanih medija.
Austrija je 2017. godine za direktne subvencije štampanim medijima izdvojila 8,5 miliona evra, a Francuska 262 miliona. Ukupne subvencije u Francuskoj za medije daleko su veće i premašuju milijardu evra na godišnjem nivou.
U Norveškoj postoje direktne subvencije koje se dodeljuju novinama, i u 2018. godini za te subvencije ukupno je izdvojeno oko 38 miliona evra. Prema pisanju EurActiva, najvažnija subvencija je bespovratna pomoć za proizvodnju, koja se dodeljuje u skladu sa tiražom novina i njihovim položajem na tržištu: svaki list sa tiražom manjim od 6.000 primeraka dobija pomoć od države.
U Švedskoj direktne subvencije zakonski su uvedene 1990, a za raspodelu je zadužen Savet za subvencije za štampu, deo švedskog Tela za štampu i radio-difuziju, a medij koji dobija subvenciju mora da ispunjava određene standarde.
Ustavom Portugala propisana je obaveza države da podržava štampu, i u tom smislu postoji indirektna i direktna državna pomoć, preko koje se podrška od 1,5 miliona evra raspodeljuje lokalnim i regionalnim novinama i lokalnim radio-stanicama. Nacionalni listovi su izuzeti od državne pomoći. 
Direktne subvencije štampanim medijima, prema podacima NJuz medija Jurop, ne postoje u Poljskoj, Španiji, Švajcarskoj, UK, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj.
U pojedinim zemljama koje ne praktikuju subvencionisanje medija, print ima olakšice u poslovanju preko tzv. indirektne pomoći od države – ili kroz veoma niske stope PDV-a ili sa čak nultom poreskom stopom, kakav je slučaj u Ujedinjenom Kraljevstvu, Belgiji i Danskoj. 
Ovakav vid indirektne pomoći medijima zastupljen je i u državama koje subvencionišu medije. 
Republika pomaže samo Panoramu
Srbija, prema podacima Ministarstva kulture i informisanja, iz budžeta subvencioniše samo jedan štampani medij, odnosno izdavača – Ustanovu „Panorama“.
„Delatnost ’Panorame’ je ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem izdavanja, na srpskom jeziku, nedeljnih novina ’Jedinstvo’ i časopisa ’Stremljenja’, za potrebe informisanja stanovništva na području  Autonomne  pokrajine Kosovo i Metohija, za šta je u 2018. godini bilo izdvojeno 40.374.538 dinara“, naveli su za Cenzolovku u MKI.
Subvencije iz budžeta, doduše vojvođanskog, dobijaju još samo listovi na jezicima nacionalnih manjina čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina. U prošloj godini ukupna pomoć za te listove iznosila je 278 miliona, a budžetom za 2019. predviđeno je povećanje tog iznosa za oko 30 miliona dinara.
Iz budžeta Srbije za štampane medije novac se izdvaja i preko projektnog sufinansiranja medija. U prošloj godini na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, prema podacima koji su nam dostavljeni iz MKI, štampani mediji dobili su blizu 43 miliona dinara. 
Za tu namenu u 2017. godini bilo je izdvojeno 30 miliona, koliko i u 2016. godini. Iz lokalnih budžeta prošle godine medijski projekti su sufinansirani ukupno sa oko 1,3 milijarde dinara, kroz dokazano kontroverzan postupak, u kojem su, pored ostalog, značajne iznose dobijali tiražni tabloidi, ujedno i šampioni u kršenju Kodeksa novinara.
Hoće li Srbija pomagati štampane medije?
Kad je reč o indirektnoj pomoći medijima, kroz smanjenje stope PDV-a koja trenutno iznosi 10 odsto, u Ministarstvu za Cenzolovku navode da je predstojeća javna rasprava o Nacrtu medijske strategije prilika da „učesnici u ovom procesu, dakle Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa relevantnim akterima iz medijske sfere, iniciraju smanjenje stope PDV-a za štampane medije kao jednu od mera koje bi trebalo da se uvedu u Akcioni plan Medijske strategije u cilju poboljšanja položaja i funkcionisanja štampanih medija u Srbiji“.
Iako odavno među najzainteresovanijim za smanjenje PDV-a za štampane medije, predsednik novosadske medijske kuće Kolor pres grupa (Color Press Group) Robert Čoban kaže da iz iskustva ne gaji preveliki optimizam da će se to u narednom periodu promeniti.
„Ispred Asocijacije medija prisustvovao sam proteklih 12 godina velikom broj sastanaka sa ovom temom, promenilo se nekoliko vlada, premijera i ministara kulture i informisanja, a gotovo ništa nije urađeno. Nisam veliki optimista da je to moguće promeniti u narednom periodu“, naveo je Čoban u izjavi za Cenzolovku.
Predsednik novosadske medijske kuće inače smatra da bi formiranje državnog fonda za subvencionisanje štampanih medija, kakvi postoje u pojedinim evropskim državama, pomoglo opstanku printa u Srbiji, ali ističe da bi definisanje kriterijuma za dodelu pomoći verovatno bio najveći problem. 
„Naravno da bi jedan takav fond mogao da pomogne printu, ali nisam siguran kako bi to funkcionisalo“, ističe Čoban. „Jer, kada kažemo štampani mediji, tu mislimo i na dnevne tabloide (Alo, Kurir, Srpski telegraf, Informer) koji imaju visoke tiraže i pomoć im verovatno nije potrebna; na ‘mainstream’ dnevne novine poput Politike i Danasa kojima bi sigurno dobrodošla; na lifestyle i celebrity magazinepoput onih koje izdajemo mi i koji imaju dovoljno i oglasa i tiraža za profitabilno poslovanje, ali i političke nedeljnike koji imaju skroman tiraž ali veliki uticaj na deo javnog mnjenja. Kriterijumi prema kojima bi se taj novac delio predstavljali bi – kao i uvek do sada – najveći problem“, zaključuje predsednik KPG.
IZVOR: Cenzolovka